Agencija APIS

 

http://www.apisgroup.org/ 

 

rubrika IDEJE, PISMA, OSVRTI, ZAPAZANJA

 

UVEZBAVANJE DEMOKRATIJE

 

Pise: Ivan Ninic, Izrael

 

Dana 5. novembra 2005, bilo je deset godina od ubistva izraelskog premijera
i ministra odbrane Jichaka Rabina. Komemoracija ce se obaviti 12. hesvana po
jevrejskom kalendaru, sto pada ove godine na 14. novembar. Tim povodom
izraelske novine su pune napisa koje ne samo evociraju uspomenu na ubijenog
drzavnika, diplomatu i vojnika, vec se analizira aktuelna politicka scena u
zemlji i daju prognoze mogucih zbivanja u bliskoj buducnosti. 

 

Komentatori se uglavnom slazu da je politicka situacija danas u Izraelu
sumornija nego pre deset godina. Sredinom devedesetih postojala je nada o
mogucem miru sa Palestincima. U medjuvremenu je vecina Izraelaca shvatila da
je Oslo gradjen na seriji iluzija o Arafatovim namerama i mogucnostima. Dok
je pocetkom devedesetih Radnicka partija Izraela, Avoda, bila vodeca stranka
u Knesetu, danas je ona partner desne centristicke koalicije. Upravo odrzani
partijski izbori su pokazali da je veteran izraelske politike, Simon Peres,
porazen od sindikalnog lidera Amira Pereca. To ce svakako da oteza Arijelu
Saronu da za godinu dana formira novu centristicku vladu. U januaru su
palestinski izbori u kojima bi trebalo da se iskristalise pravi odnos snaga
Fataha i Hamasa. Na prolece ce se odrzati izbori u vodecoj Likud partiji, od
kojih zavisi da li ce opstati u starom sastavu ili ce Arijel Saron da je
napusti i formira svoju partijsku grupaciju. Manje religiozne stranke
nagovestavaju ujedinjenje, kako bi ojacale desni religiozni blok. Izgubljena
bitka zbog povlacenja iz Gaze izazvala je furioznost ekstremne religiozne
omladine. Jedan od njih, Meir Amir, spremio je uze za vesala izraelskom
premijeru, a nije u srodstvu sa Jigalom Amirom, ubicom Jichaka Rabina.
Nedavna anketa je pokazala da 20% Izraelaca danas ima razumevanje za ubistvo
Rabina! Za njih je ubica predstavnik radikalno-mesijanskog krila religioznog
stanovnistva, vodjeno ekstremistickim rabinima, koji svoju interpretaciju
jevrejskih zakona stavljaju iznad pravnih propisa i interesa drzave. Svoje
umereno religiozne ili nereligiozne sunarodnike nazivaju hedonistima,
helenistima, aludirajuci na njihov materijalizam i skoro izdajnicku
aktivnost nepridrzavanja rabinskog judaizma. Ta teokratija iranskog stila
spremna je da zrtvuje Jevrejsku drzavu u korist idolopoklonstva svetoj
zemlji. Desnica pravda postupak Jigala Amira i podsecanjem da su vodje
Hagane, Ben Gurion i Ben Cvi, jos u doba jevrejskih naselja pre 1948,
Jisuva, organizovali teroristicke akcije protiv svojih ideoloskih
protivnika. Za desne ekstremiste, prva faza cionizma je zavrsena. Nastupa
doba Treceg hrama, striktnog pridrzavanja propisa Tore, zelotske
netolerancije i otvorenih granica prema Istoku.

 

Ljudi se pitaju da li bi Jichak Rabin, da je ostao ziv, umeo da sprovede
napustanje Gaze na efikasan nacin kao sto je to ucinio Arijel Saron. Da li
bi uspeo da se suprotstavi fundamentalistickom pritisku s desna? Doduse,
Rabin je jos 1975. godine okarakterisao desni pokret, Gus Emunim, kao rak u
telu izraelske demokratije. On je smatrao da clanovi tog pokreta nisu
pioniri u izgradnji drzave, vec njegovi iznudjivaci. U svojoj
autobiografskoj knjizi Pinkas Serut /Prirucnik/ pisao je da divlja gomila
obescascuje judaizam, uzimajuci sebi mandat u ime Neba. Osecao se
posramljenim sto jedan uceni rabin i poznavalac Tore prizeljkuje da Henri
Kisindzer, tadasnji posrednik izmedju Izraela i arapskih zemalja, dozivi
istu sudbiju kao grof Bernadot, tj. da bude ubijen. Dakle, Rabin je
fokusirao zariste opasnosti u izraelskom drustvu, ali je pitanje da li bi
znao da mu se efikasno suprotstavi. 

 

Setlerski pokret je za proteklih deset godina ojacao. Ukotvio se i u redove
vojske. Hesder jesive kombinuju religiozne studije sa vojnom obukom u teznji
da se sve vise integrisu i postanu stubovi nereligioznog dela drustva, da
preuzmu njegove vrednosti. Religiozni cionizam treba da preraste u
ultra-ortodoksni, a ovaj da postane vise nacionalisticki i da osvaja
teritorije na Istoku. Religiozna desnica koristi tekovine demokratije,
slobodu govora, demonstracije, ogranicenost policijskih akcija,
zakonodavstvo, radi ostvarivanja svojih nedemokratskih ciljeva.

 

Ipak, religiozna strana izraelskog drustva nije jedinstvena. U njoj postoje
istinske pristalice demokratizacije kroz obrazovanje. Sociolog Slomo Fiser,
direktor religiozne demokratske obrazovne organizacije, Jesodot, pristalica
je teorije o konsocijativnoj demokratiji, utemeljenoj u ucenju holandskog
politikologa Arenda Lijpharta. Po njoj, u duboko podeljenom drustvu treba
stvoriti konsenzus o tome da se definitivne odluke odloze, a da nijedna
strana ne odustane od svog stava. Izbegavaju se ekstremna resenja, a
problemi se resavaju birokratskom procedurom, nezvanicno, ad hoc
aranzmanima. Vremenom, stavovi ce se pribliziti. Fiser misli da su setleri
povlacenjem iz Gaze razocarano uvideli da su oni samo 16% izraelskog
drustva, a ne njena avangarda, kako su ranije verovali. Tezak ustupak
Palestincima ucvrstio je centristicki demokratski front. Svega je 66 vojnika
odbilo poslusnost u akciji povlacenja iz Gaze, od 10.000, koliko je
potpisalo pismo o nameri odbijanja poslusnosti. 

 

Danas je js prerano davati neku prognozu o tome sta ce preduzeti glavna
struja nacionalna-religiozne desnice i kako ce buduca izraelska vlada
nastaviti povlacenje sa Teritorija. Rabini umerenih stavova ne izbegavaju
mogucnost da njihovi studenti jesive udju u dijalog sa nereligioznim
studentima u nameri da im ukazu i na drugaciji pogled na svet. Rabi Jehuda
Gilad, bivsi clan Kneseta, kaze da je izuzetan demokratski izazov ukazati
religioznim studentima da postoji i druga strana ispravnog misljenja, mada
pre u politici, nego u svakodnevnom `ivotu. Nije li rabinska reformisticka
skola tumaca Biblije Hilela, savremenika Isusa Hrista, insistirala, podseca
Gilad, da treba da se proucavaju i stavovi suparnicke, Samajove konzevativne
farisejske skole? 

 

Suprotstavljanje stavova je ugradjeno u glavne tokove judaizma, a zar to
nije temelj demokratije?

 

E-mail je poslat na 200 000 adresa u 75 zemalja.

 

Branko Zivkovic, International free lance journalist for Public Relations

 


                           Srpska Informativna Mreza

                                sim@antic.org

                            http://www.antic.org/

Одговори путем е-поште