Samo na Radio „Indeksu“ i u „Svedoku“ svake nedelje „Indeksov politicki 
barometar“

Srecna Nova, teška, 2006. godina

       Za Index govore. Ponedeljkom: Srpska radikalna stranka - Aleksandar 
Vucic. Utorkom: Srpski pokret obnove - Andelko Trpkovic. Sredom: Demokratska 
stranka Srbije - Dušan Prorokovic. Cetvrtkom: G17 plus - Cedomir Antic. Petkom: 
Demokratska stranka - Dragan Šutanovac. Subotom: Socijalisticka partija Srbije 
- Zoran Andelkovic. Indeksov Radio-parlament. 
       
       Aleksandar Vucic
       Cestitao bih svim gradanima Srbije, svim ljudima koji su teško proživeli 
ovu 2005. godinu poželeo neuporedivo uspešniju 2006. A mislim da cemo imati 
tešku godinu. Tešku, plašim se možda i težu nego što je bila ova koju upravo 
završavamo i u svakom smislu, u svim sferama društvenog života, politici, 
eknomiji, kulturi, sportu. Plašim se i da ce još jedan broj ljudi trbuhom za 
hlebom poci u inostranstvo, a to bismo mogli i trebalo bi na bilo koji nacin da 
izbegnemo, da sacuvamo ono pameti i znanja što imamo ovde u našoj Srbiji.
       U svakom slucaju, želim svim gradanima Srbije da se ove moje slutnje i 
prognoze ne obistine i želim im da žive bolje, da imaju zdravlja, mnogo više 
srece, da imaju bolje politicare na vlasti, da imaju više ljudi koji ce da 
brinu o njima, ali i da na neki nacin završimo sa brojnim obavezama koje imamo. 
Da jednom zauvek raskrstimo i šta je to naša zemlja i šta je to naša 
teritorija, da sacuvamo našu otadžbinu, našu celokupnost i da pokušamo da 
krenemo kakvim-takvim putem ekonomskog prosperiteta. Da mladi ljudi vide šansu 
u Srbiji, da osete ponovo neku vrstu nade da u Srbiji može da se živi bolje, da 
možemo da se izborimo protiv kriminala i korupcije, i da ljudi žele da imaju 
decu. Da znaju da im deca nece biti ugrožena, da njihova deca imaju buducnost u 
našoj Srbiji. To je najvažniji zadatak svakog u 2006. godini. 
       
       Andelko Trpkovic
       Naravno da iskreno svima želim sve najbolje u 2006. godini, ali kad 
razmišljam o godini koja ostaje za nama, ne mogu da se otrgnem utisku da je ova 
godina bila zapravo godina cekanja. Svi smo ove godine nešto cekali, vlast je 
cekala rezultate svoga rada, opozicija je cekala da vlada padne, Hag je cekao 
otpužene, Evropa je cekala da ispunimo naše obaveze, optuženi su cekali da ih 
svi zaborave, vecina nas je cekala da postanemo prvaci Evrope u košarci, neki 
poslanici su cekali najbolju ponudu, nezaposleni su cekali posao. Realno, cela 
godina nam je prošla u cekanju. I, odakle nam ideja da imamo vremena za 
cekanje? Cime smo mi to zaslužili da celu godinu izgubimo u cekanju? Nažalost, 
ovo nije prva godina koja tako prolazi, ali bih zbog svih nas poželeo da bude i 
poslednja. Neka sledeca bude godina u kojoj cemo odlucivati, rešavati, raditi, 
pobedivati, voleti, verovati, sve samo ne cekati.
       
       Cedomir Antic
       Godina 2005. bila je mucna. Istorija ce pokazati da je za Srbiju bila i 
dobra godina. Stranka G17 plus je u 2005. ostvarila vecinu svojih predizbornih 
obecanja iz 2003. godine, sprovedena je najopsežnija fiskalna reforma, izvršena 
su najveca ulaganja u poljoprivredi u našoj istoriji. Država je prvi put za 60 
godina imala stvarni budžetski suficit, spoljnotrgovinski deficit je umanjen za 
milijardu evra. Kamatne stope su pale, u slucaju stambenih kredita za 70 odsto. 
Penzioenrima je država odlucila da vrati sve dugove. Pocelo je restrukturiranje 
javnih preduzeca. Vlada Srbije je smanjila broj zaposlenih u svojoj 
administarciji za 10,2 procenta. Hiljadu najboljih studenata dobilo je 
stipendije u visini prosecne plate, stotinu studenata je prvi put posle 
nekoliko decenija poslato na studije u inostsranstvo. 
       Tokom prošle godine, nažalost, nekoliko desetina hiljada radnika je 
izgubilo posao, dok je na osnovu državnih mikro kredita samo 3.200 radnika 
uspelo da otvori nova radna mesta. Ipak, poslovna klima je bolja nego ranije, a 
strana ulaganja su veca nego ikada, 190.000 penzionera imaju, nažalost, penzije 
niže od 70 evra. Ali, zahvaljujuci novom penzionom zakonu, postoji mogucnost 
stvarnog uvecanja penzija. Takode, prosecna plata je za prethodne dve godine 
realno pvoecana za nekih 30 evra. Sve to, naravno, nije dovoljno da bi jedna 
reformska vlada bila popularna i da jedna uspešna tranziciona godina ne bude 
mucna. 
       Pred nama su teške promene, za koje ovoga puta nece biti ni pretežno 
zaslužna ni samo odgovorna stranka G17 plus. Godina 2006. ce biti jednako 
mucna, ali ce pred nama ovoga puta biti, pre svega, znacajna državna i 
politicka pitanja. Tu više nece biti izgovora za DSS i DS. Na Kosovu i Metohiji 
morace da nadu formu koja ce da bude dobra za narod, a ne samo korisna za 
njihovu popularnost. Ako formalno sacuvaju Kosovo, a stvarno izgube državnost 
Srbije, ništa im nece pomoci što vecina gradana Srbije to nece razumeti. Ako 
budu ocuvali cudo po imenu SCG, koje nije ni država ni zajednica, najvecu štetu 
donece upravo Srbiji, u kojoj žive njihovi biraci, i Srbima u Crnoj Gori, zbog 
kojih im je Crna Gora važnija od sopstvene zemlje.
       Ako uspemo da ocuvamo interese Srbije i Srba, da donesemo novi ustav, 
dovršimo saradnju sa Tribunalom u Hagu u skladu sa zakonom iz 2002. i potpišemo 
sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, moci cemo da kažemo da je, i 
pored svih teškoca, Srbija prošla najtežu fazu svojih reformi. Tek tada, godine 
ce biti istovremeno dobre i prijatnije. 
       
       Dušan Prorokovic
       Tokom 2005. u Srbiji se desilo nekoliko velikih i bitnih stvari. To je i 
skup Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj, to je i dolazak delegacija više 
privrednika iz više razlicitih država. Najveca je bila iz Italije. Radi se o 
ulasku nekoliko velikih multinacionalnih kompanija na naše tržište, radi se o 
stepenu investicija od preko 1,5 milijarde dolara. Takode, Beograd je bio 
organizator i Evropskog prvenstva u košarci i u odbojci, što je znatno 
popravilo sliku o Srbiji i znatno uticalo na popravljanje našeg imidža u 
inostranstvu. Kad pogledate sve to, kad pogledate novinske clanke, TV 
izveštaje, videcete da se slika polako o nama menja. Takode, svi strani 
analiticari i politicari koji se bave Balkanom, ili konkretno, Srbijom i Crnom 
Gorom, prezadovoljni su rastom bruto društvenog proizvoda koji ce biti preko 
šest procenata. Zadovoljni su stepenom direktnih investicija, zadovoljni su 
konjunkturama koje vide u našoj ekonomiji i privredi. Mislim da zbog!
  toga treba da budemo zadovoljni. 
       Ono zbog cega ne treba da budemo zadovoljni jeste, što se slika o Srbiji 
menja u inostranstvu, ali se ne menja kod našeg javnog mnjenja, ne menja se kod 
naših gradana. To je problem koji je u Srbiji izraženiji nego u drugim 
tranzicionim zemljama što su za nama ratovi u kojima nismo dobro prošli, što 
smo i dalje izloženi razlicitim vrstama politickih pritisaka, pre svega kad je 
rec o saradnji sa Haškim tribunalom i o buducnosti Kosova i Metohije, o 
buducnosti državne zajednice, ili kad se radi o implementaciji 
Dejtonsko-pariskog mirovnog sporazuma o BiH. Zato, prioritet u narednih 
nekoliko meseci svih državnih institucija, svih javnih delatnika kod nas, 
mislim da mora biti podizanje optimizma, uzdizanje glave iznad vode, jer prema 
poslednjim istraživanjima na nivou cele Evorpe, Srbi su najveci pesimisti od 
svih evropskih naroda. Ne smemo da se zadovoljimo samo lepom slikom koja se o 
Srbiji stvara u inostranstvu. Potrebno je uraditi još mnogo da se to oseti!
  u svakodnevnom životu svakog našeg gradanina. 
       ZORAN ANĐELKOVIC
       Protekla godina je obeležena necim što možda stoji po strani, a to je 
saradnja sa Haškim tribunalom. Niko verovatno nikada nije ocekivao da ce 
Vojislav Koštunica biti taj koji ce na najbolji moguci nacin da saraduje sa 
Haškim tribunalom, i da ce se u mandatu Vojislava Koštunice, kao predsednika 
Vlade, najviše ljudi pred Haškim tribunalom. Ali, naravno,u isto vreme ce se 
dosta osumnjicenih, ono što se takode u 2004. nije ocekivalo, naci na slobodi 
do pocetka sudenja. To je sasvim sigurno otvorilo novu dimenziju i stvorilo 
prostor da se u 2005. dode do dve pozitivne ocene, jedne u Studiji o 
izvodljivosti i pocetku pregovora o stabilizaciji i asocijaciji. Uvereni u to 
da se kroz takvu tranziciju svaka zemlja mora naci na prikladan nacin i vodeci 
racuna, pre svega, o ekonomskim interesima svojih gradana, o standardu, o 
zapošljavanju, ostaje nam da verujemo da cemo u narednoj godini biti na "beloj 
šengenskoj listi", da ce gradani moci da putuju po Evropi onako !
 kako bi putovali po svojoj zemlji. Ali, isto tako, da ce ta cinjenica da 
dobijemo status države koja pregovara o ulasku u EU obezbediti bolji ekonomski 
razvoj. Protekla 2005. bila je izuzetno teška godina, politicki nestabilna, ali 
stabilnija nego prethodne godine zahvaljujuci, pre svega, odnosu snaga i 
politickim partijama koje cine parlamentarnu vecinu. I pored toga što stranka 
predsednika Republike nije uspela da destabilizuje politicke prilike u Srbiji, 
što joj je bio ociti interes i cilj zbog pocetka pregovora o Kosovu i Metohiji.

 
http://www.svedok.co.yu/


                           Srpska Informativna Mreza

                                sim@antic.org

                            http://www.antic.org/

Одговори путем е-поште