Rusija odlucila da poveca cenu gasa svojim susedima Osveta Kremlja
Osveta je najbolja kada se servira hladna. Ova krilatica iz filmova o mafiji moze se komotno primeniti na odnose Rusije i susednih zemalja, gde bi milioni stanova uskoro mogli da ostanu hladni. Kremlj, koji je poslednjih godina nemocno posmatrao promene rezima u Ukrajini, Gruziji, Moldaviji i ulazak bivsih baltickih republika (Estonije, Letonije i Litvanije) u NATO, konacno je docekao svojih pet minuta. Osvetu ce sprovesti "Gasprom", drzavni energetski gigant koji je najavio uvodenje ekonomske cene gasa za nekadasnje clanice Sovjetskog Saveza. U suprotnom, sledi zavrtanje slavine, sto ce dovesti do kolapsa ekonomije ovih zemalja. "Proslo je vreme kada smo odnose sa susedima gradili na razvoju njihovih ekonomija. Sada je doslo vreme da mislimo na sopstvene intrese", kaze ruski ministar finansija Aleksej Kudrin. Prva na listi za osvetu je Ukrajina, ciji je predsednik Viktor Juscenko najavio ulazak zemlje u NATO u roku od tri godine. "Gasprom" zahteva da se umesto dosadasnjih 50 dolara za 1.000 kubika gasa placa ekonomska cena od 160 dolara. Kijev je to odbio, zapoceli su desetomesecni pregovori koji nisu urodili plodom. Onda je iz "Gasproma" najavljeno da ce posle 1. januara cena gasa za Ukrajinu biti izmedu 220 i 250 dolara, koliko placaju zemlje zapadne Evrope. "Ukrajina je protracila vreme u pregovorima i sada vise ne mozemo da razgovaramo o ceni od 160 dolara. Situacija na trzistu se promenila i stalno se menja", jasan je Aleksandar Medvedev, zamenik sefa "Gasproma". Nove cene ce racun Kijeva za gas na godisnjem nivou povecati na milijardu dolara. U slucaju da "Gasprom" zavrne slavine hemijska i metalska industrija, koje sa 30 odsto ucestvuju u bruto nacionalnom dohotku Ukrajine i ciji proizvodi u ukupnom izvozu ucestvuju sa 40 odsto, dozivece kolaps. Potencijalni adut u rukavu Kijeva predstavlja cinjenica da Rusija godisnje Ukrajini placa 93 miliona dolara za koriscenje baze u Sevastopolju, gde je smestena celokupna ruska Crnomorska flota. Ipak, u pitanju je adut, cije potezanje Kijevu moze da odmogne. Naime, ako Ukrajina poveca cenu za vojnu bazu, Rusija moze da zavrne slavinu, a upravo kroz ukrajinsku teritoriju prolazi polovina gasa za EU. Brisel je nedavno upozorio vlasti u Kijevu da "ostanu posvecene" preuzetim obavezama o tranzitu. Predsednici Putin i Juscenko su u petak razgovarali o ovom problemu. Dogovoreno je da se razgovori nastave i da se pitanje "ne politizuje".Izvori iz Kremlja pojasnili da Moskvu vise ne zadovoljava da subvencionise privredu niza zemalja, dajuci im energente po za sebe nepovoljnim cenama, dok istovremeno "njihovi rukovodioci dobijaju platu od Amerikanaca". "Rusija se sveti Ukrajini, jer nova administracija u Kijevu ne zeli nikakve vidove integracije sa Rusijom. ", tvrdi Ivan Lozovij, predsednik Instituta za demokratiju iz Kijeva. Koliko energenti igraju vaznu ulogu u Rusiji svedoci podatak da je zvanicna Moskva ove godine zahvaljujuci rastu cena na svetskim trzistima pre vremena vratila stranim kreditorima dug od 18 milijardi dolara i tako ustedela 836 miliona za fiskalnu 2006. A. Petrovic http://www.blic.co.yu Srpska Informativna Mreza sim@antic.org http://www.antic.org/
