|
Скоро да нема народа који је у прошлости толико
страдао у разним ратним сукобима бранећи своју слободу и своје огњиште.
Без обзира на све те недаће, био је изражен осећај за самоодржање, у
смислу опстанка на овим подручјима. Нажалост, у новије доба, изгледа да је
српски народ изгубио лични осећај и колективну одговорност за
опстанак.
Илустрације ради, ваља представити део демографске
„слике” у два гранична села општине Краљево и Врњачка Бања, Врби и
Вранешима, економски прилично развијеним, са солидном инфраструктуром:
момци старости до 30 година - 122; преко 30 година - 51; девојке до 25
година - 120; преко 25 година - 37. У току 2003. године умрло је 58 особа,
а рођено девет беба. Просечна старост становништва је преко 50 година. Ако
је оваква ситуација у средишту Србије, може се претпоставити каква је у
источном и западном делу. Уосталом, исто тако, ваља истаћи и то да у 800
села годинама није рођено ниједно дете. Читава села нестају са географске
карте, школе се затварају, а у многим школама има мање ученика него
разреда. У текућој години уписано је на хиљаде ученика мање у први
разред.
Да Срби не би доживели судбину Маја, Инка и Ацтека, морају
се по овом питању, са највишег државног нивоа, одмах предузети
одговарајуће мере и активности, јер досадашње нису довољне, и адекватне.
Нема пречег националног интереса од повећања наталитета.
Многи су
склони да овакво стање, у првом реду, припишу сиромаштву, незапослености,
нерешеном стамбеном питању. Уз респектовање овога, нема, како личног, тако
ни колективног, оправдања. Изгледа да је пресудна ствар себичност,
избегавање суочавања са потешкоћама које неминовно долазе са браком, а
касније и подизањем деце. У ширем смислу, када је у питању трошењен новца
из државног буџета, рекло би се да и нисмо сиромашна држава. Олако се
потроши око милијарду динара за три неуспела избора председника за које
нико не сноси одговорност. Поставља се и питање да ли неуспели и успели
избори морају толико да коштају, поготову кад су у питању изборне кампање
које се финансирају из буџета по Закону о финансирању странака који је
скоро једногласно усвојен без веће расправе? Народу који убрзано нестаје у
околностима у којима живи скоро да није стало ни до редовних, а камоли
ванредних избора. На многим радњама и активностима може се уштедети новац
и усмерити за биолошко обнављање нације. Није лоше изграђивати станове,
путеве и другу инфраструктуру, али се поставља питање, за који народ се то
гради? У склопу предузимања мера и активности за биолошку обнову
становништва, неизбежно је и размишљање да дечија опрема, одећа и обућа
буду ослобођени пореза на додатну вредност.
У превазилажењу беле
куге, неизбежно, поред државе (уставна обавеза) мора свој активни допринос
дати Српска православна црква и Српска академија наука. Недавно је у
Ивањици одржан симпозијум о инсектима на високом научном нивоу, па се
поставља питање - зашто нема стручне расправе о опстанку
народа.
Милован
Милошевић,
Подунавци
|
