Vasington vraca snagu Beogradu!? 23.09.2005 Dnevnik
KONACAN STATUS KOSOVA PREDMET NADJACAVANJA I U AMERICKOM KONGRESU Ako bi ocekivani razgovori o buducem statusu poceli sutra, kako to mogucim smatra sef UNMIK-a, srpska i albanska strana nastupile bi s dijametralno suprotnih pozicija. Dok je stav politickih predstavnika zvanicne Pristine odavno jasan, Beograd je tek netom pojasnio famoznu krilaticu "vise od autonomije, manje od nezavisnosti". Tu i nastaje kljucni problem: kosovskim Albancima nista manje od nezavisnosti nije prihvatljivo, i zato su glatko odbili da uopste i razmatraju predlog da Srbija zadrzi suverenitet na Kosovu, dok bi Pristini pripala sudska, zakonodavna i izvrsna vlast. Nakon ocene sefa UNMIK-a Sorena Jesena Petersena pred Generalnom skupstinom UN da je na Kosovu ostvaren dovoljan napredak u dostizanju osam zadatih standarda da bi razgovori o buducem statusu Kosova mogli da pocnu, te nakon ozvanicenja pocetka osporavanog procesa decentralizacije na Kosovu, injekcija samopouzdanja srpskoj strani mogla bi da stigne iz - Vasingtona. Naime, opasna (i to doslovce) trojka americkih senatora predstavila je nedavno - kako se tumaci u diplomatskim krugovima - prilicno izbalansirani i za Srbiju povoljan tekst rezolucije o postizanju sporazuma o buducnosti Kosova. U njemu se nigde ne predlaze resenje za konacan status Kosova i Metohije, a insistira se na ispunjenju demokratskih standarda. U Vasingtonu vlada utisak cak da, u izvesnom smislu, ta rezolucija srpskoj strani vraca snagu za predstojece pregovore o buducem statusu pokrajine. Posebnu tezinu celoj prici daju pomenuti autori predloga rezolucije broj 237: uz senatora DZordza Voinovica, kao kosponzori potpisani su Ricard Lugar i DZozef Bajden, veoma mocni clanovi Senata, sva trojica, inace, clanovi Komiteta za spoljne poslove. Za srpsku (crnogorsku) diplomatiju vazno je sto je za svoju stvar pridobila takve kalibre, kakvi su bez sumnje Lugar i Bajden, jer je time, procena je upucenih na Kapitol Hilu, eliminisana mogucnost predlaganja po Srbiju nepovoljnog senatorskog videnja raspleta kosovskog pitanja? Upravo zbog njihovog rejtinga medu americkim zakonodavcima, ocekuje se da ce rezolucija glatko proci na plenumskoj sesiji Senata, a takvim epilogom jasno bi bile sugerisane smernice Busovoj administraciji, na koju, kada je u pitanju spoljna politika, Senat ipak ima odredeni uticaj. Od Bajdena i Lugara, ruku na srce, nije se moglo ocekivati da idu kontra politickom realizmu, te stoga u tekstu rezolucije stoji teza o neodrzivosti sadasnjeg statusa Kosova i o potrebi za vecom autonomijom Pokrajine, ali se zato nigde ne predlaze "konacno resenje". Insistira se, dalje, na ispunjenju demokratskih standarda, ali i na vecim ingerencijama kosovskih vlasti. Senatorska trojka sugerise i da resenje za KiM treba da bude takvo da u njemu ravnopravno ucestvuje i Srbija, zatim da svako resenje treba da uvazi zahteve obe strane, kao i da je nuzno da obe strane fakticki prihvate to resenje za Kosovo i Metohiju. U svakom slucaju, nasa diplomatija sada bar malo lagodnije moze da ceka rasplet na "frontu" u drugom kongresnom domu - Predstavnickom. Podsetimo, kongresmen Tom Lantos na pocetku tekuceg saziva Kongresa iznova je pustio u opticaj predlog rezolucije kojom se trazi da SAD podrze nezavisnost Kosova, a koji sada, u odnosu na gotovo izvesni senatorski stav o tom pitanju, deluje prilicno ekstremno. Ipak, mesta za potpuni spokoj nema, jer su Lantos i njegov verni saveznik Henri Hajd ozbiljni protivnici. Kako prognoziraju nasi izvori upuceni u zbivanja u srpskom kongresnom kokusu, oni se sigurno nece predati, tim pre jer su obojica dovoljno uticajni da pred Komitet za medunarodne odnose stavljaju na glasanje i "guraju" sta im je volja, pa tako i zahtev za unilateralnim priznanjem nezavisnosti Kosova. D. Kolundzija http://www.dnevnik.co.yu/ Srpska Informativna Mreza sim@antic.org http://www.antic.org/
