четвртак 15.09.2005.
Томислав Николић: Даме и господо новинари, већ више месеци поједини
кругови или центри моћи, или ко зна већ ко и зашто, воде праву медијску хајку
или хајку у јавности против мене, као заменика председника Српске радикалне
странке и онога ко сада тренутно странку у земљи води. Наравно, и ја да сам на
њиховом месту био забринут због успеха Српске радикалне странке, али то не може
да оправда све оно што појединци или читаве институције чине да би умањили мој
углед а тиме смањили и шансе Српске радикалне странке на следећим изборима, за !
које још увек нико није сигуран хоће ли бити ове године, идуће, да ли ће Влада
Коштунице издржати цео мандат или не, па шта кажу – хајде да се ми за сваки
случај обрачунамо са радикалима, па кад год буду избори, или хајде да се
обрачунамо, па ћемо имати и изборе.
Јуче је Београд освануо облепљен плакатима на којима се алудира да
сам ја крив што је Војислав Шешељ отишао у Хаг и да је Војислав Шешељ у Хагу, а
ја путујем, летујем на Куби, одакле ми новац. И не само то, него је после
редакција “Блица” добила један мејл са потписом Александар Вучић, у коме је
писало “Томо, шта то радиш, због тога сам ово и излепио по Београду?” Ми смо
поднели пријаву и полиција је на трагу да установи са ког рачунара је тај мејл
дошао. Али, пошто смо и сами били принуђени да обавимо своју истрагу, ја ћу вам
рећи до чег!
а смо ми до сада дошли, а очекујем од МУП-а и тужилаштва да изађу пред грађане
Србије. И ово вам не износим зато да би смо се додатно свађали. Мислим да
ниједан председник било које политичке странке у Србији у ово не би могао да
буде умешан. Али их позивам да се изјасне о свему овоме што се дешава.
Када бисмо ми водили овакву кампању против некога месецима, а
заиста бих волео да је остало на томе да сам побио неке људе, ипак је то велики
злочин, да не срозавају овако ниско. Нека остану на томе да сам неке људе побио
и нека то докажу. Али, да то раде радикали, до сад бисмо били и од медија и од
политичких супарника и од ко зна кога све још, посебно од невладиних
организација, проглашени за недемократе, фашисте, за оне који се обрачунавају,
прогањају, који руше људске судбине, који се мешају у приватност појединих
лица. Али, кад то рад!
и неко други, очигледно да и кад то раде Српској радикалној странци, очигледно
да још од времена Слободана Милошевића Српска радикална странка не заслужује
заштиту оних који се за људска права боре. Као што нас нико није штитио ни у
време кад нас је и Милошевић прогањао, тако нас није штитио ни у време првог и
другог ДОС-а, тако и сада када више не знате ко ово ради по Србији.
Моја је жеља да се не свађамо пред разговоре о Косову и Метохији,
моја је жеља да будемо јединствени у свему томе. Зато вам данас нећу прозивати
председнике партија чији активисти и чланови су ово урадили, чији високи
функционери су ово организовали. Али, по нашим сазнањима, овај плакат је
штампан у штампарији “Цицерон” у Сурчину. То је штампарија која је позната по
најпрљавијим постерима упереним против Српске радикалне странке и бар нас
четворице из врха странке појединачно. А, четири младића која су за новац то
лепили, открили !
су да их је плаћао Иван Турина, родом из Кутине код Загреба, пензионисани
потпуковник ЈНА, члан Демократске странке. Његов син Предраг члан Демократске
странке, потрчко Горана Весића, кога је Горан Весић својевремено запослио у
једну маркетиншку агенцију, истражите у коју, и убацио га у Отпор, и био
организатор штампања многих плаката које је Отпор лепио по Србији. Иначе, тај
разочарани грађанин који је штампао у Сурчину плакате живи у Миријеву. Није
морао да путује до Сурчина да нађе штампарију која ће то да му штампа.
Ја сам реаговао много мирније од својих страначких колега и
пријатеља, зато што да сам заиста емотивно или било како другачије реаговао за
ових петнаест година, одавно ме не би било. Једноставно, определио сам се да
мирно примим све што о мени било ко напише, изговори, било који перформанс.
Тако да ја мислим да ове људе треба пустити на миру. Наравно, Горан Весић има
разлога да буде забринут ако победи Српска радикална странка. То је био човек
неприкосновен и недодирљив у време ДОС-а. Ја сам тражио на једној конференцији
за штампу да �!
�тврдимо имислим тај анкетни одбор који би требало да формирамо у Скупштини
Србије и Црне Горе, имао би задатак да утврди све шта се дешавало у
Министарству одбране и пре доласка Горана Весића у то министарство, а посебно у
време док је он био у Министарству одбране и одлучивао сваког јутра који рачун
ће бити плаћен а који не. Али, ја не прихватам овакав начин обрачуна са
политичким супарницима. И зато кажем и Тадићу и Коштуници и свим осталима, ако
нешто желите да урадите, урадите сами, немојте да потурате друге, зато што је
ово обрачун из�!
�еђу нас. Како ми прођемо у том обр�!
�чун�
�
, тако ће нам проћи и странке, немојте да потурате друге, зато што је ваљда
часно и јуначки да се политички обрачунавамо између себе. И немојте да ћутите,
него, ако сам ја криминалац, ако сам убица, ако сам издајник, онда то хоћу да
чујем од Тадића, од Коштунице и од оног лудог Динкића, јер он је бар имао
храбрости да једну информацију коју није проверио изнесе у јавност. Динкић је
изјавио да сам летовао на Куби заједно са Милетом Драгићем. И то је информација
коју је добио не само он, у једном разговору сазнао сам и од Предрага Марковића
да и он!
има информацију да смо Миле Драгић и ја у исто време били на Куби. Ја сам
јуче звао Милета Драгића, вама сам рекао прошле недеље да сам ја други дан
своје славе, 10. новембра отпутовао на Кубу и да сам се вратио 20. новембра.
Јуче сам звао Милета Драгића и питао га да ли је био на Куби прошле године, био
је. Када је отишао и када се вратио, рекао је да је отишао 20. децембра а
вратио се 27. децембра. Питао сам га да ли је сигуран у то, да погледа у пасош,
он је рекао – како да не будем сигуран, 27. децембра ми је на аеродрому у
Франкфурту жена јавила да је �!
�одила сина. Значи, опет им фали ме�!
�ец д
�
�на као и Наташи Кандић. Сад се поставља питање а шта би било да сам и ја у
децембру путовао на Кубу. Јер би то ја био обешен? Јутрос ме је звао један
добар пријатељ на кафу, ја сам рекао – извини, више се не дружим ни са ким, и
ја не знам због кога ће да ме оптуже што са њим пијем кафу. Ето, мене рецимо
оптужује Динкић да познајем Милета Драгића, да сам с њим путовао на Кубу, лаж,
да сваких четрнаест дана путујем у Зрењанин у његову фабрику, лаж, а не
оптужује себе што је вече пре него што је откривена афера с Давинићем с њим
вечерао, са Давинићем. Зн!
ачи, ако сте пријатељ са криминалцем и ако сте Динкић, то није опасно, а ако
познајете некога ко је у то умешан, онда је то опасно ако сте Томислав Николић.
Или да зауставе ову хајку, или да почнемо и ми да се на тај начин
бавимо политиком, онда од Србије неће бити ништа. Е, ако је некоме у интересу
сада кад нестаје Република Српска, ако је то некоме у интересу кад се распада
Србија и Црна Гора, ако је то некоме у интересу кад смо веома забринути за то
шта ће бити на Косову и Метохији, ако је то некоме у интересу кад се доноси
закон по коме више нико неће имати пуну пензију, хајде то да радимо. Али, ја
мислим да нам то сада није у интересу. Сад је много важније да будемо
јединствени и сложни, да �!
�рбија буде једна река коју је тешко препливати, а не десетак поточића које је
лако прегазити. Ако то ико од ових који су на власти разуме, јер ми нећемо
престати да бринемо о држави, у опозицији или на власти, мени је то свеједно,
ја их позивам данима да организују један састанак на коме ћемо ако треба да
Коштуница закључа врата, као Никола Пашић у Нишу, да стави кључ у џеп и да се
не разиђемо док не усвојимо заједничке ставове. И није ме срамота што ће неко
сутра рећи – Томислав Николић подржава Коштуницу и Тадића. Па шта, ако ћемо да
спасимо!
Косово и Метохију, ја ћу да их под�!
�жав�
�
м. И ја не могу да наредим ни војсци ни полицији ништа, ја могу само да
подржимо оне који ће да нареде оно што ја мислим да је добро. Ја сазнајем,
синоћ је то неко рекао и прексиноћ из Демократске странке, да су се Тадић и
Коштуница договорили. Каже – имају заједнички став. Хајде оно што не зна Српска
радикална странка какав је то став, али што не зна Србија? Зашто Србија не зна
који је заједнички став Тадића и Коштунице? Да ли су га написали и потписали?
Да ли ће да га дају на верификацију у Народну скупштину? И како изгледа тај
заједнички став? !
Ако му је прва тачка “Косово и Метохију не дамо никоме”, ево, ја ћу да
потпишем сада не читајући. Придружујем се том заједничком ставу.
Већ ми је доста жалопојки разноразних председника кад изгубе
територију, кад се појаве на телевизији па кажу нисмо могли ништа више да
учинимо. А Србија све мања а избеглица све више, а мртвих све више. И последњи
час је да се уозбиље. Нека лепе, целу Србију нека облепе мојим сликама, она
слика ми није ни лоша, право да вам кажем, делујем баш озбиљно, онако
државнички. Нека лепе, нека раде шта год хоће, само нека почну и озбиљно да се
баве послом. Ово је за децу, ово по бандерама. Тако се деца исчитавају и тако
се неписмени баве политиком. !
Ко има времена у ово време да се у Србији овако баве политиком, алал нека му
је. Али нама време цури. Или ћемо у најкраћем могућем року да се сложимо или
нас неће бити.
Ја сам данас примио делегацију невладиних организација из Републике
Српске. Мислим да су те невладине организације одлучујуће утицале на посланике
Републике Српске да одбију укидање полиције Републике Српске. Ми припремамо
захтев за ванредним заседањем, али могуће је да ћемо ући и у редовно до тада,
за тачку дневног реда која ће се тицати Републике Српске. И за Савезну
скупштину и за Скупштину Србије. Ми смо гарант Дејтонског споразума, он је
погажен стотинама пута. Ово је последња прилика. Ако Република Српска изгуби
полицију, �!
�естаће Република Српска, а ми смо гарантовали 1995. године да ће Република
Српска бити ентитет који ће имати право да одлучује с ким ће и како да живи. Да
не буде да смо ми преварили Србе који живе преко Дрине. Ја очекујем да та
расправа буде у обе скупштине и позивам Зорана Шамија да закаже седницу
Скупштине Србије и Црне Горе на којој ћемо расправљати о формирању анкетног
одбора, који ће да истражи како је могуће да се деси таква пљачка у Војсци
Југославије, у Министарству одбране, да нам јавност, јер читајући захтев за
смену Давинића, који!
је поднела његова странка, можете!
да п
�
�очитате у првој реченици да су надлежни државни органи Србије установили да је
он криминалац. Па, како је могуће да он обавља дужност министра одбране? Само
то да ми објасне они који воде државу. Данас су установили да јекриминалац а он
седи на министру одбране. Обавестили Србију да је криминалац и истовремено
обавестили да он наставља да обавља своју дужност. Па, што онда хапсе људе који
украду нешто у самоуслузи? Што их не пусте да обављају дужност крађе по
самоуслузи и сутра и прексутра? Докле ће да сиротиња иде у затворе а ове велике
р�!
�бе да краду колико хоће и само да оду са функције?
Ако имате неко питање, изволите.
Новинар: Је ли знате ко стоји иза ових плаката, јесте ли то
објавили?
Томислав Николић: Високи функционер Демократске странке, Горан
Весић.
Новинар: Имате ли неки коментар око одласка Маровића, шта се ту све
збило...?
Томислав Николић: Добро, ми смо издавали саопштења сваког дана с
ким смо се налазили. Није то битно. А знате, кад то изговори Динкић, ви знате
да он човек и на суду би могао да докаже да не може да одговара за своје
поступке. Тако да је то беспредметно са њим се гањати. Али, ово са одласком
председника државе у којој ми сви живимо, односно са његовим неодласком, је у
ствари знак колико су досовци направили ја мислим грехова и према Србији и
према Црној Гори када су склапали Београдски споразум, када су писали Уставну
повељу, када су је пр!
ихватили у скупштинама, када су је после тога променили и одобрили неодржавање
избора. Ово је сада казна за све нас, зато што нам је Светозар Маровић
председник, зато што нам је Вук Драшковић министар спољних послова, зато што је
Давинић министар одбране. Ово је изгледа нека историјска казна. Светозар
Маровиш је јасно показао држави чији је председник да је он председник типа
Месића и да му је до ове државе као до лањског снега. Е, сад само остаје да се
запитамо ми који живимо у Србији и Црној Гори а шта ћемо даље да чинимо.
Српска радикална странка нема већину да обори било кога у Скупштини
Србије и Црне Горе. Мислим да га обори са власти. Покушавали смо то подношењем
захтева за изгласавање неповерења чак и Вуку Драшковићу, па није успело зато
што Демократска странка Србије и Демократска странка не дају да се било шта
промени у тим односима. Ево, видећемо сад, свако ко жели да Маровић више не
буде председник Србије и Црне Горе, има нашу подршку. Али је мало оних који то
желе. Изузев прекора који је Коштуница упутио Маровићу, ми ништа друго као
озбиљну р�!
�акцију оних који су на власти у Србији нисте доживели. А руководство Црне
Горе ликује, зато што оно води Србију и Црну Гори. Како нас воде, видите и
сами. Ону Ваунату, како се зове држава, Ванату, Ваунату, није важно, ми и да ли
још неко био тамо заступљен а да му није био председник државе. Кад прихватите
једну игру, онда у њој морате да будете до краја. Ако сте прихватили Уједињене
нације, кад се окупљају председници држава, иде ваш председник државе. То вам
је као одело и кравата, а могли бисмо Вучић и ја цео дан да будемо у мајци, али
ми се бав!
имо послом који захтева одређена �!
�рав�
�
ла понашања. И да ли вам је то уговно или није, и да ли вам је лагодно или
није, то вас нико не пита, јер кад понесете кући највећу плату у Србији, онда
сте задовољни, треба и ви да зарадите. Али се исто тако не слажемо са причом
коју шире углавном министри из Г17+ а медији преносе, о томе су превелике плате
посланика у Скупштини Србије и Црне Горе, зато што та скупштина мало заседа.
Оне су превелике зато што су мале плате осталим грађанима. Али, неко је почео у
минут одржавања седнице да рачуна колико кошта посланик. Ако бисмо тако
рачунали, не би !
демократије било никад. Скупштина Србије и Црне Горе мора да постоји. Од
власти зависи колико ће седница одржати, не од посланика, не питају се
посланици. Они су само дужни да дођу кад год их позове председник Скупштине, а
председник Скупштине у договору са Саветом министара, у договору са Владом
Србије и Владом Црне Горе одређује дневни ред и одређује датуме за седницу.
Тако да заиста није у реду што су покушали себи да повећају плате, односно
насели Млађану Динкићу, као и посланици у Скупштини Србије које је обавестио да
могу да повећај�!
�, па чим су повећали он скочио на њ!
их у
�
�едијима. Значи, није у реду што су онако покушали себи да повећају плату, али
није ни у реду да их прозивате зато што примају плату а имају врло мало
седница. То вам је као кад доктор у хитној помоћи не би имао цео дан ниједан
позив а ви онда кажете да данас није зарадио плату. То није у реду.
Новинар: Поменули сте још неке лидере, председнике партија, значи
да само ДС стоји иза овога или још неко из политичких партија?
Томислав Николић: Знате шта, ако остали ћуте и не оглашавају се, на
известан начин се солидаришу са овим што се чини. Ви знате колико смо ми и
оштри и одлучни и бескомпромисни, али у оваквим ситуацијама се увек стављамо на
страну коме се чини зло и неправда. Кад су чак у питању читаве медијске куће
којима је превасходни циљ да нема Српске радикалне странке, али кад се против
њих поведе оваква врста рата, ми устанемо у њихову заштиту. Не тражим ја да ме
било ко штити, нема од чега, ја само тражим да се изјасне. Да ли се слажу са
тим, са такв!
им начином борбе. Јер онда можемо да имамо шаренило по Београду и по свим
градовима у Србији. Знате шта ја све могу да урадим за Тадића и за Коштуницу, а
знате и сами. Али није, ја мислим да сад није време. Хајде да разумем да смо ми
заиста богата земља, па перформансе да правимо по Србији, да се играмо
политике, али нама гори, не само кућа, нама све гори. И неко сад на тај начин
да се игра, ја то заиста не разумем. И да ћуте и председник државе и председник
Владе. Шта то њима одговара? Нећу ја да изгубим ништа од популарности. Синоћ ме
зове Војисла�!
� Шешељ, каже: “А зато си ти мене по!
слао
у Хаг”. То је мој однос са Војиславом. Ко да нас посвађа? Ко може да посвађа
Војислава Шешеља, мене, Александра Вучића и остале у странци? Ево, ја ћу да дам
сву своју имовину, сву своју имовину дајем оног часа кад се посвађамо.
Немогуће, немој да покушавају уопште. То траје 15 година – их, само да си ти,
Томо, председник странке, све би било добро. Е сад – само да си ти, Вучићу,
председник, све би било добро. Не би било добро. Кога ми изаберемо, тај ће бити
председник. Тако да ја на тај начин њих оптужујем. Нису се договорили...
Мислите да је то део ово�!
� договора што Петровић каже договорили се Тадић и Коштуница? Није. не
оптужујем, ја мислим да ни Тадић није имао појма о овоме.
Новинар: Не, не, поменули сте лидере политичких партија...?
Томислав Николић: Наравно, људи припадају политичкој странци. Ово
је нека, у овој штампарији је некад штампано уз сагласност врха странке нешто
против Српске радикалне странке. Ја се надам, заиста се искрено надам да ово
није уз сагласност Бориса Тадића. Волео бих да није. Јер то би нашу борбу
претворило у нешто друго. Онда бих морао да узвратим. А шта да узврћам Горану
Весићу, њему је Бог узвратио кад се онакав родио.
Хвала вам.
Srpska Informativna Mreza
sim@antic.org
http://www.antic.org/
