Godina Ako se dobijanje pozitivne ocene o studiji izvodljivosti za prikljuÄenje EU raÄuna kao najbolji pokazatelj rada vlade, onda ta vlada ne sme smetnuti s uma da je Srbija na putu u Evropsku uniju ubedljivo poslednja u koloni, da su ispred nje ne samo Bugarska i Rumunija i Makedonija, nego i dojuÄeraÅnji svetski sinonim zaostalosti - Albanija. I da je danas taj zaostatak veÄi nego Åto je bio pre godinu dana
Kada je pre godinu dana dolazio na vlast, Vojislav KoÅtunica je od prethodne, ÅivkoviÄeve vlade, nasledio ekonomiju sa niskom inflacijom i brzo rastuÄom proizvodnjom. U prva dva meseca proÅle godine inflacija je bila 1,4 odsto (0,4 odsto u januaru i 0,9 odsto u Februaru), dok je industrijska proizvodnja rasla rapidno: preko osam odsto u januaru i februaru, a Äak 17,6 odsto u martu (u odnosu na iste mesece prethodne, 2003. godine). Svoju prvu celu godinu KoÅtunicin kabinet zapoÄinje sa gotovo obrnutim trendovima: inflacija je u prva dva ovogodiÅnja meseca tri puta veÄa nego lane (4,2 odsto), dok proizvodnja praktiÄno stagnira: u januaru je bila samo 0,5 odsto veÄa nego istog meseca 2004. i po svemu sudeÄi nema ni teorijskih Åansi da se u narednim mesecima postigne rast sliÄan proÅlogodiÅnjem. U drugu godinu vlasti KoÅtunica ulazi neispunivÅi svoje glavno predizborno obeÄanje - koalicionim sporazumom uoÄi formiranja nove vlade oroÄeno na tri meseca - donoÅenje novog ustava Srbije. Gotovo da nema teme zbog koje je KoÅtunica oÅtrije napadao tadaÅnju vladu, niti je bilo razloga koji je mogao da je opravda Åto ustav nije donet. Nije to bila Äak ni Äinjenica da odnosi izmeÄu Srbije i Crne Gore joÅ nisu bili reÅeni; sve u svemu, sluÅajuÄi KoÅtunicu, jedino je zli DOS stajao na putu usvajanja najviÅeg pravno-politiÄkog akta zemlje. Sad, kad je taj vruÄi krompir u njegovim rukama, za to Åto taj novi ustav joÅ nije ispeÄen krivi su - opet neki drugi, Vlada i premijer liÄno tu su potpuno nemoÄni i neduÅni. Kad je veÄ o pravu reÄ, razni ljudi su od vlade Vojislava KoÅtunice oÄekivali razne stvari, ali verovatno niko nije oÄekivao da Äe ta vlada u toj meri odstupiti od osnovnih naÄela legalizma i konstitucionalizma. Postavljanje promotera crveno-crne koalicije i jednog od glavnih protagonista govora primitivizma na domaÄoj medijskoj sceni, Aleksandara TijaniÄa, usto potpuno nezakonito, na mesto direktora drÅavne televizije, bio je prvi signal u tom pravcu. Delovanje ministra pravde Zorana StojkoviÄa, njegovo poigravanje specijalnim sudom i specijalnim tuÅiocem (samo je pobuna javnosti, pojedinih medija i nevladinih organizacija pre svega, spreÄila da se suÄenje optuÅenima za ubistvo Zorana ÄinÄiÄa pretvori u suÄenje samom ubijenom premijeru), njegove pretnje graÄanima tajnim dosijeima, pohranjenim u policijskim fijokama itd, uÄinili su da pravosuÄem vladaju zebnja i nesigurnost. Kako bi izgledala drÅava, kakav bi to bio pravni sistem u kome sud, ili policija, ili neko treÄi, nadleÅan, pita lopova, pardon osumnjiÄenog: "da li ste vi gospodine ukrali to i to", a ovaj odgovori: "nisam, majke mi" - i posle toga biva puÅten kuÄi? Nezamislivo? A tako se otprilike sad okonÄava sluÄaj predaje arhive Bezbednosno-informativne agencije u Ameriku. Ne kaÅemo da je Åef "bezbednjaka" to stvarno uradio, ali se istina svakako ne moÅe utvrditi tako Åto Äe se izjava samog "optuÅenog" o tome uzeti "zdravo za gotovo", kao jedini, neporecivi i vrhunski dokaz. NajupeÄatljiviji je, ipak, primer sa Komisijom za hartije od vrednosti. Upravo povodom godiÅnjice svoje vlade, objaÅnjavajuÄi taj sluÄaj, premijer KoÅtunica je rekao: "U jednom trenutku 'Apurna' je bila diskvalifikovana, smatrali smo da razlozi za to nisu postojali, svima je data joÅ jedna Åansa". Ono Åto KoÅtunica ne kaÅe, a Åto se faktiÄki i pravno desilo, to je da je Vlada poniÅtila odluku Komisije za hartije od vrednosti. A Komisija je potpuno poseban, od Vlade nezavisan drÅavni organ nad kojim Vlada nema nikakve ingerencije, a ponajmanje ima prava da sudi i prosuÄuje da li je neka odluka Komisije dobra, taÄnije, zakonita ili ne. Za to je, u pravnoj drÅavi, ovlaÅÄen samo sud. U konkretnom sluÄaju, pak, ne samo da je KoÅtunicina vlada na sebe preuzela ulogu suda i sudije, nego je na Älanove Komisije poslala policiju kao da su u pitanju najgori kriminalci - bila je to opomena i svima drugima, naravno - Äime je ne samo ponizila pravo, nego i dezavuisala jednu od kljuÄnih institucija trÅiÅne privrede. Äudnom igrom sudbine, poÄetak mandata KoÅtunicine vlade (3. mart 2004.) pada vrlo blizu datuma ubistva Zorana ÄinÄiÄa (12. mart 2003.). VerujuÄi ljudi, poput KoÅtunice, mogli bi u tome da vide i neki znak viÅe, ali u svakom sluÄaju, tom koincidencijom kao da je izmeÄu dva (bivÅa) prijatelja i saborca zauvek uspostavljena i neka vrsta trajne i Ävrste, gotovo fiziÄke veze i presuÄeno im da ih sameravaju i porede, ma koliko KoÅtunica, kako se Äini, joÅ od oktobra 2000. pokuÅavao od ÄinÄiÄa, Åto dalje, da pobegne. I to je ono Åto na jedan Äudan naÄin, ako ne obeleÅava, a ono u svakom sluÄaju senÄi rad KoÅtunicine vlade - ta njena potreba da se ÄinÄiÄ i njegova vlada preÄute, da se od njih napravi otklon, da se sa svima pravi kontinuitet i kompromis, pa i sa Äetnicima, osim sa tom vladom. O njima, ako se uopÅte govori, govori se samo loÅe. ViÅe se uvaÅavanja i lepih, Äak toplih reÄi, moÅe Äuti o Åefovima tajnih sluÅbi i o optuÅenima z! a ratne zloÄine, nego o Äoveku s kojim se stajalo, ako ne baÅ u istom rovu, jer KoÅtunica u rovove baÅ nije zalazio, onda bar sa iste strane barikade. To, naprosto, nije prirodno. Umesto (prokazane) modernizacije, nastupila je, u mnogim oblastima, restauracija. Ako se dobijanje pozitivne ocene o studiji izvodljivosti za prikljuÄenje EU raÄuna kao najbolji pokazatelj rada vlade, onda ta vlada ne sme smetnuti s uma da je Srbija na putu u Evropsku uniju ubedljivo poslednja u koloni, da su ispred nje ne samo Bugarska i Rumunija i Makedonija, nego i dojuÄeraÅnji svetski sinonim zaostalosti - Albanija. I da je danas taj zaostatak veÄi nego Åto je bio pre godinu dana. http://www.ekonomist.co.yu/magazin/em250/rr/rr1.htm Srpska Informativna Mreza sim@antic.org http://www.antic.org/
