 |
|
Dr Predrag
Marković | |
Ove godine, 9. maj se u svetu, posebno u Evropi, slavi
kao jedinstven događaj, koji ujedinjuje istok i zapad Starog kontinenta.
Time se, simbolično i realno, potvrđuje da ne postoje razmimoila�enja oko
ovog istorijskog datuma. U istoriji postoje mnoge relativizovane stvari,
ali su retke one činjenice koje su nesporne. Jedna od takvih je pobeda nad
fa�izmom, koju simbolizuje 9. maj. Retko kada je u istoriji čovečanstva
postojala tako jasna i o�tra granica između dobra i zla da su razne
međusobno zavađene ideologije i dr�ave uspele da se ujedine u borbi protiv
te najstra�nije istorijske po�asti - nacizma. U svetu postoje mnogi
naučno-fantastični romani o tome kako bi izgledao svet da je Hitler
pobedio. �to se Srba tiče, odgovor je jednostavan. Bilo bi nas vrlo malo i
ostaci na�eg naroda �iveli bi kao roblje bilo u Sibiru, bilo u pasivnijim
krajevima Srbije. Da podsetimo, 150 kilometara levo i desno od Dunava bilo
bi ra�či�ćeno i pripremljeno, prema nekim planovima, za Eugeniju, zemlju
nemačkih naseljenika.
Ovo je ocena istoričara dr Predraga Markovića, u
intervjuu za "Vesti" povodom 60 godina od pobede nad fa�izmom u Evropi.
� Kako sa ove vremenske distance od �est decenija istoriografska nauka
gleda na Drugi svetski rat i slom fa�izma?
- Danas postoji određena
konfuzija oko vi�estrukih antifa�ističkih pokreta. Osim četnika i
partizana kod nas, bilo je dvostrukih antifa�ističkih pokreta i u drugim
zemljama. Najmasovniji paralelni pokreti delovali su u Poljskoj,
Francuskoj, Grčkoj, Albaniji, Italiji... U skladu sa pobedničkom
ideologijom, u nekim zemljama su "prećutkivani ili progla�eni
neprijateljima protivnički pokreti, kao četnici kod nas ili Armija krajova
(izbeglička vojska) u Poljskoj, jer su na vlast do�li partizani u
Jugoslaviji, a u Poljskoj prosovjetska armija ludova (pokret koji je
delovao u zemlji). Drugde su "prećutani" partizani, kao u Grčkoj, jer su
bili "prokomunistički", �to zapadnim saveznicima nije odgovaralo.
Dr
Marković ka�e da je, kada je o nama reč, va�no da se istakne da su Srbi,
srazmerno broju stanovnika, dali najveći doprinos oru�anoj borbi protiv
fa�izma.
- Prvi oslobođeni grad u Evropi, Loznica, bio je oslobođen
akcijom ravnogoraca, avgusta 1941.godine. Ne sme se potcenjivati ni
partizanski oslobodilački pokret koji je sa vi�e od 500.000 boraca bio
manji jedino od kineske narodnooslobodilačke vojske. Francuzi se, na
primer, ponose svojim Pokretom otpora koji samostalno nije oslobodio
nijedan grad i sve do 1944. imao tek dve i po hiljade boraca.
� Kako
biste definisali plodove pobede nad nacizmom?
- Svet je jedinstveniji
i tolerantniji nego �to je bio nekad. Milioni ljudi svih boja i vera �ive
danas u Evropi bez ikakve diskriminacije. Osim, naravno, sporadičnih
slučajeva.
� Kako gledate na pojavu neonacizma u svetu i
relativizaciju �rtava fa�izma?
- Nemačka dr�ava je primer zemlje koja
se sistematski i temeljno obračunala sa svojom pro�lo�ću i stalno se
obračunava. Naravno da ima neonacista, posebno u na teritoriji nekada�nje
Istočne Nemačke, gde taj obračun nije bio tako temeljan. Zanimljiv je i
slučaj Austrije koja izigrava "prvu �rtvu fa�izma", iako je, realno, mnogo
kadrovski doprinela �irenju nacizma, uključujući samog Hitlera. Hajder je,
na primer, moguć u Austriji, ali ne bi bio moguć u Nemačkoj. Nemci,
međutim, rade ne�to drugo, suptilnije: očigledna je relativizacija nacizma
kroz isticanje, u knjigama i TV emisijama, uistinu stra�nih patnji
nemačkog naroda tokom savezničkog bombardovanja, koje je u nekim
slučajevima bilo vojno nepotrebno, a isto tako i strahotama nemačkih
izbeglica iz Istočne Evrope.
� Ima li i drugih primera?
- Postoji
jo� jedan vid te relativizacije, a to je izjednačavanje drugih ratnih
zločina sa nacizmom. Tako su, na primer, nemački mediji po�urili da srpske
zarobljeničke logore u Bosni i Hercegovini nazovu koncentracionim logorima
i logorima smrti. Time, na neki način, praktično relativizuju stra�nu
istorijsku jedinstvenost Au�vica. Uvek je bilo ratnih zločina, ali taj
spoj rasističkog ludila i vrhunske organizacije masovnih pogubljenja nigde
se nije ostvario kao u nacizmu.
� Da li globalizacija sveta sa jednim
centrom svetske moći i dominacijom jedne supersile (Amerike) mo�e da ima
sličnosti sa Hitlerovim te�njama?
- Sve sada�nje negativne pojave
nikako ne mogu da se mere sa nacističkim planovima. Nastojanje da se
uspostavi američka hegemonija je očigledno, ali se ona, ipak, ostvaruje
mnogo mek�im sredstvima. Uzmimo, na primer, mnogo kritikovani rat u Iraku.
U situaciji kada svaki dan ginu desetine okupatorskih vojnika, nacisti bi
sistemom odmazde 100 za jednog do sada istrebili stanovni�tvo Bagdada. Taj
kontrast je dovoljan da objasni razliku između nacističkih zločina i svih
drugih pojava koje danas mo�emo da osuđujemo.
|
