KO VLADA SVETOM
@ Ivona ivkovic
Pretvaranje novca u robu koja se trino vrednuje I prodaje ne samo
da je bankare stvorila bogatim ljudima, vec je najveci deo covecanstva
pretvoren u robove. Jer, sa spekulativnim (fal) novcem bankari su stotinama
godina kupovali realna bogatstva: zemlju, naftu, rudnike, ljudski rad.
Investirali su u gradnju inftastruktura u brojnim dravama sveta, dok su
istovremeno irili svoju bankarsku imperiju.
Citav svet danas je podeljen na one koji
rade i stvaraju istinske vrednosti I one koji te stvorene vrednosti
bez rada prisvajaju.
Ovo moda nekome lici na davno ukinuti robovlasnicki sistem. Ne, ne
samo da lici, vec dananje drutvo to I jeste. Citav svet se danas I
formalno ustrojava upravo ka takvom sistemu gde ce najveci deo covecanstva
raditi I stvarati za malu i odabranu elitu bankara I njihovih izvrnih
upravitelja, koji se modernim recnikom zovu menaderi. Primetili ste koliko
bankari otvaraju kola za internacionalne menadere I takozvane finansijske
eksperte?
Ocito, ako je svaki gradjanin na planeti zaduen, ako je svako
preduzece zadueno, svaka drava, gde su onda ovi bankari nali taj novac
kojim nas kreditiraju? Nisu ga nali nigde. Oni su ga izmislili, oni su ga
kreirali .
Dajte mi da kontroliem novcane tokove u nekoj dravi, I nije me
briga ko pravi zakone shvatio je odavno Amel Mejer Rotild, osnivac
dinastije koja vec tri veka dri pod kontrolom ekonomiju Velike Britanije I
njenih kolonija.
Jo 1913. kongresmen Carls Lindberg prorocki je upozorio predsednika
Vudro Vilsona I Kongres ta ce doneti njihova odluka o davanju prava
privatnoj banci da kreira novac: Kada predsedik potpie tu odluku,
legalozovace nevidjivu vladu koju cini monetarni mocnici. Uzalud.
I Tomas Deferson je shvatio kakva se opasnost sprema Americi:
»Verujem da su banke opasnije za nau slobodu nego najjace armije. One su
vec podigle novcanu aristokratiju koja ponitava moc vlade. Ova moc
bankarima mora biti oduzeta i vracena narodu«. Uzalud.
»Ko god kontrolie kolicinu novca u bilo kojoj zemlji, aposlutni je
gospodar industrije i privrede. Kada shvatimo da je citav sistem veoma lako
kontrolisan, na ovaj ili onaj nacin, od nekolicine mocnih ljudi na vrhu,
necete biti upozoreni kako periodi inflacije i depresije nastaju«, reci su
americkog predsednika Dejmsa Garfilda.
Samo nekoliko nedelja nakon ove izjave, na njega je izvren atentat,
12. jula, 1818.
Predsednici Abraham Linkoln i Don Kenedi pokuali su da izvre
moneterne reforme kojima bi povratili tampanje novca u okvire dravnih
institucija. U ovome su obojica spreceni na isti nacin - atentatom. Njihovi
naslednici odmah su najavljene reforme obustavili.
I genijalni izumitelj Tomas Edison pimetio je zavisnost drave od
bankara I to izrazio cistom logikom:
Ako naa drava moe da izda dolarsku obveznicu, moe da izda I
dolarsku menicu. Elementi koji obveznicu cine dobrom, cine dobrom I menicu.
Apsurdno je da naa zemlja moe izdati 30.miliona u obveznicama, a ne
moe 30 miliona u novcu. I jedno I drugo obavezuju na placanje, ali jedna
popunjava zelenaa, a druga pomae ljudima. Uzalud.
CILJ BANKARA JE SVETSKA VLADA
Mogu li vlade drava, koje su gradjani na demokratskim izborima
birali, da sprece bankare da gospodare naim ivotima? To se od vlade I
ocekuje, zar ne? Mogle bi vlade, naravno, kada bi pojedinci koji imaju moc
da o necemu odlucuju bili van kontrole bankara. A videli smo kako su
zavrili oni koji nisu bili pod kontrolom, a kako su radili oni pod
kontrolom.
Ali, da bi svaki takav cin nacionalnih vlada predupredili, bankari su
shvatili da je vano unititi sve nacionalne centralne banke, osloboditi
drave granica, kako bi fiktivni kapital mogao slobodno da cirkulie,
obesmisliti I ukinuti nacionalne vlade I umesto drava stvoriti medjunarodne
organizacije I multinacionalne korporacije. Kljucne odluke bi tako donosili
politicari u medjunarodnim organizacijama (kao to su EU, UN, NATO) koje bi
bankari mnogo lae kontolisali.
Dakle, globalizacija , odnosno smanjivanje broja mesta na kojima se
donose politicke I ekonomske odluke, cilj je Novog Svetskog Poretka. Stoer
okupljanja nije SAD kao takozvana najmocnija sila, vec bankarska elita.
Odakle tolika moc bankarima? Da li su sve to uspeli samo tamapanjem
novca? Naravno, da nisu. Specifican smisao za kreianje novca iz nicega
dopunjen je I specificnim shvatanjem biznisa. Taj specifican smisao za posao
ogledao se u shvtanju da se odredjeni dogadjaji koji mogu uticati na trina
kretanja mogu preduprediti, ili jo bolje vetacki I pod kontrolom izazvati.
A najbolji posao za bankare je rat I svaka druga krizna situacija, gde se
ekonomske vrednosti preko noci menjaju. Zato su se bankari izvetili u
cetiri najunosnija posla: finansiranje ratova, igra na berzi, kontrola
infomacija (medija) I trgovina stratekim sirovinama. Ove vetine I poslove
bankari su negovali I razvijali vekovima.
ROTILDI PRVI NAPRAVILI PIJUNSKU MREU
Saznanje o tome koja bi dinastija u Evropskim dravicama I
grofofijama mogla imati najjaci uticaj, ko bi koga mogao svrgnuti sa vlasti
I doci na presto, gde se sprema rat, kome eventualno pomoci novcanom
pozajmcicom, gde investirati, sve je to bilo od neprocenjive vrednosti I
bankarska porodica Rotild je marljiva prikupljala takve podatke.
Tako su Rotildi, pre dve stotine godina, imali svoje trgovacke agente
locirane u svim glavnim evropskim centrima trgovine I prestonicama. Bila je
to prava obavetajna mrea koja je prikupljala podatke o mogucima
previranjima na dvorovoma I odnosima medju dravama.
Poruke su izmenjivali preko mree kurira , a potanska sluba ciji su
oni bili vlasnici pretvarala se u pravu pijunsku mreu.
Njihovi potanski fijakeri putovali su drumovima, brodovi su ili
preko Lamana. Njihova njukala u liku sitnih trgovaca I potara bili su na
ulicama, na pijacama. Nosili su ke novac, obveznice, pisma i vesti.
Obratite panju na poslednje- vesti. Vesti koje su njihovi glasnici donosili
pokretale su berzu. Od tih infomacija zavisila je cena mnogih artikala.
U vreme bitke kod Vaterloa, nije bilo dragocenije vesti nego kakav ce
ishod biti. Od toga je zavisila buducnost citavog evropskog kontinenta. Ako
bi Napoleon pobedio bio bi neosporiv gospodar na citavom evropskom tlu. Ako
bi izgubio, engleska bi odravalala balans uticaja u Evropi I mogla bi ga
vremenom I proiriti.
Od ishoda bitke zavislo je ko ce ta dobiti, a ko izgubiti. U igri je
bila velika imovina. Berza u Londonu se groznicavo punila toga dana, dok su
trgovci I bankari cekali vesti o ishodu bitke. Ako bi Engleska izgubila njen
novac, konsul, postaao bi prilicno bezvredan, dok bi mu u slucaju pobede
vrednost vrtoglavo porasla.
Natan Rotild je imao poverenike koji su radili na obe strane linije
fronta kako bi sakupili to vie informacija o tome kako bitka napreduje.
Drugi agenti imali su zadatak da stoje na raspolaganju I prenesu kratak
izvetaj specijalnoj komandi koja je bila locinara u blizini.
Kasnog popodneva, 15. juna 1815. Rotilodov glasonoa je pourio preko
kanala u Englesku. Imao je kod sebe vrhunsku tajnu. U zoru, sutradan, sreo
se sa samim Rotildom. Natan je kratko analizirao dobijene informacije I
odmah se uputio na Londonsku berzu.
Atmosfera na berzi je bila fanaticna. Svi su cekali vesti. Rotild,
koga savremenici opisuju kao hladnokrvnog, pronicljivog i izopacenog coveka,
bez trunke emocija, ledenog pogleda bez due, stigao je na berzu I stao kraj
svog stuba. Bez ikakve emocije citljive na licu, dao je veoma diskretan znak
rukom svojim berzanskim agentima, koji su samo oni mogli da rastumace.
Istog trenutka oni su poceli da prodaju engleske konzule. Stotine
hiljada dolara vredni konsuli nali su se na berzi i njihova vrednost pocela
je vrtoglavo da pada. Natan se lagano naginnajo na stub gledajuci prizor
reakcije prisutnih, potpuno hladnokrvno. Prodavao je, prodavao i prodavao.
Vrednost konsula je potpuno opala, a medju prisutnima je polako zavladala
uskomeanost. Na usnama prisutnih sve cece se culo: Rotild zna, Englezi
su izgubili kod Vaterloa, Rotild to sigurno zna.
U trenutku je nastala prava panika I ljudi su jurnuli da se oslobode
sada skoro potpuno bezvrednih konzula i da papirni novac zamene za zlato ili
srebro, kako bi povratili makar deo njihove vrednosti.
Nakon nekoliko sati groznicave trgovine jedan konzul se prodavao po
ceni od pet centi za dolar. Rotild je I dalje hladnokrvno stajao pored svog
stuba. Sasvim diskretno dao je ponovo znak svojim agentima, ovaj put
drugaciji. Istog casa desetine njegovih berzanskih agenata krenule su ka
pultu za kupovinu I kupile svaki obezvredjeni konsul budzato.
Samo nekoliko trenutaka kasnije stigle su potanske kocije I donele
zvanicne vesti sa bojita. Engleska je bila pobednik I novi gospodar Evrope.
U sekudi je engleski konsul dobio astronomsku cenu, daleko vecu nego to je
imao ikada ranije.
Rotildovo bogatsvo preko noci je uvecano dvadeset puta I on je tada
postao glavni kontrolor nad britanskom ekonomijom. Ostao je to, veruje se, I
danas. Iako je Benk ov Ingland, 1946. formalno nacionalizovana, to nije
znacajno promenilo uticaj bankara na britansku ekonomiju jer se guverner I
vlada pitaju samo o tome koliko ce novcanica i kovanog novca biti puteno u
opticaj svake godine. Medjutim, ke novac se odavno koristi samo neznatno u
ukupnim finansijskim transakcijama. Tako je nacionalizaija centralne banke u
Britaniji dala gradjanima samo utisak da je dravna ekonmija u rukama
drave. Vecina finansijskih transakcija danas se obavlja samo preko ekrana
na komputeru, sa apstraktnim racunima I brojkama I, naravno, sa
spekulativnim kapitalom
http://www.svedok.co.yu/
Srpska Informativna Mreza
sim@antic.org
http://www.antic.org/
