Жал за старим добрим временима
„Стара добра времена”, 23. 7. У „Политици” од 23. 7. 2005. године објављен је чланак потпредседника Владе Републике Србије господина др Мирољуба Лабуса, под насловом „Стара добра времена” у коме се он свим силама труди да омаловажи резултате које смо постизали у периоду 1960-1990, а поводом резултата многих анкета које указују на све већу „југоносталгију за социјализмом”. Наш социјализам из тог периода је заиста био прави социјализам у његовом изворном облику и данас је практично врло успешан у земљама Скандинавије. Међутим, код нас се десило управо оно што је Карл Маркс упорно тврдио у свом капиталном делу „Капитал”, а то је да „свако државно уређење временом постаје само себи супротност”. После 1980. године, наше тадашње мудро „колективно руководство” није нашло прави пут за даљи напредак, а били смо веома близу да извршимо „инсајдерску” приватизацију (урађена са закашњењем и то само делимично тек и! змеђу 1997. и 2001. године!) која би била и најправеднија у том моменту, као и економски потпуно дугорочно оправдана. Цео западни свет је имао светску економску кризу капитализма крајем двадесетих и почетком тридесетих година прошлог века, која је оставила праву пустош и катастрофалне последице, али су њихови тадашњи економисти пронашли пут и излаз из ње. Криза капитализма се у блажим формама поновила још неколико пута у току прошлог, али и почетком овог века, али су паметни људи проналазили путеве за излазак из исте са што мање губитака и последица. То је нама фалило после 1980. године. Морам га подсетити чињеницама да је годинама систем награђивања био заиста засниван на резултатима пословања и да се зарада састојала од основне зараде и тзв. „учинка” који је био искључиво резултат тог индивидуалног и колективног рада, а да су о резултатима рада одлучивали запослени, као сад акционари. Практично су тада сви запослени били нека врста акционара, али без формалних акција, с тим што су одласком из предузећа губити право на даље бенефиције из тог предузећа. Управљање друштвеном својином било је веома одговорно, пошто су се запослени према њој односили као према својој приватној својини, јер је од управљања том својином на прави и домаћински начин зависио њихов даљи опстанак и опстанак њихових породица. Да прави пут после 1980. године није пронађен показало се већ крајем осамдесетих година, а почетак је био 1979. када су се републике и покрајине неконтролисано задужиле у иностранству за целих 12 милијарди долара у циљу „сопственог привредног развоја” који није код свих био правилно усмерен, те су и резултати довели до тога да настану велике разлике у привредном развоју појединих република и покрајина. После критике свега и свачега из прошлости, господин Лабус сада ништа не нуди привредницима, после разговора који је имао са водећим привредницима, сем „политичке стабилности која ће довести до страних инвестиција и смањење каматне стопе на коју држава не сме да утиче, већ она треба да буде резултат стања на тржишту капитала”. Зар се ниједном господин потпредседник владе није запитао како то да су тзв. „пасивне каматне стопе” (које банке плаћају клијентима и штедишама) између два и пет одсто бруто, а да оне зарачунавају тзв. „активне ! каматне стопе” својим клијентима и грађанима путем кредита између нето 7,5 и 12,5 одсто!? У целом капиталистичком свету разлика између активних и пасивних каматних стопа није већа од два одсто, па зато иностране банке масовно хрле у нашу земљу где могу неконтролисано и монополски да наплаћују колико хоће. Правдање овако високих активних каматних стопа господина Лабуса, као што је „инфлација, ризик и камата од 15 одсто на државне хартије од вредности”, не пију воду. Све банке отплату кредита везују искључиво за евро и добро се обезбеђују х! ипотекама на некретнине и меницам! а ја� � их жираната, те је ризик по тим основама смањен на минимум. На основу напред изнетих доказа и историјских чињеница, сматрам да је основана „југоносталгија за старим добрим временима”. Др Владислав Поп Николић професор политичке економије у пензији Београд http://www.politika.co.yu/cyr/tekst.asp-t=22519&r=100.htm Srpska Informativna Mreza sim@antic.org http://www.antic.org/
