Danas je Sveta Petka
Beograd - Pravoslavni hriscani i Srpska pravoslavna crkva danas praznuju dan Prepodobne mati Paraskeve - Svete Petke, zastitnice zena, svetiteljke koja je celog zivota pomagala bolesne i siromasne ljude. Kult Svete Petke neguje se vekovima u jugoistocnoj Evropi, kako u Srba tako i kod Grka, Rumuna, Bugara, a postuju je i neki nehriscanski narodi na srednjem istoku. Po brojnosti svecara u Srbiji Sveta Petka je na petom mestu, a brojni hramovi posveceni su njenom kultu. Vernici joj se obracaju molitvom za pomoc i spas od bolesti i drugih zivotnih nevolja. Pored hramova Svete Petke cesto se nalaze izvori lekovite vode koju ljudi uzimaju verujuci i nadajuci se da ce im zaleciti rane i zastititi ih od bolesti. Prepodobna mati Paraskeva je rodena u Epivatu, malom mestu u blizini grada Kalikratije u Maloj Aziji, pri kraju desetog, a po nekim autorima i na pocetku 11. veka. Po predanju, sveta Petka je mnoge godine provela u pustinji, u postu i molitvi i usamljenickom zivotu. U dubokoj starosti javio joj se, u snu, andeo, i uputio u otadzbinu da siri veru Hristovu. Sveta Petka se, na ikonama, predstavlja u monaskoj odeci, sa krstom u ruci. Na njenom grobu, kaze legenda, dogadala su se cuda. Bugarski car Jovan Asen 1238. po jednima je oteo, po drugima jednostavno preneo mosti svete Paraskeve u svoj prestoni grad Trnovo. Kad su Turci osvojili Bugarsku, mosti su prenete, po zapovesti sultana Bajazita, u moldavski grad Jasi. Kneginja Milica uspela je 1396. da izmoli svetiteljkine mosti i sahrani ih u crkvi Ruzici, na Kalemegdanu. Sultan Sulejman Drugi preneo je mosti svete Paraskeve 1521. u Carigrad. Konacno, 1641. carigradski patrijarh Partenije poklonio je mosti moldavskom knezu Vasiliju Lupulu, koji ih je preneo u Jasi i polozio u crkvu Sveta tri jerarha, gde se i danas nalaze. Ovu svetiteljku treba razlikovati od svete Trnove Petke, rodene Rimljanke, koja se praznuje 8. avgusta. Beta http://www.danas.co.yu/ Srpska Informativna Mreza [email protected] http://www.antic.org/
