[sim] Ispracaj ponosne starice

[ANTIC.org-SNN]

 
Is­pra­caj po­no­sne starice

NIK­SIC - Na Grad­skom gro­blju u Nik­si­cu oku­pi­lo se vi­se sto­ti­na
gra­da­na iz Cr­ne Go­re, Re­pu­bli­ke Srp­ske i Sr­bi­je, da na vec­ni
po­ci­nak is­pra­ti sta­ri­cu Jo­van­ku Ka­ra­dzic, maj­ku ne­ka­da­snjeg
li­de­ra bo­san­skih Sr­ba, a sa­da naj­tra­ze­ni­jeg ha­skog op­tu­ze­ni­ka
Ra­do­va­na Ka­ra­dzi­ca.
- Is­pra­ca­mo po­no­snu maj­ku, ci­je ce ime uci u srp­sku isto­ri­ju. Njen
ca­sni sin Ra­do­van isao je pu­tem ko­jim i od­u­vek ku­ca Ka­ra­dzi­ca.
Od­u­vek sa srp­skim bar­ja­kom u ru­ka­ma - od­je­ki­va­le su re­ci
le­le­ka­ca is­pred grad­ske ka­pe­le.
Za sta­ri­ci­nim od­rom nje­no pe­to­ro de­ce, sna­he, unu­cad, rod­bi­na.
Ne­ma je­di­no pr­ven­ca Ra­do­va­na. Ume­sto nje­ga, na Jo­van­kin
po­sled­nji is­pra­caj, sti­gle mu su­pru­ga Lji­lja­na i cer­ka So­nja.
- Maj­ka Jo­van­ka upi­su­je se da­nas me­du maj­ke be­smrt­ni­ce. Ona
spa­da me­du maj­ku se­dam bra­ta Ma­ka­vi­ja, ko­ji su svoj zi­vot
zr­tvo­va­li za sve­ti­nju Je­ru­sa­li­ma. Me­du maj­ku Ju­go­vi­ca, ko­ja
je de­vet si­no­va zr­tvo­va­la za ve­ru, Hri­sta i otadz­bi­nu. Maj­ku
Je­vro­si­mu, kra­lje­vi­ca Mar­ka... Ta­mo gde su one i maj­ka vla­di­ke
Ra­da To­mo­va, Go­spod ce upo­ko­ji­ti i maj­ku Jo­van­ku. Ona je svoj
po­rod na­u­ci­la da ne­ma ni­ceg sve­ti­jeg od ve­re i slu­ze­nja ci­stog
obra­za Bo­gu i svom na­ro­du. Bla­go tom na­ro­du ko­ji ima ova­kve maj­ke.
Ovo su re­ci mi­tro­po­li­ta Am­fi­lo­hi­ja, ko­ji je sa vla­di­kom
mi­le­sev­skim Fi­la­re­tom i broj­nim sa­bra­nim sve­sten­stvom slu­zio
ope­lo sta­ri­ci Jo­van­ki Ka­ra­dzic u pre­pu­nom nik­sic­kom Sa­bor­nom
hra­mu. Mi­tr­o­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski je svo­je re­ci pot­kre­pio
se­ca­njem na sta­ri­ci­nu po­ru­ku da bi bi­la srec­ni­ja maj­ka ka­da bi
joj Ra­do­va­na do­ne­li mr­tvog, ne­go da stig­ne ziv, ali kao iz­daj­nik.
Na Grad­skom gro­blju u opro­staj­noj re­ci njen sin Lu­ka Ka­ra­dzic
uka­zao je na gol­go­tu kroz ko­ju mu je maj­ka pro­la­zi­la od ra­nog
de­tinj­stva:
- Nas otac Vu­ko umro je 1987. go­di­ne, a imao je sre­cu da mu
naj­sta­ri­ji sin Ra­do­van odr­zi po­sled­nje slo­vo. Znam da je na­soj
maj­ci te­sko, sto se nje­na pr­va ra­dost od nje ne opra­sta. Naj­te­ze joj
je sto ga pro­go­ne be­lo­svet­ske ave­ti, ko­ji­ma ni­sta ni­je ura­dio.
Znam da joj je bi­lo te­sko i zbog ras­tu­re­ne ze­mlje, Srp­ske Kra­ji­ne,
Ko­so­va, to­li­ko gro­bo­va, iz­be­gli­ca, za­pa­lje­nih bo­go­mo­lja...

RA­DO­VA­NO­VE SLI­KE

SA­HRA­NI Jo­van­ke Ka­ra­dzic pri­su­stvo­vao je ve­li­ki broj gra­da­na iz
Re­pu­bli­ke Srp­ske, ko­ji su se sa po­seb­nim iz­ra­zi­ma sa­u­ce­sca
obra­ca­li Ra­do­va­no­voj su­pru­zi i cer­ki. Ne­ki od njih no­si­li su i
ma­ji­ce sa Ra­do­va­no­vim li­kom. Maj­ci ne­ka­da­snjeg li­de­ra
bo­san­skih Sr­ba, za po­sled­nji is­pra­caj, cve­ce je, cak iz Austra­li­je
po­sla­lo i Udru­ze­nje "Rav­na go­ra".
In­te­re­sant­no je da sko­ro ni­je ostao ni­je­dan zna­caj­ni svet­ski
me­dij ci­ji iz­ve­sta­ci ju­ce ni­su sni­ma­li po­sled­nji is­pra­caj
maj­ke Ra­do­va­na Ka­ra­dzi­ca. Nje­na sa­hra­na pro­te­kla je, ina­ce, bez
po­seb­nog po­li­cij­skog obez­be­de­nja





                           Srpska Informativna Mreza

                                sim@antic.org

                            http://www.antic.org/