|
Beograd, 03. maj 2005. godine
Ivona
�ivkovic
Pod pojmom tranzicije i demokratizacije, od 5. oktobra
2000. reformi�u se u Srbiji: privreda, dr�avna uprava, sudstvo, vojska ,
policija, mediji, prosveta... Vlasti u Beogradu i Podgorici ovo
predstavljaju kao neophodnost koja prati "NA�U �ELJU" za ulaskom u
Evropsku Uniju i prikljucenje NATO-u.
Od ove, "NA�E �ELJE", medjutim
gradjani sve vi�e siroma�e, nezadovoljni napu�taju zemlju, bolesni i stari
sve vi�e umiru. Sve je glasnije negodovanje ogromnog broja gradjana koji
ostaju bez posla, dok im se fabrike i preduzeca za male pare prodaju
strancima ili ih pljackaju domaci "biznismeni". Srpski vojnici, policajci
i civili se izrucuju stranim dr�avama.
Uporno pravdanje "demokratske i
reformske" vlasti da je sve to za "NA�E DOBRO" otvara su�tinsko pitanje
opravdanosti vodjenja takve politike, jer je smisao postojanja dr�ave
upravo da gradjanima omoguci blagostanje, ekonomski prosperitet i
dr�avljanstvo. Logicno je pitati se i odakle Srbiji "TOLIKA �ELJA" da
pristupi evro-atlantskim integracijama, samo godinu dana nakon �to je od
iste dru�ine do�ivela brutalno bombardovanje i orgomno ekonomsko
razaranje?
Razlog je razumljiv ako se prihvati da Srbija i Crna Gora
danas imaju marionetske vlade (mo�e se reci i kvislin�ke) i da je na ovom
prostoru nakon bombardovanja 1999. izvr�ena takozvana BESKRVNA
OKUPACIJA.
Kako ovaj sistem funkcioni�e, mo�e se videti poredjenjem sa
civilnom upravom koju je okupatorska Nemacka uvela Srbiji nakon 22.aprila
1941.
O nacinu delovanja kvislin�ke uprave u tada okupiranim evropskim
zemljama, Piter Kalvokorezi je pisao:
"U svim ovim zemljama mnogim
ljudima je bio nevidljiv sklop nemacke kontrole na vrhu. Oni nikada nisu
imali jasnu sliku o ulozi koju su preuzeli. Ljudi nisu videli jedan novi
sklop koji je nametnuo osvajac, vec samo izvesne posledice uticaja nemacke
vlasti na lokalnu administraciju. U centru su Nemci zadr�ali, cak i
povecali vlast svojih civilnih slugu koje su preobratili od upravljaca u
nemacke izvr�ioce, opunomocene da izdaju dekrete. Stvoren je oblik
posredne uprave u kojoj su Nemci dirigovali civilnim slu�bama, a civilne
slu�be upravljale svim ostalima".
Evo kako je to izgledalo 1941.*
Osnovni kreator
ekonomske politike i strateg privredenog razvoja Srbije, a posebno
prioriteta u kori�cenju resursa, bio je �tab Generalnog poverenika za
privredu u Srbiji. Posao Generalnog poverenika obavljao je Franc
Nojhauzen, oficir iz Prvog svetskog rata.
Njegov �tab je imao veliki
birokratski aparat sastavljen uglavnom od ljudi koji su pre rata boravili
u Jugoslaviji kao privredni strucnjaci.
Cilj Nemacke nevidljive
okupacione uprave u Srbiji, bila je pre svega ekonomska eksploatacija svih
privrednih resursa koji bi slu�ili nemackim potrebama. Za ove potrebe
Nemci su se najvi�e oslanjali na domaci cinovnicki aparat.
Zakoni su
dono�eni u formi uputstava, pravilnika, naredbi i uredbi. Srpska vlada je
formalno donosila odredjena zakonska akta, ali su ona stupala na snagu tek
nakon �to bi nadle�ni nemacki organi to odobrili.
Jednom takvom
zakonskom uredbom izvr�ena je reorganizacija rada dr�avne uprave tako �to
je stvorena velika koncentracija ovla�cenja u rukama srpske izvr�ne
vlasti. Tom uredbom svi poslovi iz biv�ih organa vlasti Kraljevine
Jugoslavije - Predsedni�tva Ministarskog saveta, Senata, Narodne skup�tine
i Ministarstva inostranih poslova - preneti su na Predsedni�tvo Saveta
komesara.
To je ucinjeno kako bi se stvorila pravna farsa, jer je
Predsedni�tvo Saveta komesara bilo pod ingerencijom nemackog upravnog
�taba, a ne predstavnickog tela. Nemci su centralizovanjem organa vlasti
imali zapravo bolji nadzor nad njima, po�to su sami preuzeli samo nadzorne
funkcije.
Zadatke na izvr�avanju poslova dr�avne uprave na terenu
obavljali su domaci administrativci. Tako je u svim organima uprave
zadr�ano predratno cinovnitvo vec postojece op�tinske vlasti koji su
morali da rade zbog sosptvene egzistencije.
Svi organi lokalne uprave,
kao i sreska nacel�tva i druge policijske vlasti, delovali su formalno
prema uputstvima srpske kvislin�ke uprave, a indirektno, sprovodili volju
nemackih okupacionh vlasti.
Kako je funkcionisnje upravnih organa
zavisilo od delovanja policijskih vlasti, pogotovo u ratnim uslovima,
odmah po uspostavljanju Komesarijata, koji je nadgledao rad kvilsin�ke
vlade i svih ministarstava, naoru�ana je i stavljena u slu�bu
�andarmerija.
Savet komesara je pruzeo i deo policijskog aparata
Kraljevine Jugoslavije. Specijalna policija Uprave grada Beograda
preimenovana je u "Specijalnu srpsku policiju" i sa pro�irenim
ovla�cenjima na teritoriji imala zadatak da prvenstveno suzbija deletnost
Komunisticke partije jugoslavije. Policija i �andarmerija primale su
naredjenja od kvislin�kih vlasti, ali cesto i od nemackih komandi i organa
okupacione uprave.
U Upravnom �tabu, po jedan cinovnik je bio zadu�en
za nadgledanje rada jednog ministarstva. Srpski ministri nisu imali
nikakvu samostalnost u radu. Svoje odluke u okviru resornih zadu�enja
donosili su uz saglasnost Ministarskog saveta,a po odobrenju nadle�nih
nemackih ustanova- poverenika Ministarstva spoljnih poslova Rajha u Srbiji
ili Generalnog opunomocenika za privredu u Srbiji.
U monetarnoj
politici i finansijama nemacki nadzor je u vojno okupiranoj Srbiji
izgledao ovako:
Vec devetog maja 1941. godine doneta je odluka o
likvidaciji Narodne banke Kraljevine Jugoslavije i formiranju Srpke
narodne banke. Odluka o ovome doneta je u Rajhsbanci. Banka je sve vreme
okupacije poslovala bez Upravnog i Nadzornog odbora. Javno raspisan poziv
za akcionarski kapital, nikada nije bio realizovan. Banka je samo formalno
radila kao akcionarsko dru�tvo. Bankom je upravljao guverner koga je
postavljao i smenjivao Generalni poverenik za privredu i koji je odobravao
sve slu�bene ugovore Banke. Uputstva u radu Banke davao je komsesar koga
je postavio Generalni poverenik. Komesar je bio u fukciji strucnog
konsultanta. U praksi je zapravo on rukovodio Bankom.
Za formalnog
guvernera je postaljen dr Milan Radosavljevic, koji je i pre rata bio
guverner, a za komesara je postavljen J. Zongen, nemacki finansijski
strucnjak. Zongen se pitao o imenovanju svih rukovodilaca filijala, a
odlucivao je cak i o visini zarada svih guvernerovih saradnika. Zongen je
do�ao u Jugoslaviju 1938. godine, a vecina dotada�njih domacih strucnjaka
i radnika zadr�ana je na radu u banci.
Odmah se pristupilo i izradi
novih novcanica. Posebnom vladinom uredbom Banci je poveren nadzor nad
svim kreditnim ustanovama na teritoriji Srbije i Banata.
Trgovinske
pregovore sa ostalim zemljama u ime Srbije vodio je Genaralni poverenik za
privredu u Srbiji, bez iakakvog uce�ca resornog ministra. Na taj nacin
primane su obaveze i za izvoz robe koja je u zemlji bila deficitarna. Sa
druge strane, nije obezbedjivan uvoz roba i proizvoda koji su bili
neophodni srpskoj privredi.
Nemacka je prakticno sprovela potpunu
kontrolu u srpskoj privredi sa ciljem njenog potpunog potcinjavanja
potrebama ratne privrede Treceg Rajha. Srpska privreda formalno nije bila
deo nemacke, ali je prakticno potpuno radila za Treci Rajh i ratnu
ma�ineriju.
Za potrebe Vermahta prikupljane su sve neophodne sirovine:
gvo�dje, celik, obojeni metali, industrijska ulja, masti, smole, tekstilne
sirovine itd. Stavljene su u pogon sve fabike ciji je rad bio nepohodan
ratnoj industriji, pa su za njihove potrebe sirovine nabavljane i iz
Nemacke. To je bio slucaj sa �eljezarom Sartid.
U toku okupacije nije
postojala uredjena dr�avna statistika, brojna periodika koja se bavila
aktuelnim ekonomskim pitanjima u Kraljevini jugoslavije prestala je sa
izla�enjem posle 1941.
Gotovo celokupna kvislin�ka �tampa u Srbiji
bavila se mikro i makro ekonomskim problemima koji su pratili ratna
zbivanja. Jedan broj urednika u vodecim kvislni�lim novinama " Novo
vreme", "Obnova", "Na�a borba", " Srpski narod"... bio je neposredno
anga�ovan u propagandnoj ma�ineriji. Iako su imali pristup informacijama,
njihovao objavljivanje uvek je bilo u funkciji propagande i slu�enju
jednom totalitarnom re�imu koji je u Srbiji sprovodio nemacke interese.
OCCUPATIO SUMMARUM 2001- 2005
Preuzete su odmah u "demokratskoj revoluciji" nasilno: Narodna
banka, Uprava carine, EPS, NIS, Telekom, RTS i mnoga druga strate�ki va�na
javna preduzeca i Uprave.
Pod patronatom biv�eg celnika NATO-A ukinuta
je SRJ i formirana je "dr�avna zajednica". Izvr�eno centralizovanje
policijskih snaga i formirana �andarmerija. Specijalne jedinice "Crvene
beretke" rasformirane. Dr�avna bezbednost restruktirana i preimenovana.
Svi stavljeni pod kontrolu vlade.
Vojska se "reorganizuje" pod nadzorom
NATO. Formirana jedinica za "mirovne operacije" u svetu.
Nekoliko
desetina vladinih uredbi doneto samo tokom 2001.godine. Upotreba zastave,
grba i himne 2004. regulisana Uputstvom?
Mesne zajednice ukinute,
lokalna vlast funkcioni�e kao izvr�ni menad�ment.
Upotrebljiv
nuklearni otpad hitno izvezen iz zemlje. Vojno srebro porodato, a deo
najsavremenijeg naoru�anja uni�ten. Preostalo oru�je se rasprodaje po
bagatelnim cenama. Zlato i devize iz Narodne banke dr�e se u nepoznatim
bankama. Promenjene novcanice.
Tr�i�te �iroke potro�nje je tako
"liberalozovano", da je iskljucivo pod kontrolom dr�ava clanica NATO.
Prodate strancima cementare, fabrika vode u Arandjelovcu, hemijska
fabrika u Kru�evcu, celicana u Smederevu, fabrika i tr�i�te duvana,
itd.
Prodata je Nemcima najveca novinska kuca "Politika", Amerikancima
besplatno ustupljena kablovska i zemaljska radiodifuzija, Majkrosoft
softveri u�li u sve dr�avne slu�be ukljucujuci Vladu, Parlament, dr�avnu
radio televiziju i Narodnu banku.
Kulturna i medijska politika
formiraju potro�acko dru�tvo po americkim standardima itd.
U
"demokratskom" dru�tvu najbrojnija parlamentarna stranka ne participira u
vlasti, nova Ustavna povelja SCG oktroisana, poslanici SCG parlamenta
nikoga vi�e ne predstavljaju.
U sve dr�avne institucije su u�li strani
konsultanti.
Ministri vlade iznose iskljucivo stavove briselskih i
americkih cinovnika, kao njihovi portparoli.
...Na �alost, u Srbiji se istorija surovo ponavlja, a
pecat dana�njeg besca�ca nosice generacije potomaka.
*Kori�ceni podaci iz knjige
Dragana Aleksica "Privreda Srbije u Drugom svetskom
ratu"
|
