Pomozite porodici Martinović!
Po�tovani gospodine Tadiću!
Od 1. maja 1985. godine kada se desio zločin nad Đorđem Martinovićem pa do raspada Jugoslavije, niko od čelnika srpskog rukovodstva, Dra�a Marković, Nikola Ljubičić, Ivan Stambolić, Latinka Perović koji se i sad ne skidaju sa političke scene, pa ni Slobodan Milo�ević, nisu ni u jednoj prilici pomenuli slučaj Đ.M.
Znali su oni da se polulitarska fla�a, koja se na�la u utrobi
Đorđa Martinovića, u stvari zaglavila u pravni sistem Srbije i Jugoslavije.
O
slučaju su napisane tri knjige i snimljena dva dokumentarna filma. Kada su se
knjige pojavile u knji�arama, najveći deo tira�a je otkupila Udba i uni�tila, a
dokumetarni filmovi "Strah od istine" i "Optu�ujemo" i danas, 2005. godine,
zabranjeni su da se prika�u na nacionalnoj televiziji.
Za proteklih 20 godina imao sam prilike da uputim 11 pisama biv�em predsedniku Srbije Slobodanu Milo�eviću, moleći ga da obelodani istinu o slučaju, on se nije oglasio. Ali je zato danas u Hagu sa prijatnim osmehom slu�ao svoje svedoke koji su četiri puta pomenuli slučaj Đorđa Martinovića koji je postao simbol i metafora stradanja srpskog naroda na Kosmetu.
Paljenje Pećke patrijar�ije, silovanje monahinja, trudnica, starica i maloletnica, skrnavljenje grobova, ru�enje crkava i manastira, pa i danas kako bi se podstaklo iseljavanje.
Posle četiri te�ke operacije, Đorđe je pod prisilom prodao svoju njivu u Gnjilanu, gde su ga �iptari unakazili. Kupio je jednu kućicu u selu Čitluk kraj Kru�evca.Tu je očekivao da će mu dr�ava pomoći i dati bar ono �to je sud presudio. Zahvaljujući Drugom op�tinskom sudu u Beogradu, akademiku dr Vojinu �uleviću i dr Obrenu Popoviću, na sudu je dokazano da je nad Đ.M. izvr�eno nasilje. Drugi Op�tinski sud uzeo je u obzir izjave dr Petera Holija kao i specijalne dr�avne komisije kako bi se utvrdila istina o slučaju Đ.M.
Na čelu ove komisije bio je dr Vladislav Do�ić. Nalaz ove komisije je od tada sklonjen od javnosti. Sud je presudio da se Đ.M. isplati zbog pretrpljenog bola, patnji i naru�enog zdravlja 150.000 nemačkih maraka. Ova presuda nikada nije sprovedena. Njeno izvr�enje sprečili su biv�i ministar unutra�njih poslova Jugoslavije Petar Gračanin i Admiral Branko Mamula. Oni su naredili da se ceo predmet stavi u Arhivu SSNO u Nemanjinoj ulici i zaključa iza sedam brava.
U selu Čitluk kraj Kru�evca smestio je Đorđe svoje sinove Srećka, Dragana, Gradimira, suprugu Jagodinku, ćerku Olgicu, snaje i jedanaest unučadi. Kada je počelo NATO bombardovanje, mobilisan je najstariji sin Srećko, a potom i Dragan i Gradimir, kao i Goran i Bojan, najstariji njegovi unuci. Pet Martinovića iz jedne porodice mobilisano je da brane Kosovo. Za sinovima i unucima Đorđe je izgubio san, mir i pokoj. Umro je naprasno čovek nad kojim je izvr�eno neviđeno nasilje.
Gospodine Tadiću, danas porodica �ivi u velikoj bedi, posla
nema, pomoći niotkuda. Zato javno pitam:
- Zar su potomci Đ.M, mučenika s
Kosova, zaslu�ili da rade kao grobari na kru�evačkom groblju, jer tamo ima hrane
posle pomena pokojnicima.
Gospodine predsedniče, pomozite, za ime Boga
!
Milorad BAJIĆ
Re�iser, novinar, član UNS-a i NUNS-a autor
dokumentarnih filmova "Strah od istine" i
"Optu�ujemo"
Pismo Dobrice Ćosića
Porodica Đorđa Martinovića iz Gnjilana, preko novinara Rajka Đurđevića, obratila mi se s molbom da branim istinu stradanja Đorđa Martinovića, koji se sada leči na Vojnomedicinskoj akademiji. Kako ja nemam nikakvih mogućnosti da tu istu saznam i javno zastupam, savest mi nala�e da Va�u savest učinim odgovornom za istinu o slučaju Đorđa Martinovića, slu�benika Doma JNA u Gnjilanu, o kome je sa jednom novinarskom informacijom i jednim demantujem Pokrajinskog SUP-a iz Pri�tine, �okirana javnost ove zemlje.
�aljem Vam tekst novinara Rajka Đurđevića u kome se nalaze izjave porodice Đorđa Martinovića. Tekst je namenjen listu "Duga". Napominjem Vam da to nisu sve činjenice kojima porodica Martinović zastupa tvrdnju da je nad Martinovićem izvr�en nečuven zločin.
Vi imate mogućnosti da njih čujete i svojim autoritetom omogućite objavu istine, istine kojom se jedino mo�e, bar donekle, da utiče na smirenje sveop�teg ogorčenja i osećanja građanske i nacionalne poni�enosti, koje je zahvatilo sve časne ljude na�e zemlje. Apelujem na vas da ovom prilikom ne postupate po onoj kobnoj formuli kapitulanstva u ime "vi�eg interesa", formuli koja čini idejnu i moralnu osnovu zvanične jugoslovenske srpske politike prema velikoalbanskoj agresiji na srpski narod i na�u dr�avnu teritoriju.
Znajte, istinom o Martinoviću, koju treba �to pre saop�titi narodu, istinom po svaku cenu, mo�da se spasava ostatak na�eg dostojanstva pred sobom i svetom. Tom istinom, Vi ispunjavate zakletvu koju ste dali, primajući odgovornu i časnu du�nost koju vr�ite. Ne dozvolite da nas politički slepci, provokatori i �ovinistički licemeri guraju u jo� dublju međunacionalnu mr�nju, u jo� te�i politički i moralni bezizlaz.
BEOGRAD - Desilo se to u Gnjilanu prvog maja 1985. godine. Đorđu Martinoviću, albanski zločinci i separatisti nabili su sa kocem polulitarsku fla�u kroz čmar u utrobu! Fla�a se zaustavila tik pod desnim porebarnim lukom, a ovaj zločin albanski zločinci su smi�ljeno počinili kako bi pospe�ili iseljavanja Srba sa Kosova, koji su se posle toga počeli masovno iseljavati.
Fla�u su iz utrobe �rtve izvadila u pri�tinskoj bolnici dva
hirurga Albanca i jedan srpski hirurg dr Moračić. Njega su Albanci naknadno
pozvali, po�to su se upla�ili kada su otvorili utrobu i videli fla�u i srču koju
je trebalo izvaditi. Dr Moračić je posle operacije izjavio:
- Prizor koji sam
zatekao bio je jeziv.
Đorđe Martinović je posle toga operisan jo� tri puta,
jednom na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu i dva puta u Londonu.
|
Filmove zabranili: - Du�an Mitević, generalni
direktor RTS-a |
||||
O ovom zločinu tada je pisala celokupna domaća i svetska �tampa. Samo nekoliko dana posle operacije koja je izvedena na VMA-a, koju su opsedali novinari, bojeći se da se Srbi na Kosovu ne dignu na ustanak, tada moćni Stane Dolanc, ministar Unutra�njih poslova Jugoslavije, �ef Kontraobave�tajne slu�be i potencijalni naslednik Josipa Broza Tita, činio je sve da zločin ne bude pripisan Albancima i bude potpuno drugučaje predstavljen javnosti.
Uz pomoć Brozovih generala, pre svega admirala Branka Mamule, generala Milana Daljevića, generala Vladimira Vojvodića, generala i narodnog heroja Jugoslavije Petra Gračanina i pukovnika Novaka Ivanovića, načelnika Doma JNA u Gnjilanu, gde je Martinović bio zaposlen, raznim manipulacijama, obmanama javnosti i skrivanjem istine o zločinu, tok istrage je skrenut u drugom pravcu.
Mnogi iskazi i činjenice o srahovitom činu nasilja su falsifikovani, a javnost obave�tena da je Martinović navodno priznao da se sam povredio. Očigledno je bilo da je reč o zaveri dr�ave protiv jednog malog čoveka i da se od u�asnog stradanja i psihičkog i fizičkog maltretiranja pravi lakrdija.
O "slučaju Đorđa Martinovića" raspravljala je i skup�tina Jugoslavije osam puta, ali bez rezultata. Skup�tina Srbije �est puta je odlagala raspravu jer su rukovodioci smatrali da ona nije nadle�na za slučaj već prema Ustavu Pokrajne Kosovo. Razre�enju slučaja nije pomoglo čak ni pismo na�eg poznatog pisca Dobrice Ćosića, koje je javno upućeno Branku Mamuli i Du�anu Čkrebiću, tada aktuelnom Predsedniku Skup�tine Srbije.
| |||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||
