POLITICKE, PRESNE I DRUGE LAZI Da mi umre mama
"Dnevnik", 24. april, 2005. | Relja Knezevic Poznata je ona antologijska scena u Trifoovom filmu "Ne pucajte u pijanistu" kada se tokom sulude voznje kolima kriminalac zaklinje sa "da mi umre mama". Posle tih reci sledi rez u sekvenci i u sledecem kadru jedna starica odista pada mrtva. Bilo bi zanimljivo videti, bar jednim okom, sta bi se sve dogodilo po zemlji Srbiji kada bi se politickim licnostima uzelo ozbiljno za javno izgovorenu rec, u odnosu na njihove stvarne namere i postupke - pod uslovom da to direktno pogodi njihove bliznje. Ako bi se drzali Trifoovog testa, mnogokoja starica bi sebi crnu vunu plela. Jer kod nas se rastojanje izmedu ideologije, retorike i prakse u politici cesto meri kilometrima kada se suceli s cinjenicama realnog zivota. Uzgredna tema za razmisljanje je moze li uopste biti politicke stabilnosti bez stabilnih politicara, i vodstva zemlje bez pravih lidera kod kojih postoji mnogo veci stepen saglasnosti izmedu onoga sto misle, kazu i urade, kada su vec preuzeli odgovornost za javno delovanje. Vrpcu zvanicnog utvrdivanja lazi na sudu prvi je nedavno presekao visoki funkcioner Demokratske stranke Srbije Dejan Mihajlov. NJega je Specijalni sud za organizovani kriminal pozvao da svedoci o saznanjima koja ima o ubistvu bivseg premijera Zorana Dindica, povodeci se za tvrdnjama Mihajlova izrecenim tokom predizborne kampanje 2003. iz kojih je proizilazilo da krug funkcionera u konkurentskoj Demokratskoj stranci vrlo dobro zna ko je bio atentator. Nije poznato kako se u meduvremenu osecala najbliza rodbina pancevackog advokata, ali na sudu se, po njegovom vlastitom priznanju, ispostavilo da je taj iskaz puka laz sracunata da ocrni politicke protivnike. Pri tome je verovatno pomisljao i na svoju karijeru posle bavljenja politikom. Mozda lazljivi advokat jos i moze biti nekom od koristi, lazljivi politicar sasvim pase svojoj stranci (koja ga sad drzi kao sekretara republicke vlade), ali lazljivi svedok na sudu - to bi ipak bilo previse cak i za Mihajlova, jer je bilo skopcano s mogucnoscu da se protiv njega podigne optuznica. Koliko li je samo junaka na sceni u ovom trenutku spremno da prizna kako se prica sa Kosovom odvija zapravo po "Svilanovicevom scenariju", i da je on izrekao jednu celu istinu o faznom sticanju nezavisnosti nominalno juzne srpske pokrajine. Doduse tesku za progutati, nad kojom jos uvek, iz psiholoskih razloga, stoji tabu. Jedno je sigurno, svi su u isti glas povikali da "nezavisnost nije prihvatljiva", iako je fakticki Kosovo protektorat Ujedinjenih nacija, a i pravno gledano ta adresa odlucuje o njegovoj sudbini. Nasi pak uz odlucno "ne", ujedno boga mole da ih medunarodna politika oslobodi nocne more zvane uvodenje albanske zajednice u domaci politicki sistem i podele vlasti s istom na drzavnom nivou, uspostavljanja elementarnih funkcija nad teritorijom i narodom nad kojim nije dosezala moc Beograda u prethodnih dvadesetak godina, ulaganja u narednih pedeset godina pedeset milijardi dolara i slicno. To ce biti krupan zalogaj za SAD i EU, a kamoli za Tadica i Kostunicu. Zavidan nivo politicke, za razliku od presne lazi, praktikuje i ministar finansija Dinkic. Najpre, kljucar javne kase upozorava javnost da budzet ne moze da izdrzi veliko povecanje poslanickih plata, ali to predstavnici naroda u republickom parlamentu ipak svojom odlukom sebi omoguce. Zatim ministar i pored instrumenata koji mu stoje na raspolaganju, pocinje da pere ruke i prebacuje odgovornost na odgovarajuci skupstinski odbor, kao da to vise nema nikakve veze s njim. Ubrzo posle odlaska u Sjedinjene Drzave i "ribanja" u Medunarodnom monetarnom fondu zbog probijanja javne potrosnje, zapocinje temu o povecanju plata u javnim preduzecima lokalne samouprave i priprema vanredne mere za njihovo obaranje. Sva je prilika da ce se i na tom nivou praksa otrgnuti uredbama, ali to ministra koji je nedavno predvideo da ce vlada izgurati citav mandat - valjda zato sto je zivot naroda usmerio na pravi kolosek - ne uznemirava. Mereno nacinom na koji je nekada kritikovao ekonomsku vlast i finansijsku disciplinu u zemlji, cinilo se da ce svoj mandat povezati s ostavkom, ukoliko se politicki uticaji na njegov resor ne razbiju o nacela do kojih mu je na recima stalo. Sta za to vreme rade luconose u opoziciji? Samo se naivnima cinilo da je jedan od lidera Srpske radikalne stranke Vucic olicenje postenja kada udara zig "kriminalac" kome god da stigne, pa se ipak ispostavilo da doticni vise godina nije platio racun za telefon. Boze moj, njegove zasluge za narod daleko nadmasuju petogodisnji minus u Posti. Bivsi demokrata i ministar kulture Lecic i te kako zna da drzi lekcije levo i desno, a ostaje pak da je za svog mandata dodelio novac fondu za film u kome je igrao glavnu ulogu, kao i da je glumio u predstavi koja je kao jedna od retkih, nastupala u inostranstvu. Naravno, uz drzavnu pomoc. Divan je i primer Karicev. Novokomponovani lider obecava da ce pomeriti brda i planine, a oklizne se na koru od banane. Ko se seca njegove price o uvozu zelene salate, izasla mu je na vrh nosa: kao njegov program samozaposljavanja u zemlji polazi bas od Srbije kao buduceg giganta u izvozu zelenisa kojim je neko preplavio domace trziste. Bolje bi mu bilo da zaposli nekog domaceg scenaristu za seriju koja se emituje na njegovoj televiziji: angazovao je stranca, a serija je ocajna. Uostalom, zasto ne vrati drzavi udeo za mobilnu telefoniju koji je potplatio devedesetih, nego mesetari nesto sa sumnjivim ruskim partnerima? Elem, ovi nasumicni pojedinacni primeri, ne znace da se nekakav sistem odgovornosti ipak ne uspostavlja: tu je cud biraca, mediji, pravosude, tu su izborni ciklusi sa svojim tajnim knjigovodstvom o licnostima i njihovom profilu, demokratski filteri i procedure koji vrte mehanizam procesa u kome su lazima sve krace noge. Jos uvek je to daleko od vazenja moralnih normi i pravila, ali i prilicno daleko od bezbriznih lagarija i cinicnog govora od pre samo nekoliko godina. http://www.dnevnik.co.yu/ Srpska Informativna Mreza [email protected] http://www.antic.org/
