RUSIJA, VATIKAN I POLJSKI FAKTOR 13.4.2005.
11:42
RUSIJA, VATIKAN I POLJSKI FAKTOR (Petar ROMANOV, politicki komentator RIA
“Novosti” (Moskva, RIA “Novosti”)
Prvi talas interesovanja za Vatikan vec je splasnuo. Drugi ce – to nije
tesko pogoditi – krenuti kada bude poznato ime naslednika Jovana Pavla
Drugog. Za Rusiju taj dogadjaj ima posebni smisao. Ocigledno da novi
pontifik nece biti Poljak, a poljski faktor uvek je u ne maloj meri
determinisao odnose izmedju Vatikana i Moskve. Razloga za to ima nekoliko,
ali jedan skoro od glavnih svodi se na to sto su nimalo jednostavni
istortijski odnosi Rusa i Poljaka tokom niza vekova pretvorili poljske
katolicke svestenike u politicare. Ne jednom se u istoriji poljska katolicka
crkva pretvarala u antiruski revolucionarno-politicki klub, a duhovna lica
preuzimala na sebe nesvojstvene slugi Bozijem funkcije politickih vodja.
Najzad, prodiruci na rusko tle, poljski katolicki svestenici cesto su
zaboravljali na svoje duhovne zadatke, podredjujuci ih nacionalno-politickim
interesima. Clan francuskog Ordena Uspeca, otac Kenar, jednom je napisao:
“Sto se Poljaka tice, oni od Varssave do Vladivostoka poistovecuju interese
katolicizma sa svojim sopstvenim”. A u drugoj belesci on sa razocarenjem
primecuje: “Poljaci, po pravilu, ne zele da se bave prozelitizmom medju
Rusima ukoliko on ne dovodi do pojacanja poljskog uticaja”. Jasno je da su
se globalne strateske zamisli o prodoru katolicizma u Rusiju Ordena Uspeca
sukobile sa cisto egoistickim, kako se cinilo Francuzima, planovima Poljaka.
Drugi Francuz, otac Boren, iritirano primecuje: “Poljaci su iskusni
intriganti”. Sve su to, uzgred receno, citati iz knjige istaknutog
strucnjaka za ruska pitanja, naucnika-vizantologa i pravovernog katolika
Antuana Vengera “Rim i Moskva”. Izbor Poljaka na polozaj pontifika imao je i
za Vatikan i za Moskvu svoje pluseve i minuse. S jedne strane, Vatikan je
sticao dodatne i toliko neophodne katolickoj crkvi visenacionalne,
vaseljenske odlike, a Moskva je mogla racunati na to da ce se novi
papa-Sloven kudikamo bolje od prethodnika orijentisati u ruskim poslovima. S
druge strane, Vatikan je po prvi put u svojoj istoriji bio podvrgnut ne
italijanskoj, vec drugacijoj “nacionalizaciji”, kada su resursi i autoritet
crkve umnogome bili usmereni u korist jedne zemlje – Poljske. Drugacije, po
svoj prilici, nije ni moglo biti. Da se Jovan Pavle Drugi cak i protivio
tome, sama Poljska ne bi propustila sansu da za sebe pribavi politicku
tezinu na racun Poljaka na papskom prestolu. I dok je u Varssavi vladao
komunisticki rezim, koji se raspao, uzgred, uz najaktivnije ucesce katolicke
crkve, “nacionalizacija” Vatikana Poljacima otvoreno je koristila svoje
“srodstvo” sa Vatikanom. Bilo da je rec o istupanju Poljske u Evropskoj
uniji u ime mladih clanova organizacije, bilo da se radi o pregovorimna sa
Moskvom, ili da gospodin Kvasnjevski putuje na Ukrajinu da “smiri”
narandzastu Ukrajinu – uvek ga je kao nevidljiva senka pratio autoritet
pontifika. Da li je Poljska kriva zbog toga? Ne mislim. Ako novi papa
postane, recimo, dosljak iz Latinske Amerike, onda ce se i njena tezina
pojacati, a u Vatikanu ce se cesce cuti spanski jezik. Tokom dugih godina
poslednjeg pontifika poljska rec u Vatikanu mnogima je dobrano dosadila, a
poljska najezda na Rim u vezi za smrcu Pape samo je pojacala taj efekat.
Prema tome, nije tesko predskazati pad poljskog uticaja u crkvi , pa i u
svetu uopste. Izmeriti precizno koliko ce Poljska izgubiti na tezini zbog
smrti Karolja Vojtile, naravno, nije moguce, ali da ce to biti znacajni
gubitak u to ne treba sumnjati. Lako je predvideti i to da ce se Poljaci
zestoko boriti u Vatikanu za svoj uticaj, ali je poraz neizbezan. Oni su
izgubili vojskovodju. Sto se Rusije tice, i ovde predstoje promene. Ne tako
brze, ali skoro neizbezne. Poljak arhiepiskop Tadeus Kandrusevicc – glavni
predstavnik katolicanstva u Rusiji, nije iskljuceno, vratice se u otadzbinu,
a njegovo mesto ce zauzeti, recimo, Francuz. Promenice se, verovatno, i
mnogi prilazi Vatikana dijalogu sa Ruskom pravoslavnom crkvom. Nabolje, ili
nagore – to ce pokazati vreme. Poljaci su poznavali Rusiju, ali su mnogi
prekomerno politizirali, sto dijalogu ocigledno nije pomoglo. Prema tome,
novi predstavnici na pregovorima vise ce odgovarati Ruskoj pravoslavnoj
crkvi. Ni Kremlj nece imati ozbiljnih problema sa novom vlascu u Vatikanu.
Uzgred, politicka vlast u Rusiji je tokom svih poslednjih vekova bila
kudikamo tolerantnija premna katolicizmu nego Ruska pravoslavna crkva.
Stitila je ona, naravno, u prvom redu interese pravoslavnih, ali se pri tom
s razumevanjem odnosila i prema interesima katolika. Makar i zato sto je
umela da na pravi nacin ceni pomoc inostranih strucnjaka koji su ziveli u
Rusiji, a ne mali broj medju njima bili su katolici. Izmedju ostgalog,
poslednje pitanje koje je u svom zivotu razmatrao jedan od najvecih
rukovodilaca dorevolucionarne Rusije Petar Stolipin bilo je pitanje odnosa
pravoslavnih i katolika. Na dan svoje smrti od ruku terorista u Kijevu
premijer je primio u audijenciju francusku delegaciju, koja je dosla sa
namerom da zatrazi pomoc u vezi sa ocem Evrarom koga je policija greskom
sumnjicila za pripadnost ordenu jezuita. Podrobno se upoznavsi sa problemom
i dobivsi od Evrara casnu rec da ce on propovedati iskljucivo medju svojim
zemljacima, Stolipin je dozvolio svesteniku da ostane u Rusiji. U svojim
uspomenama Evrar pise: “Uvek cu postovati njegov um jer je to bio posten
covek, otvoren, nesebican i veoma principijelan kada je rec o politici i
religiji”. Ukoliko Rim posalje u Rusiju “novog oca Evrara” i blago ogranici
entuzijazam poljskih katolickih svestenika, ako Kremlj bude slicno kao
Stolipin umessno kombinovao interese ruske drzve, RPC i katolika, onda ce
Moskva i Vatikan moci koegzistirati apsolutno civilizovano i pri novom
pontifiku. – 0 -
Srpska Informativna Mreza
sim@antic.org
http://www.antic.org/
