NIN

Broj 2837
12.05.2005

Dru�tvo

Brendovanje Tita

Četvrt veka posle smrti Josipa Broza, eksjugoslovenski narodi dopu�taju sebi luksuz titoizma. Ni Srbi ne zaostaju. Da li smo poranili sa komunističkom nostalgijom istočne Evrope koja pije �koktu� ali za evre?

U biv�oj Jugoslaviji, �povratak otpisanih�. Slovenci će na skup�tini razmotriti predlog da monumentalni natpis od kamena na brdu Sabotin kod Nove Gorice, �Na� Tito�, koji su �nepoznati počinioci� tumbali pred ulazak Slovenije u EU, bude pod za�titom dr�ave. I Hrvati vraćaju poru�ene Titove spomenike, jer su shvatili da im je mali Jo�a va�an podatak u �antifa�ističkom europskom podrijetlu�, a valjda i avnojevske granice Hrvatske i Slovenije o nečemu govore. �Govore o tome da su Srbi i dalje u zajedničkoj dr�avi naroda i narodnosti SCG, koja pri tom nije sigurna ni u granice ni u dr�avnost. Toliko o Titu i Srbima. Verujte da bih i ja svakodnevno posećivala Kuću cveća da sam Slovenka koja radi u EU i seća se kič parada. Blago njima, pravili su parodiju kad su ga ru�ili a sad prave parodiju kad dolaze ovamo�, reći će gđa Anita Tanasković, in�enjer elektrotehnike iz Beograda, u NIN-ovoj anketi o srpskom brendu �to se zove �Tito�.

Ponovo je slo�no zapevano: Tito je brend, pop-ikona, kemp i simbol beskonačnog blagostanja, mira i ladole�a. Tito je profit i umetnički koncept. Tito je pop-art, zlatni rudnik, jak kao Če i Kurt Kobejn zajedno, rasko�an kao Merilin, lep kao Elvis. Mi smo Titovi, Tito je na�. Beogradski mediji su po�urili da citiraju izvesnog Slovenca Zenela Batagelja, istra�ivača javnog mnjenja, koji je pre nekoliko meseci obznanio da bi Tito odlično pro�ao �kao luksuzni brend s visokim identitetom pri prodaji automobila, kozmetike, parfema i cigareta�. I eto vam tr�i�ne definicije. Čujte, Slovenci to s Titom znaju jako dobro. Po�to ih nismo pratili kad su, osamdesetih, od �tafete pravili falus ili kako se to već zove, i prvi se oprali od titoizma, mo�da bi ih sad vredelo poslu�ati i ući u novi biznis s Titom, brendom na�ih naroda i narodnosti.

Tu se sad neko u op�tenarodnoj euforiji malo okliznuo pa bupnuo da je Tito � srpski brend. Volimo, ovako alavi, svuda da mećemo taj pridev srpski. I po�to se okolo niko nije pobunio, general Stevan Mirković, za�titnik lika i dela Josipa Broza, re�io da ovu novu, bogatu sintagmu i ozvaniči pro�le nedelje u �Kući cveća�. Ko je poku�ao da se pobuni, odmah je ućutkan da je antikomunizam mrtav � �iveo Tito!

E sad, ozbiljno, mo�e li Tito biti srpski brend?

Prvo, marketin�ki stručnjaci vi�e vole da tu i tamo uporede Hitlerov i Titov brend, dakle Hitlerovu medijsku ma�ineriju sa Titovom propagandom. Tako se lako dolazi do zaključka da je fa�ističko-komunistički ključ autokratskih re�ima u svojoj osnovi imao gebelsovsku formulu: �koka-kola� plus �paraderaj tzv. masovki�, �to bi kazao u razgovoru za NIN istoričar Milan St. Protić, poreklom antikomunista. Tito je doslovce prepisao ovu formulu. Drugo, da li je Tito bio brend biv�e SFRJ, ili je SFRJ bila Titov brend, koji je kao svaki proizvod sumnjivog porekla trajao po sistemu: �dr�i vodu dok majstori odu�, o tome su studije napisane. Jedno je sigurno, reći će trećina za NIN anketiranih starijih stanovnika Beograda: �Dok je trajalo, izgledalo je večno.� I isto toliko ih je reklo: �Ma kakav vas je Tito spopao? Tito je mrtav.� Ostali su vrednovali Titova vremena, ali nedovoljno sigurni da li čovek, i to pokojnik, mo�e uop�te da bude brend. To im je, reko�e, pomalo nategnuto i s' Merilin Monro. Jedan od retkih koji je hteo da govori o Titu, Beograđanin Igor Manić (47), povratnik iz Toronta, ka�e:

�Delo govori o čoveku. Titovo je trajalo kao i njegov �ivot. On je bio vrhunski licemer. O dobrom �ivotu za njegovog vremena govore oni koji nisu morali da odu u pečalbu (oko milion ljudi) i koji ne znaju da jo� plaćamo kredite koje je on uzeo. Verovatno su to oni koji nisu smeli da ka�u da su Srbi, verujući da je to ime zbog koga će se u njegovoj demokratiji platiti nepodno�ljiva cena.� Slobodan paso� je Tito uveo da bi se oslobodio vi�ka radne snage, kazao bi Milan St. Protić, tako da je jedan broj ljudi oti�ao u inostranstvo da ne bi bilo toliko nezaposlenih.

Međutim, ono op�te mesto o Arapinu koji kad čuje Jugoslavija, ka�e �Tito�, i dalje igra.

Samo, gde je tu Srbija?

General Stevan Mirković, u svojoj pristojnoj vili na Dedinju, na kojoj se vijori trobojka s petokrakom, kazaće da je �Srbija i te kako tu, i da je Broz najvi�e Srbima dao, jer ih je sve okupio u jednu dr�avu, i da su Srbi kao najbrojniji narod imali najvi�e polo�aja, da su bili favorizovani u Titovo vreme�. A to �to je posle Jugoslavija sru�ena a Srbi i dalje �ive u zajednici naroda, za to �nije kriv Tito nego srpski nacionalisti�, ka�e general Mirković, predsednik Jugoslovenskog centra za nacionalnu ravnopravnost, samoupravljanje i nesvrstanost.

General je uveren da se u svim biv�im republikama pa i u Srbiji, ljudi vraćaju �vrednostima koje nam je Tito ostavio�, posebno Slovenci koji se u EU sada �osećaju ugro�enima od Nemaca i Italijana�. I svi narodi i narodnosti biv�e YU mogu da koriste Tita kako im je volja, sve imaju pravo na njega. Tako Beograd ima i frizeraj �SFRJ�, i modnu kolekciju �Broz�. I �Kuću cveća�. Hrvati, normalno, imaju Brione. A i ostali su se nekako sna�li. Najče�će s kafanama.

�Tito ne mo�e da bude srpski brend�, uveren je Protić, �jer Tito nije Srbin i nema nikakve veze sa Srbijom�.

Po zvaničnoj verziji on je Hrvat koji je dobar deo svog �ivota proveo u Sovjetskom Savezu, a ovde do�ao na vlast voljom velikih sila. �I niko nas nije pitao da li će on tu da bude sahranjen, ili neće. To �to je on ovde sahranjen, ne vidim da nam daje ikakvo pravo da to i koristimo�, dodaje on.

Da ne govorimo o tome da je Tito, istorijski gledano, trostruki gubitnik. �Prvo, raspala mu se SFRJ. Dr�ava, vlast, politika, ideja, ideologija, čiji je on bio nosilac i simbol raspale su se u najstra�nijem krvoproliću. Drugo, ideologija u koju je verovao celog �ivota, si�la je s istorijske scene i to veoma neslavno. I zato je gubitnik. U Evropi vi�e nema komunizma. Treće, gubitnik je i po tome �to je on jedan od osnivača Pokreta nesvrstanih koji je takođe umro i to prilično neslavno�, nabraja Protić i priznaje, ipak, da je Tito bio dobitnik samo lično, jer je kao uzurpator vlasti, diktator, autokrata, vladao kao car, imao veću moć nego monarsi u apsolutnim monarhijama. Međutim, ne�to �to se istorijski zavr�ilo neuspehom ne mo�e da bude brend, siguran je Protić.

Međutim, Dragoljub Qubičić Mićko, glumac, nekada�nji �Indeksovac�, nedavno je izjavio da je Tito �definitivno brend�, sigurno ne �najveći srpski�, ali da �Tita mnogo vezuju za Srbiju� jer je �navodno, svaki diktator koji dođe na vlast u ovim krajevima, tu zahvaljujući Srbima�.

Naprotiv, reći će nam Milan St. Protić, �u Srbiji je postojao jedini ozbiljan antikomunistički pokret pa je onda taj komunistički teror u Srbiji bio gori nego u drugim delovima Jugoslavije�. Protić dodaje: �I dok je komunizam radio u korist nacionalnih interesa Slovenaca, Hrvata, da ne govorim o ovima �to su pod Titom postali nacije i dobili akademije nauka i knji�evnosti i dobili jezike. U Srbiji je trebalo slomiti kičmu srpskoj građanskoj eliti.�

Međutim, nije Tito jedino pitanje koje kod nas nije razre�eno. Jo� uvek ne znamo da li je za nas Srbe Jugoslavija bila dobra ili rđava, ne znamo ni da li je na� put zapadni ili istočni, da li pripadamo Evropi ili smo vanevropski narod. I takve nas, daleko od EU, zahvatila komunistička nostalgija?

Mirjana Vasović, profesor socijalne i političke psihologije na Fakultetu političkih nauka, ka�e za NIN da je �komunizam za male narode, značio mogućnost da se njihova nacionalna i etnička specifičnost izrazi. I oni ga i danas vide kao va�nu istorijsku stepenicu ka njihovoj nacionalnoj emancipaciji, ka dobijanju svoje dr�ave�. Srbi međutim, nisu imali taj problem sa dr�avom, u Jugoslaviju su u�li kao dr�ava, a 25 godina posle Tita, Srbi �ive i dalje u zajednici naroda, kao i za vreme Tita. Pa, �to su onda nostalgični?

�Kod Srba je taj sindrom povezan sa ekonomskim blagostanjem�, tumači profesorka Vasović. Ona dodaje: �Socijalizam je za malobrojnu elitu bio doba neslobode ali je to bilo najveće moguće dobro za najveći broj ljudi, kad ga porede sa surovim periodom tranzicije koji je ba� te mase koje su podr�avale socijalizam gurnuo u bedu i na marginu, vratio ih unatrag. Tito je personifikacija takvih vrednosti i sentimenata. U slobodnom svetu u kojem smo sada, mi smo u stvari krajnje ograničeni u ekonomskom i u političkom smislu, A u onom svetu neslobode, eto da je Tito jo� po�iveo � to nam je u podsvesti � on bi izveo stvar do kraja.�

Protić je, međutim, uveren da je komunistička nostalgija ozbiljan nacionalni problem.

�Mada, vi�e problem elite. Posle 50 godina komunizma koji je izbrisao sve vrednosti i dostignuća, zapatila se jedna naopaka ideja da mo�da ima 'leba bez motike. Qudi se u Srbiji vezuju za Titovo vreme jer pod tim podrazumevaju kako je lepo bilo da se ne radi ni�ta. A sad mislimo da ćemo ne�to da izvučemo od tog Tita koji je 25 godina mrtav. Svet je zaboravio Tita, kao i mnoge druge ljude. Bili pa pro�li. I �ta to nama znači �to nekoliko hiljada Slovenaca dođe ovde?�

Pitanje je i gde se to ljudi po svetu sećaju Tita? I da li kad odete u London i nekome na ulici ka�ete da ste iz Beograda, on vama ka�e: Tito? Ili u Parizu, Wujorku, Madridu, Stokholmu? Ako imate sreće da naletite na nekog načitanog, mo�da će vam na reč Srbija odgovoriti: O, Zloba Milozevik. I to samo ako je isuvi�e direktan. Tako da je biv�i srpski predsednik, danas ha�ki optu�enik, odavno postao srpski brend, kao i Ratko Mladić, Radovan Karayić, bar sudeći po majicama, plakatima, kalendarima i ostalim srpskim suvenirima koji se mogu naći u svakoj srpskoj varo�ici. A Srbi od 9. maja ove godine nemaju samo Tita kao simbol antifa�ističke borbe, od sada je taj simbol zvanično i Dra�a Mihailović. Jer je Trumanov orden najzad uručen ćerki Dra�inoj. Pa sad, i Dra�a zvanično mo�e da uskoči u bitku za srpski brend?

�Tito je za Srbiju veći brend nego Dra�a�, uverena je dr Vasović, �jer u Srbiji ne �ivi samo srpska nacionalnost, i za mnoge je Dra�a neprihvatljiv. A i sam srpski narod je podeljen na partizane i četnike i dalje, i jednostavno Tito je bli�i nekim ljudima zato �to su dobro �iveli u to vreme, ili zbog antifa�ističke borbe, kao komunistički vođa. Suvi�e je mnogo podela da bi Dra�a mogao da bude prihvaćen, mora da postoji nacionalni konsenzus. A veća verovatnoća je da će nacionalni konsenzus biti oko Tita nego oko Dra�e�. Nismo uspeli da saznamo �ta o Titu, kao srpskom brendu, koji bi mo�da mogao i da nam se isplati, misli ministar turizma Bojan Dimitrijević, inače visoki funkcioner SPO-a, koji je zbog Berze banja bio nedostupan za NIN. A hteli smo da ga pitamo da li i za Tita va�i ono �Kupujmo domaće�?

U Muzeju istorije Jugoslavije, tačnije u Memorijalnom centru �Kuća cveća�, reko�e nam da se svet i te kako seća Tita i da strani turisti kad stignu u Beograd tra�e da vide Titov muzej.

Svetlana Ognjanović, načelnik odeljenja za pripremu muzeolo�ke delatnosti u Muzeju istorije Jugoslavije, ka�e da je pro�le godine �Kuću cveća� posetilo 32 000 ljudi. A 2003. bilo ih je 14 000. Ove godine samo 2. januara bilo je 2 000 posetilaca. A na dan kad je drug Tito umro, 4. maja ove godine bilo je 2 680 posetilaca. Ove godine, predviđa gospođa Ognjanović, �Kuća cveća� će primiti oko 60 000 ljudi. U �Kuću cveća� dnevno dođe od 200 do 1 000 ljudi. Leti ih je, razume se, vi�e. I naravno, ulaz je slobodan. Bar bio poslednjih 25 godina. Ka�u, red bi bio da počnu sa naplaćivanjem.

Dakle, zanimanje za Broza svake je godine sve veće, a koliko je to zaista ljudi govori i poređenje sa Narodnim muzejom u Beogradu koji, istina, tačno dve godine, nema stalnu postavku zbog rekonstrukcije. Međutim, Narodni muzej je 2002. godine posetilo 35 000 ljudi, 2003. vi�e od 40 000 ljudi, a 2004. godine Muzej je posetilo 100 000 ljudi, kako nam je potvrdila Tatjana Cvjetićanin, direktorka Narodnog muzeja u Beogradu.

I gđa Cvjetićanin ka�e da ne zna da li je Tito ba� srpski brend �ali jugoslovenski i eksjugoslovenski jeste sigurno�. Ona dodaje: �I ovde nas svaki deseti posetilac pita gde je Titov muzej. Stranci posebno. Pre devedeset i prve smo izuzetno bili poznati po Titu. I verujem da to treba iskoristiti. Muzej istorije Jugoslavije ima fenomenalnu kolekciju. To je kolekcija koja govori o Titovom ukusu, on je primao poklone od ljudi koji su znali �ta on voli, ali s druge strane i o ukusu tog vremena. Dakle najmanje je tu bitan segment velikih umetničkih dela, ta kolekcija je zanimljiva jer govori o klimi oko jednog gotovo orijentalnog vladara i odnosu prema njemu.�

U Muzeju istorije Jugoslavije su nam potvrdili da Titov grob posećuju ljudi iz cele Evrope, celog sveta. Dolaze turisti iz Grčke, Japana, Izraela... i to su sve organizovane posete. �Postoji, recimo, redovna organizovana grupa američkih turista koja dva puta nedeljno dolazi u Kuću cveća. To je oko četiri autobusa, imamo od marta do oktobra datume i satnice kada oni dolaze. Znači, to je samo u okviru jedne agecije, kru�ne ture koja ide od Beča do Konstance brodom, a turisti se ovde zadr�avaju jedan dan. Odu do Kuće cveća i Kalemegdana i to je to�, ka�e gospođa Ognjanović i vajka se da je sve funkcionisalo do 1997, kada je Slobodan Milo�ević uzurpirao U�ičku 15, sebi zadr�ao pet objekata i zidom podelio kompleks na dva dela, Muzeju ostavio dva objekta, �Kuću cveća� i stari muzej. A onda je mnogo toga stradalo i u bombardovanju 1999. Dok se nije Milo�ević uselio u Titovu rezidenciju, Muzej je imao i publikacije, i majice, i ostale suvenire koji su se tu prodavali, bilo je osam objekata i park od devet hektara. Rezidencija je sada u vlasni�tvu Saveta ministara SCG. Nekada�nja spomen-zbirka, okrugla zgrada u kojoj su na tri sprata bili sme�teni svi eksponati, pokloni Josipa Broza, sada se tretiraju kao rezidencijalni objekat koji se daje stranom gostu na kori�ćenje kada dođe u dr�avnu posetu. Titovi saloni, name�taj, zapravo ono �to je sačuvano posle bombardovanja nalazi se u depoima.

�to bi rekao Josip Broz, u jednom od svojih čuvenih govora: �Mi smo more krvi prolili za bratstvo i jedinstvo na�ih naroda, e nećemo nikome dozvoliti da nam dira i da nam ruje iznutra da se ru�i to bratstvo i jedinstvo.�

A mi!? Mi smo more krvi prolili da se razbratimo...

Nostalgija na istoku

Nostalgija za danima Istočne Evrope ne predstavlja fenomen samo u staroj NDR � i u novim članicama EU ljudi vole da ogreju du�u na simbolima dobrih starih vremena

Na prozorima se ističu tamnocrvene pli�ane zavese, sedi�ta su tapacirana svetlozelenim pli�em. Luksuzni putnički voz je nakon prinudne pauze od 25 godina sve�e renoviran i ponovo saobraća između Beograda i Vrnjačke Banje, 200 kilometara ju�no od srpske prestonice: Plavi voz Josipa Broza Tita ponovo putuje.

U rasko�nom ambijentu njegovih luksuznih vagona jugoslovenski �ef dr�ave i partije svojevremeno je proputovao 600 000 kilometara �irom Evrope. Tu je primao goste kao �to su libijski �ef dr�ave Moamer el Gadafi, sovjetski lider Leonid Bre�njev i kraljica Velike Britanije Elizabeta II.

Danas, međutim, vozom putuje Sima Babić (72): �Htela sam da se setim dobrih vremena�, ka�e ona. Poslednjih 15 godina, obele�enih krvavim ratovima oko nasleđa Jugoslavije, za nju je bilo u�asno: �I tu�no je videti kako je nekada bilo sve dobro.�

Ova stara gospođa nije usamljena na svom putovanju u pro�lost, čini se da kroz vreme putuje cela Istočna Evropa. Piće, slatki�i, odevni predmeti, sredstva za pranje i televizijske serije iz socijalističkih dana omiljeni su kao nikada ranije � pola kontinenta je utonulo u socnostalgiju.

Mnogi Mađari se vi�e ne kunu u �adidas� ili �puma� patike, već u dobre stare patike marke �tisa�. Nekada je ovaj proizvođač cipela svojim modelima patika snabdevao čitav istočni blok, a sada su ove patike � dodu�e novog dizajna � ponovo u modi.

U Poljskoj sredstvo za pranje �ludvig� ponovo stoji u prvim redovima polica u samouslugama. Ana Kovalska u svojoj prodavnici �Treća ruka� u Var�avi konstatuje da se puno kupuju i drugi proizvodi kojih je bilo i u socijalizmu; na primer, usisivači za pra�inu �tigar�. Wen zemljak Dariju� Rudnicki se raduje rastu potra�nje za motociklima �junak� � �20 posto godi�nje� � ka�e i sav blista.

Socijalisti su 50-ih godina naručili razvoj ovog ne ba� startnog motocikla, koji je u �argonu brzo nazvan �poljski harli-dejvidson�. Napravljeno je samo nekoliko hiljada komada, ali legenda i dalje �ivi: �Većina onih koji kupuju junaka su već od dede čuli da je to bila super ma�ina�, ka�e Rudnicki, koji je pre nekoliko godina kupio licencu ove robne marke i sada �junaka� proizvodi preko korejskog preduzeća �Hjosung�.

Uskrsnuću se veseli i istočna varijanta �koka-kole�. Slovenac Emerik Zelinka 1952. sigurno nije ni sanjao da će piće koje je kreirao nad�iveti socijalizam i čak do�iveti svoju renesansu u kapitalizmu. On je u to vreme neumorno me�ao, menjao, probao i dodavao sastojke pića koje je poku�avao da napravi za jugoslovenskog proizvođača pića �Slovenija vino�. Radilo se o specijalnom nalogu njegovog �efa, koji je prilikom jedne posete Italiji podlegao čarima nektara klasnog neprijatelja: �koka-kole�. Zelinka je tra�io ne�to slično ovom američkom gaziranom napitku za ljude u Titovom balkanskom carstvu, samo � pa, bio je u toku hladni rat � ne�to daleko bolje. Na kraju je do�ao do idealne me�avine: 11 trava, aroma karamela i naranye, uz to �ipak i limun, a sve slatko i smeđe boje. Tako je rođena �kokta�, piće koje se pilo na zabavama u vi�enacionalnoj dr�avi 50-ih i 60-ih godina.

Stare Jugoslavije odavno nema, Slovenija je u međuvremenu čak članica EU � ali �kokta� je jo� uvek tu. Odnosno, bolje rečeno: ponovo je tu. Promenila se samo cena: boca ko�ta 1,25 evro, dok je ranije ko�tala osam dinara, samo nekoliko centi. Slovenački stručnjak za marketing Rozana Turk veruje da nostalgija za koktom, koja vlada i u Poljskoj, Če�koj i Mađarskoj, objedinjuje sve generacije. �Stariji ovo piće piju jer ih podseća na njihovu mladost. A mlađi naprosto hoće da budu u trendu.� Upravo ona godi�ta koja se vi�e ne sećaju epohe socijalističke vlasti, ili su čak rođena nakon 1989, jesu ta koja doprinose ovom zakasnelom pobedničkom pohodu retroproizvoda.

U međuvremenu su ponovo u trendu i stari filmovi i televizijske serije. U Če�koj se uveče ulice jo� uvek isprazne kada se prikazuje serija ��ena iza tezge�: u glavnoj ulozi je Irina Svorocova, kao prodavačica sa srcem i socijalističkim ubeđenjima � glumica koja je zahvaljujući svojim zaslugama za klasnu svest Čeha i Slovaka 70-ih godina bila čak i član Politbiroa u Pragu.

U Poljskoj je televizija od 2001. čak �est puta reprizirala seriju �Četiri tenkista i pas�. Milioni stalno iznova dirnuti gledaju poljske grenadire u njihovom tenku T-72 �rudi�, koji na strani Crvene armije napreduju prema Berlinu: komandant je lepi Jan, koji voli rusku bolničarku Marusju; pas �arik laje na Nemce, a na kraju četvorica junaka ističu poljsku zastavu na Brandenbur�koj kapiji.

Na pitanje zbog čega ljudi u ovim zemljama u tranziciji čak 15 godina nakon pada Zida jo� greju du�u na socijalističkim simbolima, poljski sociolog Pavel Spivak daje jednostavan odgovor: �Čeznu za pregledno�ću tada�njeg sveta.� To se očigledno tiče i tvrdokornih ličnosti koje su nekada bile na vlasti: većina Poljaka, na primer, veruje da je za zemlju posle II svetskog rata najvi�e učinio upravo biv�i komunistički generalni sekretar Edvard Gjerek � a ne, recimo, papa, ili sindikalni vođa Leh Valensa. Svaki peti Čeh čak priznaje da čezne za komunističkim vremenima. Spivak, međutim, oko toga ne razbija mnogo glavu: on smatra da su ovi rezultati anketa za ispitivanje javnog mnjenja nesumnjivo izraz prkosa i protesta zbog nove socijalne nesigurnosti. Pa ipak, čak se ni jedva ne�to reformisani če�ki komunisti ne usuđuju da politički iskoriste ovakva raspolo�enja. Većina istočnih Evropljana � baltički narodi, Poljaci, Slovaci, Mađari, Slovenci � u anketama za ispitivanje javnog mnjenja kontinuirano izjavljuju da im je nakon istorijskog prevrata 1989. nedvosmisleno bolje. �Niko zaista ne �eli da se stari sistem vrati�, ka�e Spivak.

Marion Kraske, Jan Puhl

Zora Latinović

[sim] Brendovanje Tita

Одговори путем е-поште