Vecerenje novosti,
Politika:
Dolinom do - Tirane
M. RISTOVIĆ - M. BABOVIĆ, 8. januar 2006
POZIVAJUĆI se na referendum o političkoj i teritorijalnoj autonomiji, iz marta 1992. godine, albanski politički lideri sa juga Srbije uveliko pripremaju usvajanje nove političke deklaracije.
I to baš u vreme velikih priprema za pregovore o statusu Kosova, jer im je cilj da preko svog "ambasadora" Vetona Suroija budu indirektni učesnici u razgovorima između Beograda i Prištine. Tekst nove platforme čuva se kao najveća tajna, a Ragmi Mustafa, v. d. predsednika opštine Preševo i lider Demokratske partije Albanaca, najavio je da će dokument biti predstavljen sutra.
U međuvremenu, četvoročlana radna grupa definisala je sve tačke platforme. Prema našim saznanjima, albanski političari oštro su kritikovali Mithata Šaćipija, predstavnik DPA iz Preševa, koji je "prevremeno" u javnosti izneo neke delove platforme. Iako je došlo do izvesnog korigovanja prve radne verzije teksta političke platforme, suština ovog dokumenta ostaje ista - separatizam.
Pored političke i teritorijalne autonomije koju zagovaraju u granicama Srbije, u platformi postoji i aneks u kojem piše da će, u slučaju promene postojećih granica Kosova, i Albanci sa juga Srbije da zahtevaju ujedinjenje svoje "Preševske doline" sa Kosovom.
Doduše, ovaj radikalan stav je poslednjih dana malo "ublažen", pa će u političkoj platformi postajati zahtev za "političku autonomiju Albanaca iz preševske doline u okviru Srbije, ako njene granice ne budu menjane". Po tome, Albanci sa juga Srbije već predviđaju eventualno proglašenje nezavinosti KiM, kojem bi se teritorijalno priljučili kao deo dugo zagovaranog "istočnog Kosova".
Istovremeno, sa juga Srbije stiže i nesvakidašnji ultimatum u vidu tvrdnje Ragmija Mustafe. Po njegovom mišljenju, Albanci sa juga Srbije zalagaće se za što veća prava Srba na Kosovu i Metohiji, da bi za sebe mogli da traže ista prava. Praktično, Srbi sa Kosova i pogotovo njegovog severnog dela, ukoliko se izbore za decentralizaciju, odradiće veliki posao i za Albance sa juga Srbije.
Aktuelan je i zahtev da se do okončanja pregovora o konačnom statusu Kosova, uspostave specijalne veze Albanaca u "Preševskoj dolini" sa Prištinom.
Uz ocenu da je nova verzija političke platforme modernija, najavljeno je da će zajednička sednica albanskih odbornika iz Preševa, Bujanovca i Medveđe, predstavnika različitih udruženja građana i veterana iz OVPMB biti održana 14. januara, kada će ovaj separatistički dokument biti i usvojen.
RAGMI MUSTAFA:
DECENTRALIZACIJA
- ZALAŽEMO se za potpunu slobodu kretanja i za sva prava koja pripadaju Srbima - kaže Ragmi Mustafa, v. d. predsednika opštine Preševo. - Oni treba da se uključe u potpuni društveni život, ali i da se izvrši kompletna decentralizacija, ne samo na Kosovu, već u celoj Srbiji.
NOVICA MANOJLOVIĆ:
PITANjE SRBIJE
ZAMENIK predsednika opštine Bujanovac profesor Novica Manojlović, kaže da ne može da komentariše najavljenu političku platformu Albanaca, jer je još nije video.
- To nije naše lokalno pitanje, pa očekujem da se najpre oglasi Vlada Srbije i Koordinaciono telo za jug Srbije, koji zasada ćute - kaže Manojlović. - Srbi u Bujanovcu su se, inače, baš opustili, nema nekih reagovanja, kao da se radi o pripremanju platforme u autonomiji nekog drugog dela Srbije.
SLOBODAN DRAŠKOVIĆ:
BUDALAŠTINA
NAJAVLjENU platformu o autonomiji "Preševske doline" Slobodan Drašković, predsednik opštine Medveđa, ocenjuje kao čistu "budalaštinu".
Na nedavnom sastanku sa američkim i engleskim ambasadorima u Bujanovcu, i Albancima i nama je jasno predočeno da sva prava moraju da se ostvaruju u okviru Srbije. Umesto što traže autonomiju, oni treba da se zalažu da se redovno uplaćuje deo budžeta od 715 miliona dinara, koliko je za jug Srbije odvojila republička vlada. U našoj opštini živi manje od 30 odsto Albanaca, koje u lokalnoj skupštini predstavlja šest odbornika, pa me čudi otkud nekom pravo za svojata Medveđu kao deo neke "preševske doline".
I to baš u vreme velikih priprema za pregovore o statusu Kosova, jer im je cilj da preko svog "ambasadora" Vetona Suroija budu indirektni učesnici u razgovorima između Beograda i Prištine. Tekst nove platforme čuva se kao najveća tajna, a Ragmi Mustafa, v. d. predsednika opštine Preševo i lider Demokratske partije Albanaca, najavio je da će dokument biti predstavljen sutra.
U međuvremenu, četvoročlana radna grupa definisala je sve tačke platforme. Prema našim saznanjima, albanski političari oštro su kritikovali Mithata Šaćipija, predstavnik DPA iz Preševa, koji je "prevremeno" u javnosti izneo neke delove platforme. Iako je došlo do izvesnog korigovanja prve radne verzije teksta političke platforme, suština ovog dokumenta ostaje ista - separatizam.
Pored političke i teritorijalne autonomije koju zagovaraju u granicama Srbije, u platformi postoji i aneks u kojem piše da će, u slučaju promene postojećih granica Kosova, i Albanci sa juga Srbije da zahtevaju ujedinjenje svoje "Preševske doline" sa Kosovom.
Doduše, ovaj radikalan stav je poslednjih dana malo "ublažen", pa će u političkoj platformi postajati zahtev za "političku autonomiju Albanaca iz preševske doline u okviru Srbije, ako njene granice ne budu menjane". Po tome, Albanci sa juga Srbije već predviđaju eventualno proglašenje nezavinosti KiM, kojem bi se teritorijalno priljučili kao deo dugo zagovaranog "istočnog Kosova".
Istovremeno, sa juga Srbije stiže i nesvakidašnji ultimatum u vidu tvrdnje Ragmija Mustafe. Po njegovom mišljenju, Albanci sa juga Srbije zalagaće se za što veća prava Srba na Kosovu i Metohiji, da bi za sebe mogli da traže ista prava. Praktično, Srbi sa Kosova i pogotovo njegovog severnog dela, ukoliko se izbore za decentralizaciju, odradiće veliki posao i za Albance sa juga Srbije.
Aktuelan je i zahtev da se do okončanja pregovora o konačnom statusu Kosova, uspostave specijalne veze Albanaca u "Preševskoj dolini" sa Prištinom.
Uz ocenu da je nova verzija političke platforme modernija, najavljeno je da će zajednička sednica albanskih odbornika iz Preševa, Bujanovca i Medveđe, predstavnika različitih udruženja građana i veterana iz OVPMB biti održana 14. januara, kada će ovaj separatistički dokument biti i usvojen.
RAGMI MUSTAFA:
DECENTRALIZACIJA
- ZALAŽEMO se za potpunu slobodu kretanja i za sva prava koja pripadaju Srbima - kaže Ragmi Mustafa, v. d. predsednika opštine Preševo. - Oni treba da se uključe u potpuni društveni život, ali i da se izvrši kompletna decentralizacija, ne samo na Kosovu, već u celoj Srbiji.
NOVICA MANOJLOVIĆ:
PITANjE SRBIJE
ZAMENIK predsednika opštine Bujanovac profesor Novica Manojlović, kaže da ne može da komentariše najavljenu političku platformu Albanaca, jer je još nije video.
- To nije naše lokalno pitanje, pa očekujem da se najpre oglasi Vlada Srbije i Koordinaciono telo za jug Srbije, koji zasada ćute - kaže Manojlović. - Srbi u Bujanovcu su se, inače, baš opustili, nema nekih reagovanja, kao da se radi o pripremanju platforme u autonomiji nekog drugog dela Srbije.
SLOBODAN DRAŠKOVIĆ:
BUDALAŠTINA
NAJAVLjENU platformu o autonomiji "Preševske doline" Slobodan Drašković, predsednik opštine Medveđa, ocenjuje kao čistu "budalaštinu".
Na nedavnom sastanku sa američkim i engleskim ambasadorima u Bujanovcu, i Albancima i nama je jasno predočeno da sva prava moraju da se ostvaruju u okviru Srbije. Umesto što traže autonomiju, oni treba da se zalažu da se redovno uplaćuje deo budžeta od 715 miliona dinara, koliko je za jug Srbije odvojila republička vlada. U našoj opštini živi manje od 30 odsto Albanaca, koje u lokalnoj skupštini predstavlja šest odbornika, pa me čudi otkud nekom pravo za svojata Medveđu kao deo neke "preševske doline".
DUŠAN PROROKOVIĆ: OPASNA IGRA
ŠEF odbora za Kosovo i Metohiju u republičkoj skupštini Dušan Proroković smatra da je ideja o učešću Albanaca sa juga Srbije u albanskom pregovaračkom timu "skuvana" u Prištini.
- Ljudi iz Preševa, Bujanovca i Medveđe koriste se kao sredstvo političkog pritiska na Beograd - ocenjuje Proroković za "Novosti". - Smatram da je ova inicijativa neozbiljna i nisam primetio da je iko u međunarodnoj zajednici zainteresovan za to. Međutim, ova tema je u bezbednosnom smislu vrlo ozbiljna. Plašim se da se albanski lideri na jugu Srbije igraju vatrom, jer radikalizacija njihovih zahteva može ponovo da porodi ekstremizam. Kriza može opet da eskalira, a onda bi kontrolu mogao ponovo da preuzme neki novi Šefćet Musliju, što ne bi odgovaralo ni Srbima ni Albancima.
Proroković napominje da se nikako ne može praviti paralela između položaja Albanaca u "Preševskoj dolini" kosmetskih Srba.
- Ono što se dešava u srpskim enklavama na Kosovu i Metohiji ne događa se nigde u Evropi - kaže Proroković. - Albanski živalj u Medveđi, Bujanovcu i Preševu ima neuporedivo veća prava od naših sunarodnika na Kosmetu.
RASIM LjAJIĆ:
NEMA PRIKLjUČENjA
MINISTAR za ljudska i manjinska prava i šef Koordinacionog tela za jug Srbije Rasim Ljajić, nije iznenađen novim zahtevima Albanaca iz Medveđe, Preševa i Bujanovca.
- Očekivalo se da će promovisati ovu inicajativu baš pred početak pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije - pojašnjava Ljajić za "Novosti". - Inače, u poslednjih godinu dana primetna je radikalizacija njihovih zahteva. Žele da skrenu pažnju i internacionalizuju problem, a pokušaće i da rešenje pitanja juga Srbije bude u "paketu" sa statusom Kosmeta. Međutim, američki i nemački ambasador - Majkl Polt i Andreas Cobel, kao i bivši šef misije OEBS-a Mauricio Masari, uputili su istu poruku: Nema nikakve paralele između juga Srbije i KiM, niti može biti reči o učešću Albanca iz Preševa, Bujanovca i Medveđe u pregovaračkom timu Prištine. Naglasili su, takođe, da nema mogućnosti da se ove tri opštine priključe Kosovu.
Ljajić napominje da Albanci iz "Preševske doline" previđaju "da ovo nisu pregovori o rešavanju srpsko-albanskih odnosa, već su to razgovori o budućem statusu Kosmeta".
- Problem Albanaca sa juga rešavaće se kroz proces demokratizacije u Srbiji i jačanje lokalne samouprave - najavljuje Ljajić. - To podrazumeva njihovo veće učešće u svim organima vlasti, posebno u pravosuđu i policiji.
ULOŽENO 713 MILIONA
MINISTAR Ljajić kaže da je u minulih pet godina u jug Srbije uloženo više nego za prethodno pola veka. On, međutim, napominje, da je to i dalje jedan od najnerazvijenih regiona u državi.
- Vlada Srbije izdvojila je u ovoj godini za Bujanovac, Preševo i Medveđu oko 713 miliona dinara - podseća Ljajić. - Najvažniji zadatak je upravo ekonomsko sređivanje ove oblasti. Nastojaćemo, takođe, da rešimo pojedinačne probleme građana i tako vratimo poverenje u institucije.
M. B.
ŠEF odbora za Kosovo i Metohiju u republičkoj skupštini Dušan Proroković smatra da je ideja o učešću Albanaca sa juga Srbije u albanskom pregovaračkom timu "skuvana" u Prištini.
- Ljudi iz Preševa, Bujanovca i Medveđe koriste se kao sredstvo političkog pritiska na Beograd - ocenjuje Proroković za "Novosti". - Smatram da je ova inicijativa neozbiljna i nisam primetio da je iko u međunarodnoj zajednici zainteresovan za to. Međutim, ova tema je u bezbednosnom smislu vrlo ozbiljna. Plašim se da se albanski lideri na jugu Srbije igraju vatrom, jer radikalizacija njihovih zahteva može ponovo da porodi ekstremizam. Kriza može opet da eskalira, a onda bi kontrolu mogao ponovo da preuzme neki novi Šefćet Musliju, što ne bi odgovaralo ni Srbima ni Albancima.
Proroković napominje da se nikako ne može praviti paralela između položaja Albanaca u "Preševskoj dolini" kosmetskih Srba.
- Ono što se dešava u srpskim enklavama na Kosovu i Metohiji ne događa se nigde u Evropi - kaže Proroković. - Albanski živalj u Medveđi, Bujanovcu i Preševu ima neuporedivo veća prava od naših sunarodnika na Kosmetu.
RASIM LjAJIĆ:
NEMA PRIKLjUČENjA
MINISTAR za ljudska i manjinska prava i šef Koordinacionog tela za jug Srbije Rasim Ljajić, nije iznenađen novim zahtevima Albanaca iz Medveđe, Preševa i Bujanovca.
- Očekivalo se da će promovisati ovu inicajativu baš pred početak pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije - pojašnjava Ljajić za "Novosti". - Inače, u poslednjih godinu dana primetna je radikalizacija njihovih zahteva. Žele da skrenu pažnju i internacionalizuju problem, a pokušaće i da rešenje pitanja juga Srbije bude u "paketu" sa statusom Kosmeta. Međutim, američki i nemački ambasador - Majkl Polt i Andreas Cobel, kao i bivši šef misije OEBS-a Mauricio Masari, uputili su istu poruku: Nema nikakve paralele između juga Srbije i KiM, niti može biti reči o učešću Albanca iz Preševa, Bujanovca i Medveđe u pregovaračkom timu Prištine. Naglasili su, takođe, da nema mogućnosti da se ove tri opštine priključe Kosovu.
Ljajić napominje da Albanci iz "Preševske doline" previđaju "da ovo nisu pregovori o rešavanju srpsko-albanskih odnosa, već su to razgovori o budućem statusu Kosmeta".
- Problem Albanaca sa juga rešavaće se kroz proces demokratizacije u Srbiji i jačanje lokalne samouprave - najavljuje Ljajić. - To podrazumeva njihovo veće učešće u svim organima vlasti, posebno u pravosuđu i policiji.
ULOŽENO 713 MILIONA
MINISTAR Ljajić kaže da je u minulih pet godina u jug Srbije uloženo više nego za prethodno pola veka. On, međutim, napominje, da je to i dalje jedan od najnerazvijenih regiona u državi.
- Vlada Srbije izdvojila je u ovoj godini za Bujanovac, Preševo i Medveđu oko 713 miliona dinara - podseća Ljajić. - Najvažniji zadatak je upravo ekonomsko sređivanje ove oblasti. Nastojaćemo, takođe, da rešimo pojedinačne probleme građana i tako vratimo poverenje u institucije.
M. B.
