RUSIJA, VATIKAN I POLJSKI FAKTOR 13.4.2005. 11:42 RUSIJA, VATIKAN I POLJSKI FAKTOR (Petar ROMANOV, politicki komentator RIA “Novosti” (Moskva, RIA “Novosti”)
Prvi talas interesovanja za Vatikan vec je splasnuo. Drugi ce – to nije tesko pogoditi – krenuti kada bude poznato ime naslednika Jovana Pavla Drugog. Za Rusiju taj dogadjaj ima posebni smisao. Ocigledno da novi pontifik nece biti Poljak, a poljski faktor uvek je u ne maloj meri determinisao odnose izmedju Vatikana i Moskve. Razloga za to ima nekoliko, ali jedan skoro od glavnih svodi se na to sto su nimalo jednostavni istortijski odnosi Rusa i Poljaka tokom niza vekova pretvorili poljske katolicke svestenike u politicare. Ne jednom se u istoriji poljska katolicka crkva pretvarala u antiruski revolucionarno-politicki klub, a duhovna lica preuzimala na sebe nesvojstvene slugi Bozijem funkcije politickih vodja. Najzad, prodiruci na rusko tle, poljski katolicki svestenici cesto su zaboravljali na svoje duhovne zadatke, podredjujuci ih nacionalno-politickim interesima. Clan francuskog Ordena Uspeca, otac Kenar, jednom je napisao: “Sto se Poljaka tice, oni od Varssave do Vladivostoka poistovecuju interese katolicizma sa svojim sopstvenim”. A u drugoj belesci on sa razocarenjem primecuje: “Poljaci, po pravilu, ne zele da se bave prozelitizmom medju Rusima ukoliko on ne dovodi do pojacanja poljskog uticaja”. Jasno je da su se globalne strateske zamisli o prodoru katolicizma u Rusiju Ordena Uspeca sukobile sa cisto egoistickim, kako se cinilo Francuzima, planovima Poljaka. Drugi Francuz, otac Boren, iritirano primecuje: “Poljaci su iskusni intriganti”. Sve su to, uzgred receno, citati iz knjige istaknutog strucnjaka za ruska pitanja, naucnika-vizantologa i pravovernog katolika Antuana Vengera “Rim i Moskva”. Izbor Poljaka na polozaj pontifika imao je i za Vatikan i za Moskvu svoje pluseve i minuse. S jedne strane, Vatikan je sticao dodatne i toliko neophodne katolickoj crkvi visenacionalne, vaseljenske odlike, a Moskva je mogla racunati na to da ce se novi papa-Sloven kudikamo bolje od prethodnika orijentisati u ruskim poslovima. S druge strane, Vatikan je po prvi put u svojoj istoriji bio podvrgnut ne italijanskoj, vec drugacijoj “nacionalizaciji”, kada su resursi i autoritet crkve umnogome bili usmereni u korist jedne zemlje – Poljske. Drugacije, po svoj prilici, nije ni moglo biti. Da se Jovan Pavle Drugi cak i protivio tome, sama Poljska ne bi propustila sansu da za sebe pribavi politicku tezinu na racun Poljaka na papskom prestolu. I dok je u Varssavi vladao komunisticki rezim, koji se raspao, uzgred, uz najaktivnije ucesce katolicke crkve, “nacionalizacija” Vatikana Poljacima otvoreno je koristila svoje “srodstvo” sa Vatikanom. Bilo da je rec o istupanju Poljske u Evropskoj uniji u ime mladih clanova organizacije, bilo da se radi o pregovorimna sa Moskvom, ili da gospodin Kvasnjevski putuje na Ukrajinu da “smiri” narandzastu Ukrajinu – uvek ga je kao nevidljiva senka pratio autoritet pontifika. Da li je Poljska kriva zbog toga? Ne mislim. Ako novi papa postane, recimo, dosljak iz Latinske Amerike, onda ce se i njena tezina pojacati, a u Vatikanu ce se cesce cuti spanski jezik. Tokom dugih godina poslednjeg pontifika poljska rec u Vatikanu mnogima je dobrano dosadila, a poljska najezda na Rim u vezi za smrcu Pape samo je pojacala taj efekat. Prema tome, nije tesko predskazati pad poljskog uticaja u crkvi , pa i u svetu uopste. Izmeriti precizno koliko ce Poljska izgubiti na tezini zbog smrti Karolja Vojtile, naravno, nije moguce, ali da ce to biti znacajni gubitak u to ne treba sumnjati. Lako je predvideti i to da ce se Poljaci zestoko boriti u Vatikanu za svoj uticaj, ali je poraz neizbezan. Oni su izgubili vojskovodju. Sto se Rusije tice, i ovde predstoje promene. Ne tako brze, ali skoro neizbezne. Poljak arhiepiskop Tadeus Kandrusevicc – glavni predstavnik katolicanstva u Rusiji, nije iskljuceno, vratice se u otadzbinu, a njegovo mesto ce zauzeti, recimo, Francuz. Promenice se, verovatno, i mnogi prilazi Vatikana dijalogu sa Ruskom pravoslavnom crkvom. Nabolje, ili nagore – to ce pokazati vreme. Poljaci su poznavali Rusiju, ali su mnogi prekomerno politizirali, sto dijalogu ocigledno nije pomoglo. Prema tome, novi predstavnici na pregovorima vise ce odgovarati Ruskoj pravoslavnoj crkvi. Ni Kremlj nece imati ozbiljnih problema sa novom vlascu u Vatikanu. Uzgred, politicka vlast u Rusiji je tokom svih poslednjih vekova bila kudikamo tolerantnija premna katolicizmu nego Ruska pravoslavna crkva. Stitila je ona, naravno, u prvom redu interese pravoslavnih, ali se pri tom s razumevanjem odnosila i prema interesima katolika. Makar i zato sto je umela da na pravi nacin ceni pomoc inostranih strucnjaka koji su ziveli u Rusiji, a ne mali broj medju njima bili su katolici. Izmedju ostgalog, poslednje pitanje koje je u svom zivotu razmatrao jedan od najvecih rukovodilaca dorevolucionarne Rusije Petar Stolipin bilo je pitanje odnosa pravoslavnih i katolika. Na dan svoje smrti od ruku terorista u Kijevu premijer je primio u audijenciju francusku delegaciju, koja je dosla sa namerom da zatrazi pomoc u vezi sa ocem Evrarom koga je policija greskom sumnjicila za pripadnost ordenu jezuita. Podrobno se upoznavsi sa problemom i dobivsi od Evrara casnu rec da ce on propovedati iskljucivo medju svojim zemljacima, Stolipin je dozvolio svesteniku da ostane u Rusiji. U svojim uspomenama Evrar pise: “Uvek cu postovati njegov um jer je to bio posten covek, otvoren, nesebican i veoma principijelan kada je rec o politici i religiji”. Ukoliko Rim posalje u Rusiju “novog oca Evrara” i blago ogranici entuzijazam poljskih katolickih svestenika, ako Kremlj bude slicno kao Stolipin umessno kombinovao interese ruske drzve, RPC i katolika, onda ce Moskva i Vatikan moci koegzistirati apsolutno civilizovano i pri novom pontifiku. – 0 - Srpska Informativna Mreza sim@antic.org http://www.antic.org/