Velika laž - 8.000 ubijenih
Dubravka SAVIĆ 12.07.2005, 19:15:03
Od stalnog dopisnika
"BROJ žrtava u Srebrenici i kontekst događaja su pogrešno
interpretirani u zvaničnim izveštajima vlada i nevladinih
organizacija, kao i u medijima. Viši vojni i civilni zvaničnici, NATO
obaveštajni oficiri i nezavisni obaveštajni analitičari dovode u
pitanje zvanično verziju zauzimanja Srebrenice Haškog tribunala, kao
jedinstvenog zločina u bosanskom sukobu. Tvrdnja da je 8.000 muslimana
ubijeno, nije bazirana na postojećim dokazima i u osnovi je politička
konstrukcija."
Ovo je prvi od 15 zaključaka grupe istraživača iz SAD i Evrope sa
profesorom Edom Hermanom na čelu, sa Univerziteta u Pensilvaniji, koja
se više godina bavila događajima u Srebrenici. Oni su 11. jula, u
sedištu UN u Njujorku, na konferenciji za novinare, objavili svoje
nalaze. Zaključci proizlaze iz šireg izveštaja na 200 strana, koji
treba uskoro u celini da bude objavljen u SAD.
Cifru od 8.000 je prvo dao Crveni krst, što je bilo zasnovano na
gruboj proceni da je Armija bosanskih Srba uhvatila 3.000 muškaraca i
da se 5.000 vode kao "nestali". A utvrđeno je da su hiljade od tih
"nestalih" stigle u Tuzlu ili su ubijene u borbama. Samo začuđujuća
spremnost da bosanski Srbi budu zlo, a muslimani žrtve, dovela je do
toga da se osnova "došli u bezbedno/ubijeni-u-akciji" ignoriše i da
"nestali" budu tretirani kao ubijeni! Ovaj pogrešni zaključak je
pomognut time što je za 5.000 ljudi Crveni krst rekao da su
"jednostavno nestali", ne ispravivši politički zasnovanu upotrebi
sopstvenog priznanja da je "nekoliko hiljada" izbeglica došlo u
centralnu Bosnu. Tome je doprinelo i odbijanje lidera bosanskih
muslimana da objave imena i brojeve onih koji su stigli u bezbednu
oblast, ali je bila uočljiva spremnost zapadnih vlada ne samo da
ignorišu te koji su došli, već i da zanemare ubijene u borbama i uzmu
mrtva tela kao dokaz pogubljenja.
SNIMCI OLBRAJTOVE
U ZAKLjUČCIMA se primećuje da bi za 8.000 pogubljenih trebalo da
postoje i ogromna grobinca i satelitski dokazi kako o egzekuciji, tako
i o sahranama i prebacivanju tela. Ali, ističe se, "potraga za telima
u Srebrenici bila je bolno razočaravajuća, sa oko 2.000 pronađenih
tela uključujući ubijene u akcijama, zajedno sa mogućim srpskim telima
iz vremena pre jula 1995. godine".
- Mali broj pronađenih vodio je tvrdnjama da su tela odneta, ali to je
neuverljivo, jer su Srbi iz Bosne bili pod velikim vojnim pritiskom
posle jula 1995. godine. Bio je to period kada je NATO bombardovao
srpske pozicije, a hrvatsko-muslimanska vojska se kretala ka
Banjaluci. Armija bosanskih Srba bila je u defanzivi, s malo opreme i
sredstava, uključujući i benzin. Izvođenje operacije tog nivoa je
zahtevalo ekshumaciju, transport i ponovno sahranjivanje tela, što je
bilo van mogućnosti te armije. Pored toga, teško da su mogli da
izbegnu nadzor osoblja OEBS-a, lokalnih civila i satelitskih
posmatranja.
Medlin Olbrajt je, nastavlja se, 10. avgusta 1995. godine prikazala
neke satelitske snimke na zatvorenoj sednici Saveta bezbednosti kao
deo osude bosanskih Srba. Prvo, fotografiju ljudi, navodno, bosanskih
muslimana, pored Srebrenice sakupljenih na stadionu. Pa, još jednu:
navodno, snimljenu kasnije, u blizini, na kojoj se vidi prekopana
zemlja. Ove fotografije nisu nikad, primećuje se u zaključcima, javno
pokazane, ali i da jesu - ne dokazuju ni pogubljenja, ni
sahranjivanje.
- Ni Olbrajtova, niti bilo ko drugi nikad nisu pokazali satelitske
snimke pogubljenja ljudi, sahrana ili kopanja grobnica, niti kamione
kako prenose tela na druga mesta... Taj propust se dogodio uprkos
upozorenju Olbrajtove Srbima: "Posmatramo vas", pomoću satelita koji
su ih u to vreme bar osam puta dnevno nadgledali.
NIJE BILO 48.000
ZANIMLjIVO, zapaža se, iako su Srbi uglavnom redovno optuživani da
pokušavaju da sakriju tela, "nikad nije bilo sumnji da su bosanski
muslimani, dugo zaduženi za potrage za telima... mogli da manipulišu
dokazima". Primećuje se da postoje liste nestalih, ali da su aljkave,
sa duplikatima, sa osobama koje su umrle pre jula 1995. godine,
pobegle da ne služe u armiji bosanskih muslimana, ili registrovane da
glasaju 1997. godine. Te liste uključuju i ubijene u borbama,
pristigle na bezbedna mesta, ili uhvaćene i one koji vode novi život
na drugom mestu.
- Raseljeni iz Srebrenice - oni koji su preživeli masakr -
registrovani su kod Svetske zdravstvene organizacije avgusta 1995.
godine i bilo ih je 35.632. Muškaraca koji su stigli na muslimanske
linije je bilo najmanje 3.000, dok je oko 2.000 ubijeno u borbama. To
znači da je preživelih bilo 37.632 plus 2.000 ubijenih u borbama, što
bi značilo da bi, uz 8.000 ubijenih, u Srebrenici moralo da bude
48.000 stanovnika. A činjenica je da ih je bilo iszmeđu 37.000 i
40.000 (sudija haškog suda Patriša Vald je dala procenu od 37.000).
Dakle, brojevi se ne slažu.
A ERDEMOVIĆ...
U ZAKLjUČCIMA se naglašava da je jedini svedok koji je govorio o
hiljadama ubijenih bio Dražen Erdemović, po nacionalnosti Hrvat,
povezan sa unajmljenim ubicama čiji članovi su, prema njegovim
sopstvenim tvrdnjama, plaćeni sa 12 kilograma zlata za službu u Bosni.
A Erdemović je još radio u Kongu za francuske obaveštajce, njegovo je
svedočenje prihvaćeno bez obzira na mnogobrojne neodređenosti i
nedoslednosti.
- Mnogi relativno značajni posmatrači u Srebrenici jula 1995. godine
nisu videli dokaze masakra, uključujući pripadnike holandskih snaga
prisutne u "zaštićenoj zoni" i ljude poput Huberta Vilanda, glavnog
istražitelja UN za kršenje ljudskih prava, koji nije mogao da nađe
svedoke nasilja posle pet dana intervjuisanja među 20.000 preživelih
iz Srebrenice sakupljenim u izbegličkom kampu na aerodromu u Tuzli.
Uz ovo, tvrdi se u zaključcima, fakat je da i Karlos Martins Branko,
bivši direktor posmatrača UN u Bosni, piše da je broj od 8.000 žrtava
"upotrebljen i manipulisan u propagandne svrhe... i da je malo sumnje
da je najmanje 2.000 bosanskih muslimana poginulo u borbama" tokom tri
godine rata... Prema Branku, mnoga od pronađenih tela su iz vremena
pre pada Srebrenice.
KAO VOKER U RAČKU
DOGAĐAJI u Srebrenici, nastavlja se u zaključcima, bili su od velike
pomoći Klintonovoj administraciji koja je bila pod velikim pritiskom
medija i Boba Dola da preduzme snažniju akciju u korist bosanskih
muslimana. Zato su "Klintonovi zvaničnici požurili u Srebrenicu da
potvrde i objave masakr, kao što je Vilijem Voker učinio kasnije u
Račku januara 1999. godine":
- Isticanjem žrtava posle zauzimanja Srebrenice, zvaničnici SAD su
skrenuli pažnju sa velikih napada protiv Srba, izvedenih uz pomoć SAD
u zaštićenim zonama u zapadnoj Slavoniji (operacija "Blesak") i u
Krajini (operacija "Oluja") maja i avgusta 1995. godine.
BIN LADEN SA ALIJOM
OMOGUĆAVANjEM ilegalnog transfera oružja bosanskim muslimanima, ističe
se u zaključcima i zatvaranjem očiju pred ulaskom u njih
mudžahedinskih boraca, "SAD su pretvorile sigurne zone za civile u
pozornice za konflikt i obarač za NATO intervenciju. Dr Ces Vibs,
autor dela o vojnim obaveštajnim podacima u holandskom izveštaju o
Srebrenici, primećuje da je Američka vojna obaveštajna agencija
omogućila transfer ilegalnog oružja iz muslimanskih zemalja na
tuzlanski aerodrom upotrebivši crne transportne avione "herkules"
C-130 i aranžirala prekide u vazdušnom nadgledanju "avaksima", koji je
trebalo da čuvaju od takvih nelegalnih prebacivanja naoružanja.
- Zajedno sa tim oružjem su stigli mudžahedinski borci iz iranskog
šiitskog trening kampa i pripadnici Al kaide, uključujući dva otmičara
umešana u napade na Svetski trgovinski centar i Kaleda Šeik Mohameda,
koji je pomogao planiranju napada. Lider Al kaide Osama bin Laden je
dobio bosanski pasoš u Ambasadi BiH u Beču 1993. godine, kako je
pisalo glasilo bosanskih muslimana "Dani". Bin Laden je viđen u dva
navrata u kancelariji bosanskog predsednika Alije Izetbegovića - tvrdi
se u zaključcima istraživačke grupe o Srebrenici.
Srpska Informativna Mreza
sim@antic.org
http://www.antic.org/
