Stare fore Malog Bore
Drugu Bori Joviću, bivšem predsedniku SFRJ i SPS-a, autentičnom predstavniku aktivnog neuspeha, kao da je malo što ga ljudi na ulici ne prepoznaju i ne pljuju. Malo-malo, pa se javi. Kao sudbina. Retko pozvan, ničim izazvan, ali eto njega u javnosti. Sad i kroz feljtone.
"Šta mi imamo da branimo slovenačke granice, to je privremeno. Treba da branimo ono što je trajno", citirao je Borisav Jović Slobodana Miloševića u poslednjem u nizu feljtona koji se bave raspadom Jugoslavije.
Osveta Miloševiću? Ili Hagu, koga Bora hoće, a ovaj, Hag, njega, Boru neće? Bez obzira na stotinu kilograma remitende intimnih i doušničkih Borinih beleški koji raskrinkavaju Jugoslaviju.
Citirajući se, na uštrb tuđe pameti, on mu i dođe kao sudbina. Zapis, maltene. Ili USU, da skratim.
Evo, onomad beše kad se kralj Aleksandar pretvorio u "šonju" i nikako nije hteo u Marsej.
"Moraš, Aco, karte su već rezervisane", nije odoleo Bora Jović a da mu ne ukaže na tu činjenicu.
"Dobro, Boro, čuvaj mi Jugoslaviju", dobacio je Aca u prolazu i ostavio mu u amanet autorska prava.
Utom je pukao i rat... Igman, Sutjeska, Blajburg, Jasenovac, Solunski front...
Drug Bora nije baldisao ni posle rata... Petljao se i oko Golog otoka, zadruga, Dana mladosti, "šezdeset osme", "maspoka", Kuće cveća... I baš se spremao na zasluženi odmor kad je odnekud vaskrsao drug Stari u liku Stipe Mesića:
"Obaviću zadatak i rasturiću ovu Jugoslaviju", balio je pijani Mesić.
"O, ne, ja ću rasturiti Jugoslaviju", cinično mu se osmehnuo Bora i tresnuo cokulom o sto.
Ima toga još: taman je napravio scenario kako se rešiti Mesića i Jugoslavije kad mu 9. marta, 1991. godine, beše to predveče, javljaju da je Milošević seo u tenk, ali ne zna da kresne. Jović je hitro navukao uniformu, sprintom stigao do baze, ušao u tenkić T 84 i bez ikakvog problema dovezao se u centar Beograda.
Za nagradu je postao predsednik partije koju je osnovao Milošević, a kad mu je dozlogrdilo da razbija i tu suženu Jugoslaviju, povukao se i sa te funkcije i fotelju prvog partijskog druga ustupio Slobodanu koga je izabrala većina Mire.
"Kad sam ja biran, niko nije bio protiv, svi su glasali za", dobacio je Jović Miloševiću kad je nakon demokratskog glasanja utvrđeno da je za Slobu glasalo 917 drugova, a protiv samo dva!
"Da, da... Zato si ti sada glasao dva puta", nije mu ostao dužan Milošević i to je bio početak kraja jedne divne partijske ljubavi. Bora Jović je morao u istoriju, a legenda kaže da je u partijsku enciklopediju, kao i svi koji su trčali za Mirinom suknjom, ušao pod slovom M - kao Mali Bora.
Kako je poznato da je nadimak najveći kamen kojim je Bog gađao čoveka, Mali Bora je odlučio da kapitalizuje nanesenu mu nepravdu i vrati im sve.
Baš onako publicistički. A srpski!
Nekima deluje zanimljivo što mlazeve urinarnog olakšanja, u vidu najniže harange, izliva po onima koji ne mogu da se brane.
Meni se jako dopada što dotičnu radnju obavlja uz vetar!
Piše:Slaviša Lekić
