Otkud sad nacisti u Srbiji? 12.11.2005 dnevnik
BOLESNE FRUSTRACIJE I IDEOLOGIJA ZLA Nema sumnje da nam je drustvo ozbiljno bolesno. Kada se u veceri obelezavanja Dana borbe protiv fasizma brutalni "mangupi" iz nasih redova usude da ozive i licno podsete na "kristalnu noc" i bude nacizam iz tridesetih godina proslog veka, vise je nego jasno da nas je opaka bolest uzela pod svoje i da zvoni za uzbunu. Prve noci davne 1938. godine, kada je nacisticka rulja na poziv Adolfa Hitlera lomila jevrejske radnje i stanove u gradovima Nemacke, ubijeno je 90 Jevreja, a posle i milioni... Vaskrs neonacista na ovim prostorima na kojima oni nikada u istoriji nisu imali uporiste i podrsku vise je fenomen socijalne prirode nego istorijski, tvrdi za nas list istoricar dr Zoran Janjetovic. - Takvi pokretni kod nas nisu imali nikad vecu rasprostranjenost i ukorenjenost. Postojale su neke marginalne grupe kao sto je LJoticev "Zbor", ali one nikad nisu nista predstavljale na srpskoj politickoj sceni niti su imali veci broj pristalica. Domaci fasizam nema nikakvu tradiciju i zbog toga ispad nacista na Filozfskom fakultetu u Novom Sadu treba tumaciti kao izraz odredenog socijalnog nezadovoljstva psiholoski problematickih ljudi koji preuzimaju modele ponasanja sa zapada. Ne postoje istorijska pravila kada se ponavljaju nacisticke i fasisticke ideje, ali zabelezeno je da u trenucima ekonomske i drustvene krize ekstremni pokreti, bilo levi bilo desni , dobijaju na snazi. U nekom sredenom drustvu sa uredenom privredom koja podrazumeva da su gradani zadovoljni, ne poseze se za ekstremistickim idejama i ideologijama. S druge strane, tamo gde ima puno problema ljudi su spremni da traze jednostavno resenje svega a ekstremna ideologija nudi bas to - objasnjava dr Janjetovic. S tom ocenom slaze se i psiholog profsor dr Zarko Trebjesanin koji kaze da u vremenima krize, loseg zivotnog standarda, nezaposlenosti i izolacije dolazi do homogenizacije, najcesce na nacionalnoj i verskoj osnovi. - Za nasilje nema tolerancije i ovakvi ispadi se moraju odmah spreciti da se ne bi ponavljali. Pocinioci ne bi smeli da osete da imaju bilo ciju podrsku. Oni su slabi kao pojedinci a jaki bivaju samo onda kada osete da imaju neciju precutnu podrsku. Kada se u politici dozvoli nasilje, a to znaci da se ne spreci i ne osujeti, onda se daje zeleno svetlo za uvodenje tog istog nasilja u obican zivot: od toga nema nista opasnije. To je ne samo ugrozavanje demokratije nego i ugrozavanje samih temelja civilizovanog drustva. Postoji citav niz razloga zbog kojih se mladi ljudi opredeljuju da budu neonacisti, a svakako da to podgreva i velika nezaposlenost, osujecenost mladih punih besa. Kada su takvi, onda se sva njihova agresija okrece prema manjinama i ja to nazivam trazenje "zrtvenog jarca". Napadaju se oni za koje se oceni da su slabi. Pristalice tih retrogradnih ideologija karakterise autoritarna licnost, nekriticki odnos prema moci i fascinacija snagom. Istovremeno, oni imaju snishodljiv odnos prema nosiocima te moci a preziru nemocne. Kroz neprijateljski odnos prema drugacijima oni potiskuju sopstvene nagone - smatra profesor Trejesanin. Trebjesanin: Bez pravih vrednosti jaca fasizam Kod nas se malo paznje posvecuje razvijanju sistema drustvenih vrednosti a upravo je on u prethodnom periodu razoren cime je stvoreno pogodno tlo za ukorenjivanje ideologija kao sto su fasizam i antisemitizam, smatra profesor dr Zarko Trebjesanin. - Protiv toga se treba boriti uspostavljanjem gradanskog sistema vrednosti koji je osnovna pretpostavka za civilizovan zivot i to ne svim nivoima - od porodice, preko vrtica i skola, do medija i politicara. Sociolog profesor dr Zagorka Golubovic istice da su brutalni nasrtaji nacista kod nas samo deo jednog opsteg trenda koji je zahvatio Evropu, pa cak i SAD. Ona istice da je aktuelan trend razvoja desnicarskih ideologija medu koje spada i ekstremni eksluzivni nacionalizam. - Zabrinjavaju je sto u svemu tome ucestvuju mladi ljudi. Videlo se da i u grupi koja je nasrnula na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu ima mladih od 16 do 20 godina. To jeste nov trend koji posebno zabrinjava. Sva istrazivanja radena sedamdesetih, osamdesetih pa i devedesetih godina pokazala su da su mladi daleko i od nacionalizma i od takvih tendencija. Zasto je taj trend danas pojacan pitanje je za celo drustvo. Razlog tome svakko jeste opsta situacija u svetu, velike turbulencije i zbunjenost, nemogucnost da se dokaze da postoje neke drugacije, nove i prihvatljivije alternative nego sto ih nudi neoliberalizam kao dominatni pogled na svet i sistem ili sto ih nudi jedna stvarno rasplamsana nacionalisticka euforija. To je nesto sto prelazi granice Srbije ali nikako nije za utehu - istice profesorka Golubovic. Postoji opasnost da se u Srbiji ovakve ideologije razbuktaju, ukoliko se situacija ozbiljno ne shvati nego se zadrzi na oceni da je to samo pojedinacan incident i na tome ostane, napominje profesorka Golubovic. - Videli smo da kod nas ima i takvih tedencija da se sve zavrsi ocenom o pojedinacnom incidentu. To su pojave koje se ne desavaju slucajno i na koje se odmah mora reagovati. Drzava mora preduzeti konkretne korake u pogledu sprovodenja demokratizacije i ukupnog razvoja koji ce znaciti da stvarno hodamo demokratskim putem, a ne da to izigravamo na nacin na koji sada cinimo. Taj put znaci da se mora pokazati da i radikalna stranka koja kod nas dobija veoma velik prostor u masovnim medijima nije, kao sto mnogi kazu, demokratska jer je izabrana na demokratskim izborima. Pa i Hitlerova partija je izabrana na demokratskim izborima pa smo videli sta je ucinila - zakljucuje profesorka Golubovic. Vecinska Srbija nikad nije i nece biti nacifasisticki raspolozena i o tome najbolje govori istorijsko iskustvo iz Drugog svetskog rata i broj zrtava koje je ta ideologija odnela, tvrdi mr Neven Cveticanin, istrazivac u Institutu drustvenih nauka. - Ovde su svi bili podjednako daleko od Hitlera i njegovog politickog projekta. Ni danas, jer proslost i zrtve se ne zaboravljaju, nijedna anketa u Srbiji ne bi pokazala popularnost Hitlera ili Musolinija na ovim prostorijama. S druge stane, cinjenica jeste da postoje marginalne grupe koje na proizilaze iz odredenih nacionalnih frustacija koje smo imali poslednjih petnaestak godina i koje se kanalisu na potpuno pogresan nacin. Te grupe nikako ne koriste nasem drustvu ni izgradnji pravne drzave i nalaze se na granici socijalne patologije sa ponasanjem koje je potpuno neprihvatljivo i neprilagodeno danasnjici. No, one proizilaze upravo iz svega onoga sto nam se desavalo u bliskoj proslosti kada se drustvo urusavalo, rasturalo, kada su se brakovi raspadali, kada su te generacije rasle u nekoj vrsti duhovne i materijalne bede i kada nisu imali prave uzore koji su bitni u formiranju svakoga. Umesto da im uzori budu Divac i Dordevic, oni su otisli u neke potpuno negativne likove kao sto su raznorazni kriminogeni tipovi. I pored toga ubeden sam da vecinska Srbija nema nista sa tim fasistickim i nacionalistickim rezimom - kaze Cveticanin. Na pitanje da li mladim ljudima koji posezu za takvim ideologijama moze biti opravdanje to sto su rasli u nesrecnim vremenima, Cveticanin odgovara da je to samo deo koji ih odvlaci na tu stranu, a da je drugi deo u drzavi koja mora pronaci nacina da na reaguje u skladu sa onim sto se desavalo i sto se sada desava. - Pravna drzava mora na svako nasilje ragovati pesnicom zakona a ne pesnicom proizvoljnosti jer mladi covek odlazi u ekstremnost zato sto ne vidi perspektivu i cvrstu ruku drzave. Pokazano je da mladi posezu za fasizmom i nacizmom kada vise ne vide perspektivu, kada su potpuno na socijalnoj margini i u stanju latetne depresije. Cim se tu nadu, oni traze saborce uz koje ce se osecati jace, sigurnije i mocnije. Sve ono sto im je drustvo uskratilo oni traze u udruzivanju sa raznim grupama sa odredenom politickom sadrzinom. Oni , kao i ova grupa sa Filozofskog fakulteta, ne priznaju sistem, oni su odlucili da ga odbace i ponasaju se kao samodovoljni. Zato problemu mladih treba prici kao sto lekari prilaze bolesnima. Tim mladima treba pomoc i drustvo tu ima najvecu obavezu - objasnjava mr Cveticanin. LJubinka Malesevic http://www.dnevnik.co.yu/ Srpska Informativna Mreza sim@antic.org http://www.antic.org/
