Agencija APIS
http://www.apisgroup.org/ rubrika IDEJE, PISMA, OSVRTI, ZAPAZANJA UVEZBAVANJE DEMOKRATIJE Pise: Ivan Ninic, Izrael Dana 5. novembra 2005, bilo je deset godina od ubistva izraelskog premijera i ministra odbrane Jichaka Rabina. Komemoracija ce se obaviti 12. hesvana po jevrejskom kalendaru, sto pada ove godine na 14. novembar. Tim povodom izraelske novine su pune napisa koje ne samo evociraju uspomenu na ubijenog drzavnika, diplomatu i vojnika, vec se analizira aktuelna politicka scena u zemlji i daju prognoze mogucih zbivanja u bliskoj buducnosti. Komentatori se uglavnom slazu da je politicka situacija danas u Izraelu sumornija nego pre deset godina. Sredinom devedesetih postojala je nada o mogucem miru sa Palestincima. U medjuvremenu je vecina Izraelaca shvatila da je Oslo gradjen na seriji iluzija o Arafatovim namerama i mogucnostima. Dok je pocetkom devedesetih Radnicka partija Izraela, Avoda, bila vodeca stranka u Knesetu, danas je ona partner desne centristicke koalicije. Upravo odrzani partijski izbori su pokazali da je veteran izraelske politike, Simon Peres, porazen od sindikalnog lidera Amira Pereca. To ce svakako da oteza Arijelu Saronu da za godinu dana formira novu centristicku vladu. U januaru su palestinski izbori u kojima bi trebalo da se iskristalise pravi odnos snaga Fataha i Hamasa. Na prolece ce se odrzati izbori u vodecoj Likud partiji, od kojih zavisi da li ce opstati u starom sastavu ili ce Arijel Saron da je napusti i formira svoju partijsku grupaciju. Manje religiozne stranke nagovestavaju ujedinjenje, kako bi ojacale desni religiozni blok. Izgubljena bitka zbog povlacenja iz Gaze izazvala je furioznost ekstremne religiozne omladine. Jedan od njih, Meir Amir, spremio je uze za vesala izraelskom premijeru, a nije u srodstvu sa Jigalom Amirom, ubicom Jichaka Rabina. Nedavna anketa je pokazala da 20% Izraelaca danas ima razumevanje za ubistvo Rabina! Za njih je ubica predstavnik radikalno-mesijanskog krila religioznog stanovnistva, vodjeno ekstremistickim rabinima, koji svoju interpretaciju jevrejskih zakona stavljaju iznad pravnih propisa i interesa drzave. Svoje umereno religiozne ili nereligiozne sunarodnike nazivaju hedonistima, helenistima, aludirajuci na njihov materijalizam i skoro izdajnicku aktivnost nepridrzavanja rabinskog judaizma. Ta teokratija iranskog stila spremna je da zrtvuje Jevrejsku drzavu u korist idolopoklonstva svetoj zemlji. Desnica pravda postupak Jigala Amira i podsecanjem da su vodje Hagane, Ben Gurion i Ben Cvi, jos u doba jevrejskih naselja pre 1948, Jisuva, organizovali teroristicke akcije protiv svojih ideoloskih protivnika. Za desne ekstremiste, prva faza cionizma je zavrsena. Nastupa doba Treceg hrama, striktnog pridrzavanja propisa Tore, zelotske netolerancije i otvorenih granica prema Istoku. Ljudi se pitaju da li bi Jichak Rabin, da je ostao ziv, umeo da sprovede napustanje Gaze na efikasan nacin kao sto je to ucinio Arijel Saron. Da li bi uspeo da se suprotstavi fundamentalistickom pritisku s desna? Doduse, Rabin je jos 1975. godine okarakterisao desni pokret, Gus Emunim, kao rak u telu izraelske demokratije. On je smatrao da clanovi tog pokreta nisu pioniri u izgradnji drzave, vec njegovi iznudjivaci. U svojoj autobiografskoj knjizi Pinkas Serut /Prirucnik/ pisao je da divlja gomila obescascuje judaizam, uzimajuci sebi mandat u ime Neba. Osecao se posramljenim sto jedan uceni rabin i poznavalac Tore prizeljkuje da Henri Kisindzer, tadasnji posrednik izmedju Izraela i arapskih zemalja, dozivi istu sudbiju kao grof Bernadot, tj. da bude ubijen. Dakle, Rabin je fokusirao zariste opasnosti u izraelskom drustvu, ali je pitanje da li bi znao da mu se efikasno suprotstavi. Setlerski pokret je za proteklih deset godina ojacao. Ukotvio se i u redove vojske. Hesder jesive kombinuju religiozne studije sa vojnom obukom u teznji da se sve vise integrisu i postanu stubovi nereligioznog dela drustva, da preuzmu njegove vrednosti. Religiozni cionizam treba da preraste u ultra-ortodoksni, a ovaj da postane vise nacionalisticki i da osvaja teritorije na Istoku. Religiozna desnica koristi tekovine demokratije, slobodu govora, demonstracije, ogranicenost policijskih akcija, zakonodavstvo, radi ostvarivanja svojih nedemokratskih ciljeva. Ipak, religiozna strana izraelskog drustva nije jedinstvena. U njoj postoje istinske pristalice demokratizacije kroz obrazovanje. Sociolog Slomo Fiser, direktor religiozne demokratske obrazovne organizacije, Jesodot, pristalica je teorije o konsocijativnoj demokratiji, utemeljenoj u ucenju holandskog politikologa Arenda Lijpharta. Po njoj, u duboko podeljenom drustvu treba stvoriti konsenzus o tome da se definitivne odluke odloze, a da nijedna strana ne odustane od svog stava. Izbegavaju se ekstremna resenja, a problemi se resavaju birokratskom procedurom, nezvanicno, ad hoc aranzmanima. Vremenom, stavovi ce se pribliziti. Fiser misli da su setleri povlacenjem iz Gaze razocarano uvideli da su oni samo 16% izraelskog drustva, a ne njena avangarda, kako su ranije verovali. Tezak ustupak Palestincima ucvrstio je centristicki demokratski front. Svega je 66 vojnika odbilo poslusnost u akciji povlacenja iz Gaze, od 10.000, koliko je potpisalo pismo o nameri odbijanja poslusnosti. Danas je js prerano davati neku prognozu o tome sta ce preduzeti glavna struja nacionalna-religiozne desnice i kako ce buduca izraelska vlada nastaviti povlacenje sa Teritorija. Rabini umerenih stavova ne izbegavaju mogucnost da njihovi studenti jesive udju u dijalog sa nereligioznim studentima u nameri da im ukazu i na drugaciji pogled na svet. Rabi Jehuda Gilad, bivsi clan Kneseta, kaze da je izuzetan demokratski izazov ukazati religioznim studentima da postoji i druga strana ispravnog misljenja, mada pre u politici, nego u svakodnevnom `ivotu. Nije li rabinska reformisticka skola tumaca Biblije Hilela, savremenika Isusa Hrista, insistirala, podseca Gilad, da treba da se proucavaju i stavovi suparnicke, Samajove konzevativne farisejske skole? Suprotstavljanje stavova je ugradjeno u glavne tokove judaizma, a zar to nije temelj demokratije? E-mail je poslat na 200 000 adresa u 75 zemalja. Branko Zivkovic, International free lance journalist for Public Relations Srpska Informativna Mreza sim@antic.org http://www.antic.org/
