Vasington vraca snagu Beogradu!?
23.09.2005  Dnevnik 
 

KONACAN STATUS KOSOVA PREDMET 
NADJACAVANJA I U AMERICKOM KONGRESU


Ako bi ocekivani razgovori o buducem statusu poceli sutra, kako to mogucim
smatra sef UNMIK-a, srpska i albanska strana nastupile bi s dijametralno
suprotnih pozicija. Dok je stav politickih predstavnika zvanicne Pristine
odavno jasan, Beograd je tek netom pojasnio famoznu krilaticu "vise od
autonomije, manje od nezavisnosti". Tu i nastaje kljucni problem: kosovskim
Albancima nista manje od nezavisnosti nije prihvatljivo, i zato su glatko
odbili da uopste i razmatraju predlog da Srbija zadrzi suverenitet na
Kosovu, dok bi Pristini pripala sudska, zakonodavna i izvrsna vlast. 

Nakon ocene sefa UNMIK-a Sorena Jesena Petersena pred Generalnom skupstinom
UN da je na Kosovu ostvaren dovoljan napredak u dostizanju osam zadatih
standarda da bi razgovori o buducem statusu Kosova mogli da pocnu, te nakon
ozvanicenja pocetka osporavanog procesa decentralizacije na Kosovu,
injekcija samopouzdanja srpskoj strani mogla bi da stigne iz - Vasingtona. 

Naime, opasna (i to doslovce) trojka americkih senatora predstavila je
nedavno - kako se tumaci u diplomatskim krugovima - prilicno izbalansirani i
za Srbiju povoljan tekst rezolucije o postizanju sporazuma o buducnosti
Kosova. U njemu se nigde ne predlaze resenje za konacan status Kosova i
Metohije, a insistira se na ispunjenju demokratskih standarda. U Vasingtonu
vlada utisak cak da, u izvesnom smislu, ta rezolucija srpskoj strani vraca
snagu za predstojece pregovore o buducem statusu pokrajine.

Posebnu tezinu celoj prici daju pomenuti autori predloga rezolucije broj
237: uz senatora DZordza Voinovica, kao kosponzori potpisani su Ricard Lugar
i DZozef Bajden, veoma mocni clanovi Senata, sva trojica, inace, clanovi
Komiteta za spoljne poslove. Za srpsku (crnogorsku) diplomatiju vazno je sto
je za svoju stvar pridobila takve kalibre, kakvi su bez sumnje Lugar i
Bajden, jer je time, procena je upucenih na Kapitol Hilu, eliminisana
mogucnost predlaganja po Srbiju nepovoljnog senatorskog videnja raspleta
kosovskog pitanja? Upravo zbog njihovog rejtinga medu americkim
zakonodavcima, ocekuje se da ce rezolucija glatko proci na plenumskoj sesiji
Senata, a takvim epilogom jasno bi bile sugerisane smernice Busovoj
administraciji, na koju, kada je u pitanju spoljna politika, Senat ipak ima
odredeni uticaj. 

Od Bajdena i Lugara, ruku na srce, nije se moglo ocekivati da idu kontra
politickom realizmu, te stoga u tekstu rezolucije stoji teza o neodrzivosti
sadasnjeg statusa Kosova i o potrebi za vecom autonomijom Pokrajine, ali se
zato nigde ne predlaze "konacno resenje". Insistira se, dalje, na ispunjenju
demokratskih standarda, ali i na vecim ingerencijama kosovskih vlasti.
Senatorska trojka sugerise i da resenje za KiM treba da bude takvo da u
njemu ravnopravno ucestvuje i Srbija, zatim da svako resenje treba da uvazi
zahteve obe strane, kao i da je nuzno da obe strane fakticki prihvate to
resenje za Kosovo i Metohiju. 

U svakom slucaju, nasa diplomatija sada bar malo lagodnije moze da ceka
rasplet na "frontu" u drugom kongresnom domu - Predstavnickom. Podsetimo,
kongresmen Tom Lantos na pocetku tekuceg saziva Kongresa iznova je pustio u
opticaj predlog rezolucije kojom se trazi da SAD podrze nezavisnost Kosova,
a koji sada, u odnosu na gotovo izvesni senatorski stav o tom pitanju,
deluje prilicno ekstremno. Ipak, mesta za potpuni spokoj nema, jer su Lantos
i njegov verni saveznik Henri Hajd ozbiljni protivnici. Kako prognoziraju
nasi izvori upuceni u zbivanja u srpskom kongresnom kokusu, oni se sigurno
nece predati, tim pre jer su obojica dovoljno uticajni da pred Komitet za
medunarodne odnose stavljaju na glasanje i "guraju" sta im je volja, pa tako
i zahtev za unilateralnim priznanjem nezavisnosti Kosova. 

D. Kolundzija
 
http://www.dnevnik.co.yu/



                           Srpska Informativna Mreza

                                sim@antic.org

                            http://www.antic.org/

Одговори путем е-поште