KAKO FUNKCIONIŠE MARIONETSKA VLAST

 

Beograd, 03. maj 2005. godine
Ivona Živkovic

Pod pojmom tranzicije i demokratizacije, od 5. oktobra 2000. reformišu se u Srbiji: privreda, državna uprava, sudstvo, vojska , policija, mediji, prosveta... Vlasti u Beogradu i Podgorici ovo predstavljaju kao neophodnost koja prati "NAŠU ŽELJU" za ulaskom u Evropsku Uniju i prikljucenje NATO-u.
Od ove, "NAŠE ŽELJE", medjutim gradjani sve više siromaše, nezadovoljni napuštaju zemlju, bolesni i stari sve više umiru. Sve je glasnije negodovanje ogromnog broja gradjana koji ostaju bez posla, dok im se fabrike i preduzeca za male pare prodaju strancima ili ih pljackaju domaci "biznismeni". Srpski vojnici, policajci i civili se izrucuju stranim državama.
Uporno pravdanje "demokratske i reformske" vlasti da je sve to za "NAŠE DOBRO" otvara suštinsko pitanje opravdanosti vodjenja takve politike, jer je smisao postojanja države upravo da gradjanima omoguci blagostanje, ekonomski prosperitet i državljanstvo. Logicno je pitati se i odakle Srbiji "TOLIKA ŽELJA" da pristupi evro-atlantskim integracijama, samo godinu dana nakon što je od iste družine doživela brutalno bombardovanje i orgomno ekonomsko razaranje?
Razlog je razumljiv ako se prihvati da Srbija i Crna Gora danas imaju marionetske vlade (može se reci i kvislinške) i da je na ovom prostoru nakon bombardovanja 1999. izvršena takozvana BESKRVNA OKUPACIJA.
Kako ovaj sistem funkcioniše, može se videti poredjenjem sa civilnom upravom koju je okupatorska Nemacka uvela Srbiji nakon 22.aprila 1941.
O nacinu delovanja kvislinške uprave u tada okupiranim evropskim zemljama, Piter Kalvokorezi je pisao:
"U svim ovim zemljama mnogim ljudima je bio nevidljiv sklop nemacke kontrole na vrhu. Oni nikada nisu imali jasnu sliku o ulozi koju su preuzeli. Ljudi nisu videli jedan novi sklop koji je nametnuo osvajac, vec samo izvesne posledice uticaja nemacke vlasti na lokalnu administraciju. U centru su Nemci zadržali, cak i povecali vlast svojih civilnih slugu koje su preobratili od upravljaca u nemacke izvršioce, opunomocene da izdaju dekrete. Stvoren je oblik posredne uprave u kojoj su Nemci dirigovali civilnim službama, a civilne službe upravljale svim ostalima".

Evo kako je to izgledalo 1941.*
Osnovni kreator ekonomske politike i strateg privredenog razvoja Srbije, a posebno prioriteta u korišcenju resursa, bio je Štab Generalnog poverenika za privredu u Srbiji. Posao Generalnog poverenika obavljao je Franc Nojhauzen, oficir iz Prvog svetskog rata.
Njegov štab je imao veliki birokratski aparat sastavljen uglavnom od ljudi koji su pre rata boravili u Jugoslaviji kao privredni strucnjaci.
Cilj Nemacke nevidljive okupacione uprave u Srbiji, bila je pre svega ekonomska eksploatacija svih privrednih resursa koji bi služili nemackim potrebama. Za ove potrebe Nemci su se najviše oslanjali na domaci cinovnicki aparat.
Zakoni su donošeni u formi uputstava, pravilnika, naredbi i uredbi. Srpska vlada je formalno donosila odredjena zakonska akta, ali su ona stupala na snagu tek nakon što bi nadležni nemacki organi to odobrili.
Jednom takvom zakonskom uredbom izvršena je reorganizacija rada državne uprave tako što je stvorena velika koncentracija ovlašcenja u rukama srpske izvršne vlasti. Tom uredbom svi poslovi iz bivših organa vlasti Kraljevine Jugoslavije - Predsedništva Ministarskog saveta, Senata, Narodne skupštine i Ministarstva inostranih poslova - preneti su na Predsedništvo Saveta komesara.
To je ucinjeno kako bi se stvorila pravna farsa, jer je Predsedništvo Saveta komesara bilo pod ingerencijom nemackog upravnog štaba, a ne predstavnickog tela. Nemci su centralizovanjem organa vlasti imali zapravo bolji nadzor nad njima, pošto su sami preuzeli samo nadzorne funkcije.
Zadatke na izvršavanju poslova državne uprave na terenu obavljali su domaci administrativci. Tako je u svim organima uprave zadržano predratno cinovnitvo vec postojece opštinske vlasti koji su morali da rade zbog sosptvene egzistencije.
Svi organi lokalne uprave, kao i sreska nacelštva i druge policijske vlasti, delovali su formalno prema uputstvima srpske kvislinške uprave, a indirektno, sprovodili volju nemackih okupacionh vlasti.
Kako je funkcionisnje upravnih organa zavisilo od delovanja policijskih vlasti, pogotovo u ratnim uslovima, odmah po uspostavljanju Komesarijata, koji je nadgledao rad kvilsinške vlade i svih ministarstava, naoružana je i stavljena u službu žandarmerija.
Savet komesara je pruzeo i deo policijskog aparata Kraljevine Jugoslavije. Specijalna policija Uprave grada Beograda preimenovana je u "Specijalnu srpsku policiju" i sa proširenim ovlašcenjima na teritoriji imala zadatak da prvenstveno suzbija deletnost Komunisticke partije jugoslavije. Policija i žandarmerija primale su naredjenja od kvislinških vlasti, ali cesto i od nemackih komandi i organa okupacione uprave.
U Upravnom štabu, po jedan cinovnik je bio zadužen za nadgledanje rada jednog ministarstva. Srpski ministri nisu imali nikakvu samostalnost u radu. Svoje odluke u okviru resornih zaduženja donosili su uz saglasnost Ministarskog saveta,a po odobrenju nadležnih nemackih ustanova- poverenika Ministarstva spoljnih poslova Rajha u Srbiji ili Generalnog opunomocenika za privredu u Srbiji.
U monetarnoj politici i finansijama nemacki nadzor je u vojno okupiranoj Srbiji izgledao ovako:
Vec devetog maja 1941. godine doneta je odluka o likvidaciji Narodne banke Kraljevine Jugoslavije i formiranju Srpke narodne banke. Odluka o ovome doneta je u Rajhsbanci. Banka je sve vreme okupacije poslovala bez Upravnog i Nadzornog odbora. Javno raspisan poziv za akcionarski kapital, nikada nije bio realizovan. Banka je samo formalno radila kao akcionarsko društvo. Bankom je upravljao guverner koga je postavljao i smenjivao Generalni poverenik za privredu i koji je odobravao sve službene ugovore Banke. Uputstva u radu Banke davao je komsesar koga je postavio Generalni poverenik. Komesar je bio u fukciji strucnog konsultanta. U praksi je zapravo on rukovodio Bankom.
Za formalnog guvernera je postaljen dr Milan Radosavljevic, koji je i pre rata bio guverner, a za komesara je postavljen J. Zongen, nemacki finansijski strucnjak. Zongen se pitao o imenovanju svih rukovodilaca filijala, a odlucivao je cak i o visini zarada svih guvernerovih saradnika. Zongen je došao u Jugoslaviju 1938. godine, a vecina dotadašnjih domacih strucnjaka i radnika zadržana je na radu u banci.
Odmah se pristupilo i izradi novih novcanica. Posebnom vladinom uredbom Banci je poveren nadzor nad svim kreditnim ustanovama na teritoriji Srbije i Banata.
Trgovinske pregovore sa ostalim zemljama u ime Srbije vodio je Genaralni poverenik za privredu u Srbiji, bez iakakvog ucešca resornog ministra. Na taj nacin primane su obaveze i za izvoz robe koja je u zemlji bila deficitarna. Sa druge strane, nije obezbedjivan uvoz roba i proizvoda koji su bili neophodni srpskoj privredi.
Nemacka je prakticno sprovela potpunu kontrolu u srpskoj privredi sa ciljem njenog potpunog potcinjavanja potrebama ratne privrede Treceg Rajha. Srpska privreda formalno nije bila deo nemacke, ali je prakticno potpuno radila za Treci Rajh i ratnu mašineriju.
Za potrebe Vermahta prikupljane su sve neophodne sirovine: gvoždje, celik, obojeni metali, industrijska ulja, masti, smole, tekstilne sirovine itd. Stavljene su u pogon sve fabike ciji je rad bio nepohodan ratnoj industriji, pa su za njihove potrebe sirovine nabavljane i iz Nemacke. To je bio slucaj sa željezarom Sartid.
U toku okupacije nije postojala uredjena državna statistika, brojna periodika koja se bavila aktuelnim ekonomskim pitanjima u Kraljevini jugoslavije prestala je sa izlaženjem posle 1941.
Gotovo celokupna kvislinška štampa u Srbiji bavila se mikro i makro ekonomskim problemima koji su pratili ratna zbivanja. Jedan broj urednika u vodecim kvislnišlim novinama " Novo vreme", "Obnova", "Naša borba", " Srpski narod"... bio je neposredno angažovan u propagandnoj mašineriji. Iako su imali pristup informacijama, njihovao objavljivanje uvek je bilo u funkciji propagande i služenju jednom totalitarnom režimu koji je u Srbiji sprovodio nemacke interese.

OCCUPATIO SUMMARUM 2001- 2005
Preuzete su odmah u "demokratskoj revoluciji" nasilno: Narodna banka, Uprava carine, EPS, NIS, Telekom, RTS i mnoga druga strateški važna javna preduzeca i Uprave.
Pod patronatom bivšeg celnika NATO-A ukinuta je SRJ i formirana je "državna zajednica". Izvršeno centralizovanje policijskih snaga i formirana žandarmerija. Specijalne jedinice "Crvene beretke" rasformirane. Državna bezbednost restruktirana i preimenovana. Svi stavljeni pod kontrolu vlade.
Vojska se "reorganizuje" pod nadzorom NATO. Formirana jedinica za "mirovne operacije" u svetu.
Nekoliko desetina vladinih uredbi doneto samo tokom 2001.godine. Upotreba zastave, grba i himne 2004. regulisana Uputstvom?
Mesne zajednice ukinute, lokalna vlast funkcioniše kao izvršni menadžment.
Upotrebljiv nuklearni otpad hitno izvezen iz zemlje. Vojno srebro porodato, a deo najsavremenijeg naoružanja uništen. Preostalo oružje se rasprodaje po bagatelnim cenama. Zlato i devize iz Narodne banke drže se u nepoznatim bankama. Promenjene novcanice.
Tržište široke potrošnje je tako "liberalozovano", da je iskljucivo pod kontrolom država clanica NATO.
Prodate strancima cementare, fabrika vode u Arandjelovcu, hemijska fabrika u Kruševcu, celicana u Smederevu, fabrika i tržište duvana, itd.
Prodata je Nemcima najveca novinska kuca "Politika", Amerikancima besplatno ustupljena kablovska i zemaljska radiodifuzija, Majkrosoft softveri ušli u sve državne službe ukljucujuci Vladu, Parlament, državnu radio televiziju i Narodnu banku.
Kulturna i medijska politika formiraju potrošacko društvo po americkim standardima itd.
U "demokratskom" društvu najbrojnija parlamentarna stranka ne participira u vlasti, nova Ustavna povelja SCG oktroisana, poslanici SCG parlamenta nikoga više ne predstavljaju.
U sve državne institucije su ušli strani konsultanti.
Ministri vlade iznose iskljucivo stavove briselskih i americkih cinovnika, kao njihovi portparoli.

...Na žalost, u Srbiji se istorija surovo ponavlja, a pecat današnjeg bescašca nosice generacije potomaka.

*Korišceni podaci iz knjige Dragana Aleksica "Privreda Srbije u Drugom svetskom ratu"

 

Korišćenje, preštampavanje i distribucija tekstova su slobodni

Одговори путем е-поште