|
Da li je
general Dra�a Mihailovic bio stvarni zagovornik ideje o �velikoj Srbiji�, koju
Karla del Ponte sada pripisuje Slobodanu Milo�evicu
OD TOPOLE SVE DO - HAGA
@ Marija M. Zaric
Da je deneral Dra�a Mihailovic kojim cudom danas �iv, po kriterijumima Karle del
Ponte, verovatno bi trebalo da karijeru �zavr�i� pred Ha�kim tribunalom. Optu�ba
protiv pokojnog Cice glasila bi zagovaranje ideje o tzv. velikoj Srbiji, ciji se
poku�aj stvaranja, sada, u neuporedivo vecim razmerama pripisuje biv�em
predsedniku SRJ Slobodanu Milo�evicu.
Na
ovakav utisak podstice pukovnik u penziji Miodrag Mirkovic, koji poredi
generalova razmi�ljanja o stvaranju �velike Srbije� sa onim �to se dogada na
procesu protiv biv�eg predsednika Srbije i SRJ pred Ha�kim
tribunalom.
- Zamenik glavnog tu�iloca
D�efri Najs, u predmetu Slobodana Milo�evica, dosada nije propustio ni jednu
priliku da svakog svedoka ponaosob upita �ta zna o projektu �velika Srbija� -
kao puki TV gledalac, primecuje pukovnik Mirkovic. � Upravo zbog toga i podsecam
na sudski dijalog izmedu svedoka odbrane Mihajla Markovica i Najsa, kada je na�
akademik dokumentovano tvrdio da nijedna srpska vlada nije zvanicno proklamovala
kao svoj program stvaranje �velike Srbije�, izuzev generala Dra�e
Mihailovica.
Ovaj program, pukovnik
Mirkovic dokazuje pismom generala Dra�e vodstvu crnogorskih cetnika,
deneral�tabnom majoru Đordu La�icu, komandantu cetnickih odreda Jugoslovenske
vojske u Crnoj Gori i kapetanu Pavlu Đuri�icu, komandantu limskog cetnickog
odreda Jugoslovenske vojske, 20. decembra, davne '41. godine, koje je prona�ao i
fotokopirao u Arhivu Vojno-istorijskog
instituta.
U ovom dokumentu, pod
zaglavljem ��tab komande cetnickih odreda Jugoslovenske vojske�, oznacenom kao
�strogo poverljivo� brojem 370, Gorski �tab cetnickog deneral�taba svoje planove
o �velikoj Srbiji�, u odseku imenovanom kao �ciljevi na�ih odreda�, iznosi u
osam tacaka.
Odmah iza tacke broj jedan,
u kojoj se navodi da je �borba za slobodu celog naroda pod skiptrom Njegovog
Velicanstva Petra II�, kao prvi njen cilj, u tacki dva, navodi se: �stvoriti
veliku Jugosalviju i u njoj veliku Srbiju, etnicki cistu u granicama Srbije,
Crne Gore, Bosne, Hercegovine, Srema, Banata i
Backe�.
Pod tackom tri, Mihailovic
poziva da se oslobode sve slovenacke teritorije �pod Italijanima i Njemcima�, na
�ta se nadovezuje, kako se navodi u tacki cetiri, i �ci�cenje dr�avne teritorije
od svih narodnih manjina i nenacionalnih
elemenata�.
Cetnicki voda potom
nareduje: �Stvoriti neposredne zajednicke granice izmedu Srbije i Crne Gore, kao
i izmedu Srbije i Slovenacke, ci�cenjem Sand�aka od muslimanskog �ivlja i Bosne
od hrvatskog i muslimanskog �ivlja�.
U
naredbi, pod tackom �est, Dra�a tra�i da se kazne �sve usta�e i muslimani koji
su u tragicnim danima nemilosrdno uni�tavali na� narod�. General potom predla�e,
da se u krajeve koji su �oci�ceni od narodnih manjina i nenacionalnog elementa�,
nasele Crnogorci, i to samo �siroma�ne ispravne i po�tene
porodice�.
Ovu naredbu zavr�ava se
izricitim stavom tacke 8: �Svakom prilikom napadati, ubijati i sabotirati sve
okupatorske te�nje parolom: 'Smrt okupatoru'. Ciljevi su ogromni, zato je borba
u toliko zahvalnija za one, koji se bore za njeno
ostvarenje�.
U istom pismu, potom,
general izdaje zadatke o �upotrebi cetnickih odreda u Crnoj Gori u danom
trenutku� gde zahteva da se dejstvuje delom snaga u dolini Lima, od Bijelog
Polja prema Sjenici i �ocisti� Pe�ter od muslimanskog i arnautskog �ivlja�,
potom da se �delom snaga� preko Cakora ka Metohiji, �ocisti teritorija od
Arnauta, kao i da se predusretnu oni koji ce biti gonjeni od Pe�ter-Sand�aka�.
I, najzad, dejstvovati na jugu, ka Dubrovniku i radi zauzimanja Skadra, gde
treba obezbediti Crnu Goru od upada arnautskih elemenata iz
Albanije�.
Pismo La�icu i Đuri�icu,
general Mihailovic zavr�ava sa tri poruke: ��aljem svoj komandantski pozdrav
svim nacionalistima u Crnoj Gori. Da �ivi njegovo velicanstvo Kralj Petar II. Da
�ivi ceo na� narod�.
- Ovaj program
�re�avanja� nacionalnog pitanja Mihailovic i njegovi cetnici su tokom rata, jo�
1942, jednim delom i poceli da ostvaruju - obja�njava pukovnik Mirkovic. - Pre
svega, uz izuzetno zlocinacke i nestvarno krvave pokolje muslimanskog
stanovni�tva u �irim reonima Bjelog Polja, Cajnica i Foce, kao i muslimanskog i
hrvatskog naroda u reonu Prozora.
Na�
sagovornik pokazuje i kasniji izve�taj komandanta Đuri�ica Mihailovicu od 13.
februara 1943. o izvr�enju akcije u Pljevljanskom, Cajnickom i Focanskom srezu
protiv muslimana:
�Operacije su izvedene
tacno po naredenju i izdatoj zapovesti. Napad je poceo u odredeno vreme. Svi
komandanti i jedinice izvr�ile su dobivene zadatke na op�te
zadovoljstvo.
Otpor neprijatelj bio je
od pocetka do kraj slab. Jedini veci otpor bio je na Trebe�kom brdu, koji je
trajao 4 casa, ali i on je brzo
savladan.
Na�i odredi 7. ovog meseca u
toku noci, vec su izbili na r. Drinu, te su borbe zakljucno sa tim danom bile u
glavnom zavr�ene, a zatim je nestalo ci�cenje oslobodene teritorije. Sva
muslimanska sela u tri pomenuta sreza su potpuno spaljena, tako da nijedan
njihov dom nije ostao citav.�
Đuri�ic
dalje izve�tava svog vrhovnog komandanta da je sva muslimanska imovina uni�tena,
sem stoke, �ita i sena i istovremeno istice da se, za vreme operacija,
�pristupilo potpunom uni�tavanju muslimanskog �ivlja bez obzira na pol i godine
starosti�. U izve�taju je izveden i bilans
operacija:
��rtve � na�e ukupne �rtve su
bile 22 mrtva od kojih 2 nesretnim slucajem i 32
ranjena.
Kod muslimana oko 1.200 boraca
i do 8.000 ostalih �rtava: �ena, staraca i
dece.
Za vreme pocetnih operacija,
muslimani su se dali u bekstvo ka Metaljci, Cajnicu i r. Drini. Na Metaljci je
na�ao skloni�te mali deo stanovni�tva. U Cajnicu se racuna da ima do 2.000
izbeglica, a jedan deo je uspeo da umakne preko Drine pre nego �to su odredene
jedinice izvr�ile presecanje mogucih odstupnih pravaca na tom sektoru. Sve
ostalo stanovni�tvo je uni�teno.�
Sada
vec major, Pavle Đuri�ic opisuje obezbedenje i za�titu prelaza preko Drine i
Lima, kako bi se sprecio povratak muslimana na desnu obalu Drine i taktiku
zaposedanja oslobodene teritorije. Svoje izlaganje generalu Dra�i, major
dopunjava izve�tajem o moralnom dr�anju
jedinica:
�Moral kod na�ih jedincia bio
je u svakom pogledu izvrstan i na veoma visokom stupnju. Herojski poduhvati
svakog pojedinca i citavih jedinica sa svojim stare�ina su u svakoj situaciji
dokazi vidnog izra�aja i zaslu�uju svaku
pohvalu.
Moral kod muslimana bio je
takoreci stra�an. Zavladala je epidemija straha od na�ih cetnika tako da su bili
prosto izgubljeni.�
Izve�taj komandantu
Đuri�ic zavr�ava porukom da se �intervencija okupatora iz Pljevalja i Cajnica�
sastojala samo �u za�titi i obezbedenju njihovih garnizona� od opasnosti usled
�na�eg napada�.
Uz ovu dokumentaciju,
koju nam je stavio na uvid, pukovnik Mirkovic ukazuje na paralelizam materijala
koji je protiv Mihailovica prikupila Dr�avna komisija za utvrdivanje zlocina
okupatora i njihovih pomagaca, pod brojem 16397 i onoga �to je, u uvodnoj reci
iz 2002, zamenika glavnog tu�ioca Ha�kog tribunala, D�efri Najsa, na sudenju
Milo�evicu, stavio na teret biv�em predsediku
SRJ:
�Milo�evic je sproveo dominaciju
Srba uz pomoc raznih saizvr�ilaca u unapred osmi�ljenom planu za stvaranje
velike Srbije, tokom kojeg su pocinjeni ratni zlocini. Sudenje ce dokazati kako
se dr�avna ma�inerija mo�e iskoristiti u ratne svrhe. U tom cilju pocinjena su
najte�a krivicna dela na �tetu nesrpskog stanovni�tva i da bi se ostvarila
'srpska stvar'. Optu�eni je pri tom bio kljucni ucesnik zlocinacke organizacije
i ostvarenje tog plana te�ko je zamisliti bez
njega.�
Najs najverovatnije nikad nije
cuo za dva citirana cetnicka dokumenta, jer da su mu bili dostupni, te�ko bi se
uzdr�ao da Milo�evicu, u svom upornom nastojanju da mu po�to-poto pripi�e ulogu
najkrivljeg medu optu�enima u zajednickom zlocinackom poduhvatu radi stvaranja
tzv. velike Srbije, koje njegovi svedoci � istorijski eksperti prote�u cak do
vremena cara Du�ana, ne bi nabacio i vezu sa Dra�om Mihailovicem. Bez obzira na
obostrane nepremostive ideolo�ke razlike.
NACIONALISTI I KOMUNISTI
Na kraju
nabrajanja ciljeva koje cetnici treba da postignu, Dra�a Mihailovic, u
svom pismu, predocava La�icu i Đuri�icu da treba �uciniti sve �to je u
va�oj moci, da se sav nacionalni element u Crnoj Gori svrsta �to pre u
na�e odrede, jer se dogadaji redaju vratolomnom brzinom i ne smiju nas
zateci nespremne�.
Kraj ovog dela
poruke odnosi se na zabranu bilo kakve saradnje sa komunistima-partizanima
�jer se oni bore protiv Dinastije, a za ostvarenje socijalne revolucije
�to nikad ne sme biti na� cilj, jer smo mi jedino i iskljucivo borci za
kralja otad�binu i slobodu naroda�.
�TA NAROD
�ELI
U delu pisma, posvecenom
postavljanju komandanata u Crnoj Gori, cetnicki voda nagla�ava da se u
tome treba rukovoditi nacelom �Borba za
narod�:
�To jest oslu�kivati �ta
narod �eli pa tako i raditi. Za komandire postavljati ljude, koje �eli sam
narod. Oslanjati se u punoj meri na nacionalne borce, ciju saradnju
zadobiti, kako bi nam borba bila �to uspe�nija. U toj brobi ne sme biti
politickih momenata niti licne politike za zadovoljavanje svojih ambicija.
Cela borba ima nositi karater cistog nacionalizma sa vrhovnim ciljem:
'Sloboda
narodu'�.
|
|
