UPOZORENJE: Ovaj e-mail ne sadrži slike ili fajlove kao Attachment. Ako e-mail sadrži attachment ili neki .exe fajl, obavezno ga odmah obrišite, bez otvaranja,
jer je verovatno zaražen nekim virusom. Hvala
20.12.2005.
IZVEŠTAJ FRIDOM HAUSA
SCG MEĐU 89 SLOBODNIH ZEMALjA SVETA, KOSOVO NESLOBODNO
Od bivših jugoslovenskih republika među slobodne zemlje Fridom haus je svrstao još Sloveniju, koja je dobila najviše ocene u obe kategorije i Hrvatsku
Američka organizacija Fridom haus svrstala je Srbiju i Crnu Goru među slobodne zemlje sveta, dok je Kosovo, obrađeno posebno, ocenjeno kao neslobodno. SCG je, kao i prošle godine za politička prava dobila ocenu tri, a za građanske slobode dva. Na Kosovu je poštovanje političkih prava ocenjena ocenom šest, a građanske slobode ocenom pet, prenosi Beta.
Na skali Fridom hausa najviša ocena je jedan i ona označava demokratiju najbližu idealu, dok najniža ocena sedam praktično znači odsustvo prava i sloboda. Zemlje s ukupnom prosečnom ocenom od jedan do 2,5 smatraju se slobodnim, između tri i pet delimično slobodnim, a od 5,5 do sedam neslobodnim.
Od bivših jugoslovenskih republika među slobodne zemlje Fridom haus je svrstao još Sloveniju, koja je dobila najviše ocene u obe kategorije i Hrvatsku u koju su poštovanje političkih prava i građanskih slooboda ove godine dobili ocenu dva. Hrvatska je napredovala u jačanju političkih prava i građanskih sloboda ali i dalje ima nerešenih problema, posebno na području manjinskih prava. Dodaje se da se zemlja još uvek suočava s problemima u pravosuđu i odnosu prema Srbima na lokalnom nivou. Sanja Tatić analitičarka koja je radila na izveštaju za Hrvatsku, rekla je da je izražena zabrinutost "odnosom prema srpskoj manjini na lokalnom nivou", dodajući da su, prema mišljenju "Fridom hausa", "Srbi i dalje nedovoljno predstavljeni u lokalnim i regionalnim vlastima, državnoj administraciji i sudskim telima". Osim toga zabrinutost izaziva i to što je velik broj Srba povratnika "uhapšen i proglašen krivim za ratne zločine" na nižim sudovima, da bi ih kasnije Vrhovni sud oslobodio zbog nedostatka dokaza, navela je Tatić. Problem je i hrvatski pravosudni sistem koji pati od neefikasnosti i nedostatka iskusnih sudija, što dovodi do velikog broja zaostalih slučajeva, predugačkog trajanja suđenja i pomanjkanja realizacije sudskih odluka, napominje Tatić.
Bosna i Hercegovina i Makedonija sa prosečnim ocenama 3,5, odnosno tri, svrstane su među delimično slobodne zemlje. Od zemalja regiona delimično slobodnom smatra se još samo Albanija.
U ovogodišnjem izveštaju o slobodi i demokratiji u svetu Fridom haus je ocenio da se globalno gledano, tokom 2005. godine stanje značajno poboljšalo - 27 zemalja i jedna teritorija ostvarili su napredak, a devet ih je nazadovalo. Od 192 zemlje slobodnim se, kao i prošle godine smatra njih 89. U tim zemljama živi gotovo tri milijarde stanovnika, ili 46 odsto svetske populacije. Delimično slobodnim smatra se 58 zemalja sa 1,2 milijarde stanovnika (18 odsto svetskog stanovništva), dok je 45 zemalja sa 2,3 milijarde stanovnika (35 odsto svetske populacije) neslobodno.
20.12.2005.
VLADA SRBIJE
IDEJA O SAVEZU NEPRIHVATLjIVA, NA REDU JE REFERENDUM
Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica još istog dana, kada je prvi put predložena ideja o savezu suverenih država, pisanim putem izvestio je vlasti u Podgorici da je taj predlog u potpunosti neprihvatljiv
Direktor Kancelarije za saradnju s medijima Vlade Srbije Srđan Đurić izjavio je Tanjugu da je premijer Vojislav Koštunica još ranije ideju o Srbiji i Crnoj Gori kao savezu suverenih država ocenio kao neprihvatljivu i da je sada na redu crnogorski referendum, koji će se održati pod arbitražom Evropske unije.
Crnogorski predsednik Filip Vujanović zatražio je od predsednika SCG Svetozara Marovića da organizuje sastanak predsednika i premijera Srbije i Crne Gore, na kome bi se razgovaralo o odnosima Srbije i Crne Gore, "kao nezavisnih država, ako se crnogorski građani na referendumu opredele za opciju državne samostalnosti".
"Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica još istog dana, kada je prvi put predložena ideja o savezu suverenih država, pisanim putem izvestio je vlasti u Podgorici da je taj predlog u potpunosti neprihvatljiv", podsetio je Đurić. On je istakao da je "ta dilema skinuta sa dnevnog reda i nema potrebe da se čeka odgovor Vlade Srbije do 7. februara", za kada je zakazana vanredna sednica Skupštine Crne Gore o raspisivanju referenduma. "Sada je na dnevnom redu referendum u Crnoj Gori, koji će se održati pod arbitražom Evropske unije. Venecijanska komisija je postavila jasne uslove za referendum, koji moraju da se ispune", ukazao je Đurić. "Želim posebno da istaknem jedinstven stav Beograda i Brisela da treba sačuvati državnu zajednicu i zbog toga smo uvereni u jasnu i izvesnu evropsku budućnost državne zajednice Srbija i Crna Gora", zaključio je direktor Kancelarije za saradnju s medijima Vlade Srbije.
20.12.2005.
EVROPSKA UNIJA – SCG
POČELA PRVA TEHNIČKA RUNDA PREGOVORA SCG I EU
Pregovori sa EU su svečano počeli 10. oktobra 2005. godine i predviđeno je da traju godinu dana
Prva tehnička runda pregovora Srbije i Crne Gore i Evropske unije o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju počela je danas u Beogradu i odnosiće se na protok robe i opštu politiku saradnje. O slobodnom kretanju roba, okvirnom dogovoru o koncesijama za industrijske, poljoprivredne i ribarske proizvode i o politici saradnje razgovaraće se danas do 18 sati. Za sutra su predviđeni odvojeni sastanci sa pregovaračkim timovima Crne Gore i Srbije o koncesijama za industrijske proizvode i okvirnom dogovoru o koncesijama za poljoprivredne, ribarske i prerađene poljoprivredne proizvode. Posle odvojenih razgovora, na zajedničkom skupu biće rezimirani rezultati i prezentovani zaključci.
Pregovore će u ime EU voditi Tereza Sobieski iz Direkcije za zapadni Balkan u Generalnom direktoratu za proširenje EU, dok će državnu zajednicu predstavljati direktor Kancelarije SCG za pridruživanje EU Jela Baćović. Srbiju će zastupati šef pregovaračkog tima, potpredsednik Vlade Miroljub Labus, a Crnu Goru šef pregovaračkog tima, ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom i evropske interacije Gordana Đurović. Pregovori sa EU su svečano počeli 10. oktobra 2005. godine i predviđeno je da traju godinu dana. U tom periodu planirano je održavanje tri oficijalne runde pregovora - prva je održana u novembru, druga je planirana za april, a treća za početak novembra naredne godine, kao i pet tehničkih sastanaka (decembar 2005, mart, jun, jul i septembar 2006). Pored sastanaka vezanih za pregovore o Sporazumu, planirano je i paralelno održavanje sastanaka Unapređenog stalnog dijaloga, kako bi se u kontinuitetu pratilo sprovođenje reformskih procesa u Srbiji i Crnoj Gori
20.12.2005.
ALEKSANDAR POPOVIĆ
NE POSTOJE RACIONALNI RAZLOZI ZA RAZDVAJANjE
Ne verujem u to da će Vlada pasti, a bilo bi idealno da se donese novi ustav u toku naredne godine, završe poslovi koji su započeti i da se onda ide na nove izbore
Potpredsednik Demokratske stranke Srbije Aleksandar Popović izjavio je da ne veruje da će doći do razdvajanja Srbije i Crne Gore, i da ne vidi ni jedan jedini racionalan razlog za to. Ako, ipak, do razdvajanja dođe "mi ćemo imati sasvim dobre i korektne odnose, kao što imamo sa svim zemljama u okruženju", rekao je Popović Radiju B92, i dodao da ne vidi razlog da se o tome naveliko priča, pogotovo ne pre dogovora unutar Crne Gore o referendumu i pre referendumskog rezultata. On je ocenio da ideja predsednika Crne Gore Filipa Vujanovića za organizovanje razgovora o odnosima Srbije i Crne Gore, "kao nezavisnih država, ako se crnogorski građani na referendumu opredele za opciju državne samostalnosti", prejudicira ishod eventualnog referenduma.
Osvrćući se na unutarpartijske odnose, Popović je kazao da promene koje se dešavaju u organizaciji DSS i postavljanje novih predsednika pokrajinskog odbora Vojvodine i odbora Beograda pokazuju da je stranka "živ mehanizam" i da je to uobičajena stvar u stranačkom životu. Na pitanje da li se DSS slaže sa svojim koalicionim partnerima G17plus i Srpskim pokretom obnove da je vreme za izbore, Popović je kazao da "ako G17 i SPO misle da je vreme za izbore neka obore Vladu". Vlada bez G17 plus i SPO, ili jedne od te dve stranke, nema većinu i ukoliko misle da je vreme za izbore može o tome da se dogovori ili da oni u ovom momentu napuste vladajuću većinu i Vlada bi ostala bez većinske podrške, što znači i nove izbore, kazao je on.
Popović je rekao da ne veruje da će Vlada pasti i dodao da bi bilo idealno da se donese novi ustav u toku naredne godine, završe poslovi koji su započeti i da se onda ide na nove izbore.
20.12.2005.
EVROPSKA UNIJA
EU PODRŽALA PREPORUKE VENECIJANSKE KOMISIJE
Šefovi diplomatija Unije zatražili su od svih političkih faktora u Crnoj Gori da se uzdrže od jednostranih akcija i da u potpunosti sarađuju kako među sobom, tako i sa specijanim predstavnikom Unije Miroslavom Lajčakom
Savet ministara Evropske unije podržao je preporuke Venecijanske komisije o standardima za organizovanje i održavanje referenduma u Crnoj Gori, prenosi Tanjug.
Šefovi diplomatija Unije istovremeno su, kako je saopšteno u Briselu, zatražili od svih političkih faktora u Crnoj Gori da se uzdrže od jednostranih akcija i da u potpunosti sarađuju kako među sobom, tako i sa specijanim predstavnikom Unije zaduženim za ovo pitanje, ambasadorom Miroslavom Lajčakom. "Time bi se osiguralo da i organizacija i sprovođenje referenduma budu prihvaćeni od strane svih političkih grupa u Crnoj Gori, kao i od predstavnika međunarodne zajednice, što je ključno za dalju političku stabilnost Crne Gore i njen napredak ka Evropskoj uniji", istaknuto je u saopštenju.
Venecijanska Komisija danas je, gotovo istovremeno, objavila svoje konačno Mišljenje o referendumskom procesu Crnoj Gori. Kako stoji na internet sajtu Komisije, to Mišljenje je Venecijanska komisija usvojila prošle nedelje na 65. zasedanju i u njemu se navodi: "dok zakonske odredbe mogu da variraju od jedne do druge zemlje, Komisija navodi da se odluke o takvim pitanjima (o nezavisnosti, promeni državnog statusa i slično) u praksi obično donose na osnovu glasova više od 50 odsto registrovanih birača". To bi trebalo da razveje barem maglu stvorenu u političko-medijskim spekulacijama oko pitanja da li Komisija govori o većinskoj podršci birača izašlih na referendum ili upisanih u birački spisak.
U dokumentu pod nazivom "Mišljenje kompatibilnosti postojećih zakona Crne Gore u pogledu organizovanja referenduma sa odgovarajućim međunarodnim standardima" u istom, 39. članu, navedeno je da "državna praksa ukazuje, kao prvo, da je za ustavno regulisanje referenduma o nezavisnosti, promeni državnog statusa i slično uglavnom potreban bar izvestan nivo odziva birača". Komisija je mišljenja da nije nužno "da predviđeni referendum o nezavisnosti treba da se sprovede na osnovu postojećih zakona" (Crne Gore) i stoga je pozvala "predstavnike vlasti i opozicije da nastave dijalog, kako bi se postigao konsenzus u pogledu sprovođenja referenduma, a posebno u pogledu većine koja je potrebna, kako bi se osiguralo da rezultate referenduma prihvate sve političke grupacije u Crnoj Gori". Komisija izričito preporučuje takav dijalog.
"Ukoliko se postigne konsenzus u pogledu potrebne većine", ističe se u objavljenom Mišljenju, "rezultat referenduma bi imao snažniju legitimnost, a ukoliko se većina postigne, stvorila bi se čvrsta osnova za nezavisnost Crne Gore". Komisija takođe smatra da bi vlast i opozicija u Crnoj Gori trebalo da postignu dogovor i o referendumskom pitanju, pravilima i finasiranju referendumske kampanje, neutralnosti državnih medija i toku glasanja. Izaslanik Evropske unije za pitanje crnogorskog referenduma, inače, stiže danas u Podgoricu, gde će razgovarati sa zvaničnicima vlasti i opozicije. Lajčak ocenio je da je sada momenat da se približe stavovi crnogorskih političara, jer je ovo vrlo odgovoran trenutak. Predsednik Crne Gore Filip Vujanović izrazio je očekivanje da će Lajčak "olakšati i pomoći dijalog vlasti i opozicije, u funkciji implementacije stavova Venecijanske komisije i stvaranja demokratskog ambijenta za referendum".
Informativna služba DSS
