Bivši ruski premijer naterao je Slobodana Miloševića da potpiše tu sramnu hartiju. On je postavio ultimatum – ili uzmi ili ostavi, ili rat ili mir
Šta bi se desilo ako bi neke
azijske, muslimanske zemlje odlučile da osnuju sopstveni sud koji bi sudio
liderima stranih država za ono što rade u svojoj zemlji, i koji bi zaključio da
treba da ukrade Klintona i sudi mu zato što je varao ženu, budući da je to po
šerijatskom zakonu zabranjeno?
Tim pitanjem je Natalija
Naročnicka, zamenik predsednika Komiteta za međunarodne odnose Državne dume
Rusije, izrazila opšti stav prema Haškom sudu učesnika u promociji knjige
“Govore svedoci odbrane” u kojoj su objavljena svedočenja Jevgenija Primakova,
bivšeg ministra inostranih poslova i premijera Rusije, general-pukovnika Leonida
Ivašova, bivšeg načelnika uprave za međunarodne odnose Generalštaba, Nikolaja
Riškova, bivšeg predsednika Komiteta Dume za Jugoslaviju, Mihaila i Koste
Markovića.
Iza duhovitog pitanja krije se
zapravo ozbiljna zabrinutost zbog činjenice da je Savet bezbednosti koji nema te
ingerencije, osnivajući Haški tribunal stvorio presedan koji, po anglosaksonskom
pravu, ima snagu zakona, pa se Primakov zapitao da li postoji opasnost da i
drugim političarima koji se ne dopadaju Zapadu počnu da sude međunarodni sudovi
slični Haškom, dok je Riškov otišao i dalje rekavši da takva opasnost preti
liderima nekih postsovjetskih zemalja, uključujući i ruskog predsednika Putina
koji se, zbog Čečenije, može jednog dana naći na optuženičkoj klupi nekog ad hok
osnovanog suda.
Predstavljanju knjige su pored
novinara gotovo svih moskovskih redakcija prisustvovali i Valerije Lošćinin,
zamenik ministra inostranih poslova RF, supruga Aleksandra Solženjicina,
Natalija, pisci Aleksandar Zinovjev i Sergej Jesin, bivši ministar inostranih
poslova SSSR-a Aleksandar Besmertnih, nekoliko akademika i profesora
univerziteta... Zato je to bila prilika i za blic analizu situacije u svetu u
kojoj je Jevgenij Primakov izrazio zabrinutost što u SAD postoji “doktrina
preventivnih atomskih udara” koja Americi daje pravo da zbog opasnosti od
terorizma upotrebi atomsko oružje. Jedina odbrana od takvih “doktrina” je
jačanje oružanih snaga, što Rusija u poslednje vreme i radi stavljajući posebno
akcenat na atomsko naoružanje, a jedini način da se manje zemlje zaštite od
agresije je udruživanje u organizacije slične Šangajskoj.
“Nijedna zemlja koja bi bila u
dogovoru sličnom ŠOS ne bi mogla biti podvrgnuta agresiji kakvoj je podvrgnuta
Jugoslavija”, smatra bivši premijer Rusije.
Haški sud će, prema verovanju
učesnika rasprave, prestati da postoji 2008. godine, ali će pre toga ostvariti
svoj cilj i osuditi Miloševića. Na koliko – niko se ne usuđuje da prognozira jer
sudije imaju potpunu slobodu da odrede kaznu od godinu, pet ili dvadeset pet.
Jedino je isključena smrtna presuda.
Svedoci odbrane su i svedoci i
učesnici najtežeg perioda u novijoj istoriji Jugoslavije. Jedan od njih, Leonid
Ivašov, ispričao je dopisniku NIN-a kako su tekli pregovori za prestanak NATO
bombardovanja.
- Viktor Černomirdin je naterao
Slobodana Miloševića da potpiše tu sramnu hartiju. On je postavio ultimatum –
ili uzmi, ili ostavi, ili rat ili mir. Kad sam saznao šta su ponudili
Miloševiću, ja sam iz Bona pozvao Boru Miloševića u Moskvi i svoje prijatelje u
Beogradu i rekao im da taj predlog nikako ne treba prihvatiti i da Milošević
treba da traži ozbiljne izmene. Posle toga sam u Beogradu prisustvovao
pregovorima u kojima je on to tražio. Tada je Černomirdin pocrveneo, naduo se
kao bik, i rekao: “Nikakvih popravki – samo da ili ne. Šta ti hoćeš“, vikao je
na Miloševića. “Ako prihvatiš papir koji ti je ponuđen bez ikakvih izmena, onda
nastupa mir, Kosovo ostaje u SRJ, a ako ne prihvatiš – rat. Ti hoćeš rat!” –
vikao je.
Na našu primedbu da u svojoj
knjizi Černomirdin tvrdi da je Miloševiću data mogućnost da interveniše a da je
on nije iskoristio, kao i da se kod nas veruje da je Ahtisari bio taj koji ga je
pretnjama naterao da potpiše, Ivašov je ponovio:
- Ahtisari je sve vreme ćutao. A
pogotovu nije lupao pesnicom o sto. Posle njegovog odlaska, Milošević je okupio
rusku ekipu i najuže jugoslovensko rukovodstvo i ponovo rekao da on to ne može
da prihvati i da mora nešto da izmeni. Opet je Černomirdin skočio: “Nikakvih
popravki!”. I onda je počeo da objašnjava: “Zašto se ti suprotstavljaš? Rat
prestaje, Kosovo se vraća Jugoslaviji, dolazi mir”... Predsednik Srbije Milan
Milutinović je tada rekao: “Ja hoću da pitam generala Ivašova da li se on slaže
s tim što je rekao Černomirdin, da li će se Kosovo zaista vratiti u sastav
Jugoslavije i kada?” Ja sam odgovorio: “Ako potpišete ovaj akt bespogovorne
kapitulacije, Kosovo više nikad neće biti vaše.”
General Ivašov je objasnio i šta
se događalo sa raketnim kompleksom S-300 o kojem se kod nas toliko
spekulisalo.
- Do sada nisam nikad pričao o tome, nisam želeo nikoga da optužujem, ali treba da znate da se u periodu od novembra 1997. do marta 98. o tome dosta govorilo. Naše ministarstvo odbrane nije moglo da ustupi komplekse besplatno zato što nije postojala takva politička odluka. Tačnije, Jeljcin nije dozvoljavao da se to uradi, a s vaše strane nije bilo spremnosti da se sistemi kupe. I tako je vreme propušteno, a od marta 98. je stupio na snagu embargo. Za vreme bombardovanja Jugoslavija je u Rusiji imala ozbiljnu političku podršku. Uz vas su bili Ministarstvo odbrane, Ministarstvo inostranih poslova dok ga je vodio Primakov, Državna duma Rusije i sav ruski narod.
NIN
http://www.nin.co.yu/index.php?s=free&a=2857&rid=6&id=4878
