ENCODING (UTF-8) ИНТЕРВЈУ ШЕФА РУСКЕ ДИПЛОМАТИЈЕ „ПОЛИТИЦИ” ПРЕД ПОСЕТУ СЦГ
Лавров: Москва за директне преговоре Дестабилизација на Косову могућа само као последица провокација екстремиста Министар иностраних послова Руске Федерације Сергеј Лавров долази у недељу у дводневну посету Србији и Црној Гори. Како је најављено у Москви, а потврђено у Београду, Лавров би током боравка у нашој земљи требало да разговара са званичницима државне заједнице и обе републике, као и да посети Космет. Поводом ове посете замолили смо министра Лаврова да за „Политику” одговори на неколико питања у вези са почетком нових преговора о будућем статусу јужне српске покрајине Косово и Метохија, задацима који стоје пред Контакт групом и главним преговарачем Мартијем Ахтисаријем, о елементима који би могли да одреде ток преговора, али и о евентуалним последицама решења овог изузетно осетљивог питања на целокупан простор Балкана. Интервју Лаврова „Политици”, како је најављено, пренеће 7. новембра и руски лист „Росијскаја газета”. Истовремено преносимо изводе из интервјуа министра иностраних послова Србије и Црне Горе Вука Драшковића „Росијској газети”, објављен 3. новембра. Хоће ли Русија у Савету безбедности УН бранити принцип да се демократске државе не распарчавају? – Пре свега је потребно рећи да Русија има намеру да и даље настави активно учешће у међународним напорима на решавању косовског проблема у садашњој пресудној фази његовог статуса. Сматрамо да је принципијелно важно очување руководеће улоге Савета безбедности УН током читавог косовског процеса. Управо је Савет безбедности позван да обезбеди строге међународно-правне оквире статусне фазе решавања на основу Резолуције 1244. За сада је преурањено говорити о нашим даљим корацима у СБ УН. Много ће зависити од тога како ће се развијати процес статуса. И ми и партнери из Контакт групе имамо исти став да резултати преговора у вези са статусом нису унапред одређени. Могуће су различите варијанте расплета. Разуме се да у нашем прилазу изналажењу решења полазимо од тога да оно пре свега треба да буде у складу са међународно-правним нормама и да треба да узима у обзир интересе непосредно укључених страна, а то значи и Београда, као и да одговара задацима трајне стабилизације на Балкану. Може ли Русија да обезбеди такав развој ситуације при коме ће решење за Косово и Метохију представљати компромис преговарача, а не наметање решења од стране међународне заједнице? – Наш став је да би директни преговори између Београда и Приштине били пожељнији, што не искључује међуфазу „путујуће дипломатије”. Уверени смо да само решење донето за преговарачким столом до кога су дошле саме укључене стране може да буде трајно и као такво потврђено у Савету безбедности УН. Наметнуто решење бременито је, пак, негативним последицама по регион. Управо у том правцу смо се изјашњавали у контактима са партнерима у вези са решавањем ситуације. Сматрам да наш прилаз наилази на разумевање код партнера у Контакт групи и Са�! �ету безбедности. Уколико Београд одбије да потпише Ахтисаријев предлог, да ли ће решење бити наметнуто новом резолуцијом Савета безбедности? – Не треба истрчавати и руководити се хипотетичким претпоставкама. Што се тиче наметања решења странама, по овом питању сам се већ изјаснио. Што се свега осталог тиче, тешко да сада вреди покушавати да се прогнозира ток догађаја у тако компликованом периоду. Како Русија гледа на тезу популарну у неким западним земљама да је условна независност Косова и Метохије – готова ствар? – Као што сам већ рекао, ми, као и наши међународни партнери, у решавању ситуације полазимо од тога да резултат преговора у вези са статусом ни у ком случају није унапред одређен. Због тога и сличне тезе нису ништа више до шпекулација које се не ослањају на реални ток косовског процеса. Друга је ствар што међу косовскоалбанским политичарима преовладава илузорна представа о томе да независност Косова наводно не може бити доведена у питање. Ипак, то је становиште само једне од страна. У Контакт групи и у Савету безбедности ми указујемо да �! �остоји више варијанти могућег расплета које треба тражити у оквиру Резолуције 1244. Постоји ли рок за завршетак преговора? – Мада се с тим у вези износе претпоставке, нико засад не фиксира временске оквире преговарачког процеса. Ми сматрамо да то не треба чинити да не би био гурнут у ћорсокак ионако крајње компликован процес израде међусобно прихватљивог решења. Поред тога, такозвани „статусни процес” треба да буде повезан са напретком реализације, од стране косовскоалбанског руководства, стандарда одобрених у Савету безбедности УН. То је, пре свега, обезбеђивање безбедности, слободе кретања и других права мањина, повратак избеглица и прогнаних лица. Постоји ли опасност од дестабилизације региона? – Косовски проблем сам по себи, с обзиром на регионални контекст, садржи конфликтни потенцијал. Управо стога ће међународна заједница ставити решавање датог проблема на прво место у стратегији стабилизације на Балкану. Уједно, у овом тренутку ми не видимо непосредне поводе за дестабилизацију. Слична опасност може настати само као последица неодговорног деловања неких снага на Косову или свесне провокације од стране екстремиста у покрајини. Такве снаге, нажалост, међу косовским Албанцима постоје. Због тога привремени органи локалне! самоуправе на Косову посебну пажњу треба да обрате на то да у овом веома одговорном периоду не буду допуштени испади екстремиста усмерени против неалбанског становништва на Косову или покушаји заоштравања ситуације у суседним регионима са претежно албанским становништвом. Треба повећати и одговорност међународних снага на Косову и мисије УН у покрајини. http://www.politika.co.yu/ Srpska Informativna Mreza sim@antic.org http://www.antic.org/
