Nagrade za dezertere Pocetkom jeseni 1991. godine, nalazio sam se, zajedno sa pitomcima, vojnicima, staresinama i civilnim licima na sluzbi u JNA u Vojnotehnickoj akademiji u Zagrebu. U potpunom okruzenju drzali su nas uniformisani pripadnici Zbora narodne garde i MUP-a Hrvatske.
Vredani smo, ponizavani, pljuvani, ostajali smo bez struje, vode, a nase dojucerasnje kolege - oficiri Hrvati, muslimani, Albanci i drugi, napustali su nas. Ostavljeni sami sebi, cekali smo pomoc za nas i clanove nasih porodica. Komunicirali smo i posecivali se na razlicite nacine sa ostalima, zatocenim u objektima Vojske u Zagrebu. Vojnik Marko Utrzan, koji je dosao na sluzenje vojnog roka iz nekog mesta u Vojvodini, zarobljen je, a ubrzo i ubijen u zagrebackom logoru, namenjen Srbima i nama. U tim teskim trenucima, krijuci se od ostalih, napustila nas je i grupa oficira Srba koja je, preko Madarske, bezbedno stigla u Beograd. Oni su pobegli, a sa nama je ostala dr Vesna Krsic, jedna od retkih lekara sa velikim i hrabrim ljudskim srcem. Nekako smo se izvukli iz Zagreba i po dolasku u Beograd nase pretpostavljene staresine ponovo postadose "pobegulje" iz Zagreba. Zbog svojih "zasluga", Sinisa Borojevic dobio je cin general-potpukovnik, a Milun Kokanovic general-major. Njihova saradnja nastavila se i po odlasku generala Borojevica u penziju, ali sada on, kao jedan od direktora "Petrohemije" iz Novog Sada, prodaje, a general Kokanovic, kao visoki staresina i rukovodilac u sektoru Logistike GS VJ, kupuje naftu i naftne derivate. U meduvremenu, otpustili su iz VJ dr Vesnu Krsic da ima manje svedoka o njihovom "herojskom podvigu". Danas su ponovo zajedno ova dva "velika generala" nase vojske. Prvi je nedavno izabran za direktora "Petrohemije" u Pancevu, a drugog Savet ministara drzavne zajednice i Vrhovni savet odbrane postavi za nacelnika Sektora za materijalne resurse Ministarstva odbrane da nastave uhodani posao i ponovo pune ne samo svoje vec i dzepove onih koji su ih postavili. Najvise vojne staresine i Organi bezbednosti Vojske, iako upoznati sa njihovim ponasanjem u ratnim situacijama i mahinacijama, i sami to podrzavaju pod uticajem drzavnih mocnika. A mi koji to gledamo, koji smo ucestvovali po naredenju tih istih ljudi u proteklim ratovima i koje sada general Kokanovic predlaze za penzionisanje, znamo zasto je poverenje naroda u Vojsku spalo na manje od 15 odsto stanovnistva. Ocekujem da mi najvisi drzavni funkcioneri objasne kako je moguce da se i dalje forsiraju i unapreduju ljudi koji u najtezim trenucima, kao visoke vojne staresine, ostavljaju svoje okruzene vojnike, pitomce i potcinjene na milost i nemilost ubicama, i da li imaju bilo kakav pijatet prema nasim ubijenim vojnicima, koji su ispunjavali svoju zakletvu potpisanu drzavi u kojoj su ziveli. Autor poznat redakciji http://www.glas-javnosti.co.yu/ Srpska Informativna Mreza [email protected] http://www.antic.org/
