Černomirdinov ultimatum

Bivši ruski premijer naterao je Slobodana Miloševića da potpiše tu sramnu hartiju. On je postavio ultimatum – ili uzmi ili ostavi, ili rat ili mir

Šta bi se desilo ako bi neke azijske, muslimanske zemlje odlučile da osnuju sopstveni sud koji bi sudio liderima stranih država za ono što rade u svojoj zemlji, i koji bi zaključio da treba da ukrade Klintona i sudi mu zato što je varao ženu, budući da je to po šerijatskom zakonu zabranjeno?

 

Tim pitanjem je Natalija Naročnicka, zamenik predsednika Komiteta za međunarodne odnose Državne dume Rusije, izrazila opšti stav prema Haškom sudu učesnika u promociji knjige “Govore svedoci odbrane” u kojoj su objavljena svedočenja Jevgenija Primakova, bivšeg ministra inostranih poslova i premijera Rusije, general-pukovnika Leonida Ivašova, bivšeg načelnika uprave za međunarodne odnose Generalštaba, Nikolaja Riškova, bivšeg predsednika Komiteta Dume za Jugoslaviju, Mihaila i Koste Markovića.

 

Iza duhovitog pitanja krije se zapravo ozbiljna zabrinutost zbog činjenice da je Savet bezbednosti koji nema te ingerencije, osnivajući Haški tribunal stvorio presedan koji, po anglosaksonskom pravu, ima snagu zakona, pa se Primakov zapitao da li postoji opasnost da i drugim političarima koji se ne dopadaju Zapadu počnu da sude međunarodni sudovi slični Haškom, dok je Riškov otišao i dalje rekavši da takva opasnost preti liderima nekih postsovjetskih zemalja, uključujući i ruskog predsednika Putina koji se, zbog Čečenije, može jednog dana naći na optuženičkoj klupi nekog ad hok osnovanog suda.

Predstavljanju knjige su pored novinara gotovo svih moskovskih redakcija prisustvovali i Valerije Lošćinin, zamenik ministra inostranih poslova RF, supruga Aleksandra Solženjicina, Natalija, pisci Aleksandar Zinovjev i Sergej Jesin, bivši ministar inostranih poslova SSSR-a Aleksandar Besmertnih, nekoliko akademika i profesora univerziteta... Zato je to bila prilika i za blic analizu situacije u svetu u kojoj je Jevgenij Primakov izrazio zabrinutost što u SAD postoji “doktrina preventivnih atomskih udara” koja Americi daje pravo da zbog opasnosti od terorizma upotrebi atomsko oružje. Jedina odbrana od takvih “doktrina” je jačanje oružanih snaga, što Rusija u poslednje vreme i radi stavljajući posebno akcenat na atomsko naoružanje, a jedini način da se manje zemlje zaštite od agresije je udruživanje u organizacije slične Šangajskoj.

 

“Nijedna zemlja koja bi bila u dogovoru sličnom ŠOS ne bi mogla biti podvrgnuta agresiji kakvoj je podvrgnuta Jugoslavija”, smatra bivši premijer Rusije.

Haški sud će, prema verovanju učesnika rasprave, prestati da postoji 2008. godine, ali će pre toga ostvariti svoj cilj i osuditi Miloševića. Na koliko – niko se ne usuđuje da prognozira jer sudije imaju potpunu slobodu da odrede kaznu od godinu, pet ili dvadeset pet. Jedino je isključena smrtna presuda.

Svedoci odbrane su i svedoci i učesnici najtežeg perioda u novijoj istoriji Jugoslavije. Jedan od njih, Leonid Ivašov, ispričao je dopisniku NIN-a kako su tekli pregovori za prestanak NATO bombardovanja.

 

- Viktor Černomirdin je naterao Slobodana Miloševića da potpiše tu sramnu hartiju. On je postavio ultimatum – ili uzmi, ili ostavi, ili rat ili mir. Kad sam saznao šta su ponudili Miloševiću, ja sam iz Bona pozvao Boru Miloševića u Moskvi i svoje prijatelje u Beogradu i rekao im da taj predlog nikako ne treba prihvatiti i da Milošević treba da traži ozbiljne izmene. Posle toga sam u Beogradu prisustvovao pregovorima u kojima je on to tražio. Tada je Černomirdin pocrveneo, naduo se kao bik, i rekao: “Nikakvih popravki – samo da ili ne. Šta ti hoćeš“, vikao je na Miloševića. “Ako prihvatiš papir koji ti je ponuđen bez ikakvih izmena, onda nastupa mir, Kosovo ostaje u SRJ, a ako ne prihvatiš – rat. Ti hoćeš rat!” – vikao je.

 

Na našu primedbu da u svojoj knjizi Černomirdin tvrdi da je Miloševiću data mogućnost da interveniše a da je on nije iskoristio, kao i da se kod nas veruje da je Ahtisari bio taj koji ga je pretnjama naterao da potpiše, Ivašov je ponovio:

- Ahtisari je sve vreme ćutao. A pogotovu nije lupao pesnicom o sto. Posle njegovog odlaska, Milošević je okupio rusku ekipu i najuže jugoslovensko rukovodstvo i ponovo rekao da on to ne može da prihvati i da mora nešto da izmeni. Opet je Černomirdin skočio: “Nikakvih popravki!”. I onda je počeo da objašnjava: “Zašto se ti suprotstavljaš? Rat prestaje, Kosovo se vraća Jugoslaviji, dolazi mir”... Predsednik Srbije Milan Milutinović je tada rekao: “Ja hoću da pitam generala Ivašova da li se on slaže s tim što je rekao Černomirdin, da li će se Kosovo zaista vratiti u sastav Jugoslavije i kada?” Ja sam odgovorio: “Ako potpišete ovaj akt bespogovorne kapitulacije, Kosovo više nikad neće biti vaše.”

 

General Ivašov je objasnio i šta se događalo sa raketnim kompleksom S-300 o kojem se kod nas toliko spekulisalo.

- Do sada nisam nikad pričao o tome, nisam želeo nikoga da optužujem, ali treba da znate da se u periodu od novembra 1997. do marta 98. o tome dosta govorilo. Naše ministarstvo odbrane nije moglo da ustupi komplekse besplatno zato što nije postojala takva politička odluka. Tačnije, Jeljcin nije dozvoljavao da se to uradi, a s vaše strane nije bilo spremnosti da se sistemi kupe. I tako je vreme propušteno, a od marta 98. je stupio na snagu embargo. Za vreme bombardovanja Jugoslavija je u Rusiji imala ozbiljnu političku podršku. Uz vas su bili Ministarstvo odbrane, Ministarstvo inostranih poslova dok ga je vodio Primakov, Državna duma Rusije i sav ruski narod.

 

 

NIN

 

http://www.nin.co.yu/index.php?s=free&a=2857&rid=6&id=4878

 

 

 

Одговори путем е-поште