ENCODING (UTF-8) ПРОБЛЕМ ЗАОСТАЛИХ МИНА У СРБИЈИ
Бежање од истине Зашто су српске фирме за разминирање унапред елиминисане из посла чишћења и зашто се касетне бомбе не траже свуда где их има НИШ – Србија је пре шест година, током НАТО бомбардовања, преживела најтеже дане у последњих 60 година. На време страдања остала су, трају и не бледе болна сећања. И, нажалост заостале мине, бомбе и пројектили. Америчка влада одредила је, почетком ове године, донацију вредну 1,3 милиона долара, а међународна организација ИТФ пре три месеца (21. маја) расписала је конкурс за најбољу понуду за реализовање посла разминирања на четири локације у Србији: три у Нишу, једне на Копаонику. После званичног избора чишћење је недавно, почетком овог августа и започело... И конкурс, и избор понуда (посао су добиле хрватска фирма „Док-инг разминирање” из Загрева, и фирма „Ме-Де-Ком” са Пала у Републици Српској), и почетак акције – показали су се оправданим јер је већ првих дана пронађено доста заосталих наранџастих убица – у Нишу две, на Копаонику десетак. У Нишу се чисте простор око Клиничког центра, насеље Дуваниште и Индустријска зона, а на Копаонику околина некадашњег хотела „Бачиште”. На велику жалост акцију је последњих дана обележило и тешко страдање једног пиротехничара (Марко Симић из Санског �! �оста тешко је повређен у Нишу, када је из земље покушао да извади касетну бомбу). Но, уз пуну потврду потребе за чишћење Србије од бомби и пројектила, „отворена” су и бројна питања која хитно и неизоставно траже одговоре. Основна су: зашто су домаће фирме, способне за разминирање, одмах елиминисане и пре конкурса ИТФ-а, ко је и на који начин одређивао колике ће се површине и шта чистити од пројектила и бомби, ко наплаћује посао, а ко и зашто узима провизију од укупне вредности акције, да ли је акција заиста имала само хуманитарну „страну” и, питање пре свега и пре свих: зашто Србија (и Црна Гора) нема закон у области уређ! ења противминског деловања!?! У нашој земљи су влада СРЈ и СМИП у 2002. години формирали Центар за уклањање мина и других неексплодираних убојних средстава, а прошле године је основан и Центар за обављање стручних послова у области хуманитарног разминирања Србије... Наши највиши државни органи препустили су све надлежности стручном телу и не зна се да ли постоји било каква сагласност и одобрење за спровођење акција које су у току. Изгледа да је управо због „немешања” државе у деликатан посао и дошло до тога да и пре објављеног конкурса све домаће фирме унапред буду е�! �иминисане из трке да добију овај вредан посао. Непотребно је објашњавати да ће више од милион евра отићи у Хрватску и Републику Српску, а један део колача и у Словенију. Није никаква тајна да је организацију ИТФ као непрофитна (!) основала влада Словеније марта 1998. године, а да она реализује и ову донацију САД уз провизију од „само” три одсто... А, у започетом послу разминирања, истичу домаћи стручњаци-професионалци за убојита средства, велика је непознаница каквом се опремом претражују терен и проналазе бомбе, мине и пројектили заостале из НАТО бомбардовања. Сумње су да је у питању застарела технологија, без сертификата међународних организација... Ако се заиста све своди на жељу да се реализује акција хуманитарног разминирања Србије, која је званично „загађена територија од неексплодираних убојних средстава и мина заосталих из НАТО агресије”, а није у питању голи комерцијални посао, ипак остаје дилема зашто се не изговори пуна истина о заосталим бомбама и, свакако, на који начин, по чијем и каквом плану, уз какву технологију се Србија чисти. Посебно је неизвесно да ли ће наша држава након последње донације и акције чишћења (једна донација и акција су већ пропале пре три године ка! да се нестручно покушало да пронађу бомбе у околини Београда, па није ни наплаћено 250.000 долара) заиста бити разминирана, а људи у њој безбедно живети без икаквог страха и опасности од заосталих бомби, мина и пројектила. Тома Тодоровић http://www.politika.co.yu/cyr/tekst.asp-t=23039&r=50.htm Srpska Informativna Mreza sim@antic.org http://www.antic.org/
