INTERVJU: Miodrag Isakov
ĐINĐIĆ NIJE BIO SVETAC
Bivši potpredsednik Vlade u svojoj knjizi "ParaDOS" kritički se osvrće na "lik i delo" pokojnog premijera
BEOGRAD - Miodrag Isakov, jedan od
petorice potpredsednika Vlade Srbije u vreme Zorana Đinđića, u narednih nekoliko
nedelja objaviće knjigu pod nazivom "ParaDOS". Bivši predsednik Reformista
Vojvodine napravio je sopstveni presek zbivanja u vreme vladavine DOS-a. Ova
knjiga od sličnih izdanja razlikuje se po tome što nimalo ne štedi ključne
aktere "prve demokratske vlasti u Srbiji posle Drugog svetskog rata", pa ni
premijera Đinđića.
Isakov kaže da je njegova osnovna namera bila da od zaborava otrgne neke
događaje koji se ovih dana stavljaju u drugi plan.
- Srbija mora da zna sa
kakvim ljudima je krenula u DžDžI vek, kakva su bila naša nadanja i očekivanja i
zašto misija DOS-a nije uspela. Dva ključna razloga za propast politike koja je
Srbiju morala da izvuče iz gliba u kome se nalazi više od pola veka jesu
korupcija i nepostojanje bilo kakve strategije i ideologije - objašnjava na
početku razgovora za Kurir Miodrag Isakov.
Rekli ste da su mnogi iz vrha dosovske vlasti bili korumpirani i da bi ih
trebalo lustrirati?
- Korupcije je bilo u DS-u, ali i u manjim strankama
"satelitima", poput Čankove, Batićeve, Koraćeve... Pri tom, ovde ne govorimo
samo o korupciji koja podleže krivičnom gonjenju, već i o onoj koja podleže
političkoj odgovornosti. Setimo se samo krađe glasova i otimanja, pa vraćanja
mandata u Skupštini, kao i mnogih drugih stvari, o kojima će biti reči u mojoj
knjizi...
Kritikovali ste i pokušaje nekih da, kako ste rekli, od pokojnog Đinđića
naprave sveca?
- Tako nešto šteti i njegovom liku i delu, ali i državi. U
priči o DOS-u nije bilo svetaca, a ponajmanje je to bio Đinđić! Pogrešno bi sada
bilo praviti neke nove mitove. Zoran svakako ima zasluga za činjenicu da je
Srbija krenula napred, ali ima i njegove krivice zašto ti koraci nisu bili
krupniji ili zašto su ponekad išli u pogrešnom pravcu. Stvorio je pozitivnu
atmosferu svojim radom i energijom, ali je imao uglavnom pogrešne ideje. Da ne
govorim o tome da ih je sprovodio sa pogrešnim ljudima. Hteo je modernu Srbiju,
ali, nažalost, na pogrešan način...
Šta je to što ste najviše zamerali premijeru Đinđiću?
- Imao je
potpuno pogrešnu teoriju. Njegova logika je išla otprilike ovako: "Pošto Srbija
ima tu mafiju koju ima, a ona postoji i u svim modernim državama, mafije će biti
uvek i na to ne treba trošiti snage i energije..." Polazio je od toga kao od
nečeg svršenog, nečeg što ne treba menjati, jer bi to bila uzaludna misija. Više
puta je znao da kaže: "Nismo mi krivi što su oni bogati i što su kriminalci. I
drugi koji dođu na njihovo mesto biće isti takvi." To nas je, takav njegov stav,
na kraju i doveo do Šilerove.
U knjizi optužujete Đinđića i njegove saradnike da su koketirali, pa i
sarađivali sa tim mafijašima?
- Ključni problem i jeste što se pokojni
Đinđić na neke od tih ljudi ozbiljno oslanjao u raznim poslovima i "poslićima".
Đinđić je imao jednu metaforu, koja glasi: "Život je čudo. Od 40.000
spermatozoida jedan prođe i od njega nastane život. Tako je i sa ljudima. Od
40.000 jedan uspe. Moramo se potruditi da mi budemo baš taj jedan", pričao je
Đinđić. Pitao sam ga: "Šta ćemo sa onih 39.999?" Nije mi odgovorio. Bivša vlast
kao da nije ni razmišljala o tim "ostalim" ljudima.
Rekli ste u više navrata da je DOS uništilo i "nepostojanje
ideologije"...
- Jeste. Bežali smo od komunizma, ali smo otišli u
bezidejnost. Umesto dogmatizovane ideologije, ponuđene su nacionalna, verska ili
devizna dogma. Zato smo i završili u sistemu potpuno poremećenih vrednosti. DOS
za tako nešto ima i te kako zasluga.
| |||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||
