Ružičasto dugme
Snovi svih onih koji su u utorak gajili velike nade na koncert vremešnih rokera razbili su se poput tananog surfa o stenovitu obalu nove realnosti. Bijelo dugme nekad i sad! Onima koji se sećaju Hajdučke česme još su sveže uspomene; sjajno ozvučenje, dobri ljudi, opšte zadovoljstvo posle koncerta. I duša, duša koja je plenila s bine. Skoro 30 godina posle ovoga, nešto što je najavljivalo da može pomračiti slavu starog koncerta doživelo je svoj slom. Slučajno? Teško. Moralo je biti tako. Zašto?
Bio sam jedan od retkih srećnika koji su se u utorak nekako dovukli do tzv. VIP bine (mesta odakle su koncert slušali novi bogataši, političari i njihovi prijatelji). Tamo je sve funkcionisalo: moćni zvučnici su bili usmereni ka toj bini, Brega je svirao za njih, Bebek je pevao za njih (Tifu teško da su čuli i oni koji su svirali s njim). Tamo je bilo baš lepo! Video sam svojim očima, pilo se, ćaskalo se, uživalo se... Ne baš pismeni tajkuni okruženi slađanim malenim maznim plavušicama slušali su koncert Bijelog dugmeta.
A oko njih tzv. sikjuriti momci - ćelavci impozantnih dimenzija koji bi pesnicama sprečavali svakoga ko bi ometao našu novu elitu (najbolje je to na svojoj koži mogao je da oseti gospodin Đoković, fotoreporter Kurira). Neću da lažem - tu sam i ostao do kraja koncerta, najviše zbog Bebeka, koji je, izgleda, jedini ostao veran samom sebi. Međutim, bio sam, pre toga, i na jednom drugom mestu - nešto dalje od bine. Jedino što se tamo čulo bio je žamor nezadovoljne raje, onih koji su za koncert pljunuli dva miliona evra u kešu. Dok su Brega i društvo svirali za elitu, raja se gužvala u moru tišine i proklinjala dan kada je u novinama osvanulo ono čuveno "Bijelo dugme ponovo na okupu".
Bio sam i ja pre odlaska do "vi-aj-pi" bine među tom rajom, kako bi ih, verovatno, nazvao i Bregović i uopšte mi se nije svidelo ono što sam čuo: svi su u propasti ovog koncerta videli poslednju, simbolično uklopljenu kockicu velikog mozaika bede i prevare u koji smo uterani. VIP loža je poslužila kao odlična metafora za celu situaciju u državi. Sve se događa zbog jedne male grupe siledžija koji drže poluge moći, a "raja" koja sve to plaća ima da ćuti i davi se u svojoj nemosti!
Onaj ko pokuša van, dobiće po nosu - jamačno. Raja ima da čita novine i da gleda razne TV šoue programe kako kisele kvarcovane fitnes gej lobi guze na morima i okeanima. Raja ima da ćuti i plaća sve to. I ima da prihvati da je glupa, a da su ovi gore pametni. Raja ima da crveni pred sopstvenom decom i objašnjava im zašto mali od Rajka švercera, koji je sada "bizmismen", ima, a "ti, sine, nemaš". Raja ima da guta sve što joj se ponudi. Da guta i da radi, i te kako. I te kako dabome, da se poslužim "Pink dugme" rečnikom.
Jeste, Pink dugme - tako treba nazvati ovaj novi bend koji je svirao u utorak na Hipodromu. A nekada je, pre skoro 30 godina, na Hajdučkoj česmi sviralo Bijelo dugme: poput proroka, Bebek se tada obratio "prijateljima budućim" (onima od 28 godina posle) - Ti budi sretan sad što si preko puta...
