UČMALOST BUBREGA U LOJU
Izvor: Danas, 08/23/2005; Strana: 8
Ko je u Srbiji omogućio vremeplov u prošlost
Vesna Pešić
LiČni stav
Skoro da je postalo opšte mesto da je u Srbiji rehabilitovan stari režim. Pre manje od pet godina sa ponosom smo govorili da se Petog oktobra dogodila revolucija. Predvođen svojim demokratskim vođama, narod je na ulici skinuo s vlasti jedan od poslednjih autoritarnih režima u Evropi. Danas je teško poverovati da je od te revolucije ostala samo kontrarevolucija u formi prostačkog lažiranja puta kojim smo bili krenuli. Sem što je taj nesrećni kružni put sam po sebi problem, i neka vrsta neobičnog dostignuća, ne manje zabrinjava izostanak bilo kakve interpretacije šta se sa našim društvom dešava. Jer, tek kada se krug zatvorio, postali smo svesni da nismo znali gotovo ništa o tome kako se dogodila revolucija, baš kao što ni sada ne znamo kako nam se dogodila kontrarevolucija. Ono što je izvesno, to je da nema volje da joj se neka značajnija snaga odupre.
U tome i jeste stvar. Da bi neko došao ili da bi se vratio na vlast, mora da može da se u nju vrati. Hitler nije došao na vlast zato što bio talentovan i uspešan čovek, nego zato što nije bilo nikoga ko je mogao da ga zaustavi. Levica je bila podeljena i desetkovana, a građanska desnica je bila u rasulu. Da bismo razumeli kako smo se vratili na staro nije dovoljno da kažemo da su crkva i njeni sledbenici preuzeli vlast u svoje ruke. Nije dovoljno ni da podsećamo da ovde nije prvi put da se istorija ponavlja i da mnogi veruju da tako i treba; Srbija i nije ništa drugo nego večno vraćanje istog. Ništa se tu i neće dogoditi, već ponavljanja bede, ratova za imaginarne granice i kuknjave nad izgubljenim bitkama.
Manje ili više pesimistične priče o Srbiji ne odgovaraju na pitanje ko je odgovoran što je kontrarevolucija uspela i što smo se vratili na staro. Ono što bih ja zapitala to je: ko ih je pustio, ko je vrata (tajno) otvorio, ko se to izmakao da pruži otpor, a morao je baš to činiti? Ko je taj koji nije smeo to da bude a ipak je omogućio vremeplov u prošlost?
Jer, besmisleno je da istragu usmerimo ka miloševićevcima i ustvrdimo da su krive same te snage što su se vratile. Pa naravno da su one htele da se vrate na svoje položaje i svoja bogatstva. Prirodno je da su čekali prvu zgodnu priliku za svoj come back. Nisu to ni radikali zato što oni povratak na staro koriste za sebe, jer i oni su to staro. Takođe bi bilo besmisleno ustvrditi da je to Koštunica, jer je on lično predvodio kontrarevoluciju, a i inače je, neskriveno, protiv moderne Srbije. Takav je odvajkada bio, takvog ga svi znamo, zato je bio najbolji protivkandidat Miloševiću. On se posvetio srpstvu u crkvenoj varijanti, i svemu što uz to ide: ratovima za veliku Srbiju, vojsci i tajnim službama, ako tom cilju služe, zakulisnim radnjama i rušenjem sudstva, popuštanjem pred svetskim moćnicima, ako je to dobro za naše heroje. On smatra da se u srpstvo razume, pa se raduje kada Velimir Ilić psuje Verana Matića a brani Marka Miloševića, sa istom je radošću branio brojne krajine i njihove najradikalnije elemente, ali i crnogorske srpske stranake. On je na antizapadnoj strani i zato je bio ljuti mrzac Zorana Đinđića i svega što je ovaj radio. Zato mu ne treba verovati kad se hvali kako ćemo baš Petog oktobra, dan koji on pouzdano mrzi, ući u pregovore sa Evropom, eto, na njegovo veliko zadovoljstvo.
Svi ti tamo, na toj drugoj strani, neki organizovano a neki samo u snovima, želeli su da Zoran Đinđić nestane. Ali, nije nestao samo on. Zar vredi odstreliti samo jednog čoveka, pa da se promeni pravac kretanja, smer u kome je Srbija krenula? Ubistvo je odškrinulo vrata ali je ih je širom otvorila nova Demokratska stranka. Njeni bivši ljudi, Labus i komp. organizovali su rušenje Đinđićeve vlade; Živković je bio slab jer se nije odupro iskušenju. Sa odlaskom Čede su otvoreno ucenjivali baš oni koji su stranku stavili pod svoje. Manje stranke koje i sada stoje čvrsto na reformskom putu - puštene su niz vodu da se udave. Čak se i GSS bio zbunio oko radiodifuznog saveta, pa mu se sada g. Nenad Cekić vraća kao ironija sudbine. Kontrarevolucija je bila moguća jer na "revolucionarnoj strani" više nije bilo snage. DS je iznutra bila slomljena. Njena politika otvaranja vrata mračnjacima, koja se zvanično zove politikom "pružene ruke", do besvesti je konstruktivna, bleda i apatična.
DS je izneverila demokratsku Srbiju. Ona se mogla odupreti vremeplovu kojim smo zaplivali. A nije to učinila. Ne kažem ja to zato da bismo se na tu stranku bacali kamenom. Nije u tome stvar. Ona mora da se menja i da izađe iz svoje krize. Njena kriza postala je kriza Srbije. O tome se više ne može ćutati. Kao što se ne možemo pretvarati da su za borbu protiv mračnih sila dovoljni oni dosledni borci za modernu Srbiju, oni koji su oduvek bili građanski i antiratno orijentisani. Oni jesu važni, ali nedovoljno jaki da izvedu Srbiju sa stranputice u koju je opet krenula.
A opasno je zabasala. Ekonomija je u očajnom stanju. Penzije će se saseći do gladi. Posla nema na vidiku. Zdravstvo postoji samo zato da bi nas podsećalo na to koliko je puta opljačkano. Ustav ne može da se donese jer se spremaju nove ujdurme. Predstoje okršaji oko primene Ustavne povelje na referendum u Crnoj Gori. Crkva je uzela toliko maha da Srbija izgleda kao teokratija na čijem su čelu patrijarh Pavle, Amfilohije, Atanasije, vladika Jovan i slični likovi zbog kojih samo što ne zaratimo sa susedima. Ali ni te "oružane bitke nisu nemoguće".
Levo i desno, socijalisti i klerikalci opet marširaju zajedno. Udaraju sve žešće i frontalno. Juče-prekjuče čujemo predsednika radiodifuznog saveta, gospodina Cekića, kako nas dobronamerno i bratski savetuje da se urazumimo i shvatimo da RTS čuva naše nacionalno i mentalno zdravlje: "Ako nećete da vam decu vaspitavaju stanice koje puštaju samo sadržaje zabavnog i niskog kvaliteta, i stanice koje emitiju ideološki program da su Srbi krivi za sve, onda morate da platite pretplatu". G. Cekić očito hoće naučni program po kome će biti da su za sve krivi oni drugi, a Srbi, tu i tamo, po nekog mrava nagazili.
RTS pretplata se predlaže po hitnom postupku jer je dosta bilo istine i suočavanja. Zbog toga se preti fizičkom likvidacijom direktoru B-92. Politika "ispruženih ruku" prosto više ne prolazi. Razgolitila se. Ne vredi da se samo mahne glavom. Ona gospoda moraju da se obustave. Pozivam vođstvo te stranke da ozbiljno shvati šta se u Srbiji danas zbiva. Plutanje niz vodu neće biti dobro ni za naše društvo ni za Demokrtsku stranku. Treba samo izaći iz feudalnog aranžmana. Bolje je voditi vizionarsku politiku od učmalosti bubrega u loju.
