KOSOVO JE "FITILj" ZA PLANETU Mirko RADONjIĆ, 28. januar 2006
BEOGRAD - Ako bi Kosovo postalo nezavisno u bilo kom obliku, u pedeset krajeva na Zemljinoj kugli mogla bi da se pojave krizna žarišta. Da bi to sprečile, pedeset država se već poziva na međunarodno pravo. Zašto bi, onda, Srbiji to pravo bilo uskraćeno? - pita se dr Sanda Rašković-Ivić, predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, u razgovoru koji vodimo pred početak pregovora o budućem statusu Pokrajine. Počinjemo razgovor od neizbežnog - odlaska Ibrahima Rugove sa političke i životne pozornice. Nedavno ste izjavili da se bojite Rugovinih naslednika? - To je, pre svega, strah od zaoštravanja situacije i oružanih sukoba. Ibrahim Rugova se, inače, u svom osnovnom htenju nije nimalo razlikovao od albanskih lidera iz ešalona tzv. naoružane demokratije. Cilj im je svima isti - nezavisno Kosovo. Da li je Rugova zaista bio "balkanski Gandi"? - Mislim da je ta priča apsolutno preterana. On je imao mnogo prilika da se ponese kao Mahatma Gandi, ali nije. Nije, na primer, zaštitio 230.000 Srba, proterivanih u leto 1999. godine. Nije, dalje, osudio zločine, niti sprečio rušenje 156 pravoslavnih hramova. Rugova je 17. marta 2004. bio - posmatrač. On nije ustao da spreči nasilje. Smatrate da je mogao? - Mogao je, naravno. On je tada bio predsednik države i rodonačelnik ideje o nezavisnosti Kosova. Istorija, uostalom, ne počinje od juče: Rugovina uloga nije bila "gandijevska" ni tokom osamdesetih i devedesetih godina. To se vidi iz njegovog odnosa prema učešću Albanaca u zdravstvu, školstvu, prema slučaju jednonacionalnog trovanja. Kad je reč o Kosovu, šta, uopšte, znači nenasilje? Nije li i stalno sejanje neistina i provokacija takođe - nasilje? Albanski tim za pregovore predvodiće Hašim Tači. Da li će Srbija s njim želeti da pregovara? - Mi moramo da pregovaramo sa svakim ko sedi s albanske strane. Nama su pregovori zaista jedina šansa i najprihvatljiviji način za rasplet kosovskog čvora, jer sa srpske strane pregovaračkog stola sede ljudi koji su svi do jednog mirotvorni, oni koji nikada - ni lično, ni preko stranke - nisu bili umešani u ratove, i koji su istinske i suštinske demokrate. STATUS BEZ USLOVA PREMA našoj informaciji, Marti Ahtisari je već napravio okvir za pregovore o decentralizaciji Kosmeta, koji Srbiji ne ide u prilog? - Nisam videla šta tamo piše i ne mogu da spekulišem o tome. Koncept decentralizacije koji nudi srpska strana je minimum zahteva koji bi trebalo da bude prihvaćen. Najbliži Ahtisarijevi saradnici za oblast decentralizacije su iz Prištine, iz Unmika? Da li to treba da nas brine? - Unmikov koncept decentralizacije nije imao veze s realnošću. To je jedan ogledni, zapadnoevropski koncept, gde se građanima olakšava pristup javnim službama i slično. Prenebregnuto je osnovno - bezbednost. To je vrlo neprijateljsko okruženje za Srbe. Soren Jesen-Petersen uporno ponavlja da nije tako? - On je tu potpuno nerealan. Da li će Srbija na pregovorima pristati na neku vrstu uslovne nezavisnosti - ako se ne bude zvala tim imenom? - Mi nudimo veoma široku, suštinsku autonomiju, gde Albanci zadržavaju sve što imaju i uzimaju svoju budućnost u svoje ruke. To jesu svi prerogativi države. Ni na kakvu uslovnu nezavisnost, međutim, ne pristajemo. Dete, prirodno, prerasta u čoveka. "Uslovna država" bi, tako, jednog dana postala - prava država. Dajemo maksimum, ali bez mogućnosti razvoja statusa u budućnosti. Marti Ahtisari misli da će se pregovori završiti do kraja godine, a Međunarodna krizna grupa zatvara kancelariju u Beogradu, s obrazloženjem da se "ovde više neće pucati". Jesu li to dobri signali za Srbiju? - Dobro je, jer to, valjda, znači da se više neće pucati - po nama. Kancelarija MKG mi uopšte neće nedostajati. Ko je najjači zaštitnik Albanaca u svetu? Čini se da imaju moćne prijatelje? - To je, pre svega, Holbrukova struja u Americi. Ona je veoma jaka. Holbruk, iako nije više na vlasti, ima svoje ljude na važnim položajima. On mnogo "gura" albansku stranu. Holbruk je bio taj koji je albanske teroriste uspešno promovisao u borce za slobodu. LAŽNI ROBOVI U ČEMU je tajna albanskog uspeha? - Albanci su uspeli da prikažu sebe kao žrtve, koje su decenijama roptale pod srpskim jarmom, a to nije tačno. Oni su ovde imali i Albanološki institut, i Akademiju nauka, i školovanje na maternjem jeziku do postdoktorskih studija. I lična karta patrijarha Pavla je bila dvojezična - prvo na albanskom, pa na srpskom. Dvojica Albanaca bili su predsednici predsedništva SFRJ. Baš tada, 1981. godine, kada svakako nisu bili diskriminisani, oni su podigli ustanak. Zašto Srbi ne uspevaju sebe da predstave kao žrtve, kada su to objektivno bili i osamdesetih godina, i sada su? - Mi strašno kasnimo, to je činjenica. Treba shvatiti, međutim, da su Albanci devedesetih godina imali beskrajno laku situaciju za lobiranje, jer su Srbi već bili pod stigmom "loših momaka". Da li Srbija tu išta može da promeni? - Srbi moraju da rade i da se bore do poslednjeg trenutka. Da nam je teško - jeste, i to - veoma. Videli ste kako je izgledala Rugovina sahrana i kakve su nam poruke odatle upućene, ko se sve zaklinjao da će ispuniti njegove vizije i snove, od Sorena Jesen-Petersena, pa nadalje. Aura sveca oko Ibrahima Rugove, nastala njegovom smrću, možda će dodatno vezati ruke Srbiji? Da li je posle toga sazrela svest svetskog javnog mnjenja da Kosovo treba da bude nezavisno? - Ta aura sveca je, ipak, jedan mehur od sapunice, i u skladu je sa izrekom: "O mrtvima sve najbolje". To ne bi trebalo da ima naročitog uticaja na pregovore. Jesu li, posle smrti Rugove, kosmetski Srbi u većoj opasnosti? - Nisu. Albanci imaju mnogo problema, a Srbi treba da gledaju svoja posla. I da budu jedinstveni. Sada ne vidim da je to problem. Mislite da su Srbi jedinstveni? Više od Albanaca? - Da, Srbi su sada mnogo jedinstveniji od Albanaca. Da li ste sada optimista, kao što ste bili po povratku iz posete Americi prošle godine? - Optimista sam, jer se sada govori o decentralizaciji, a to je naš uspeh. Kada sam bila u Americi, govorilo se o statusu i nije se znalo da li će se o pojedinačnim temama uopšte raspravljati. To me ohrabruje, kao i pozivi "dobronamernih" srpskoj strani da se ne drži previše međunarodnog prava. To znači da će ljudi koji bi hteli da arbitriraju u korist jedne strane biti u vrlo velikom problemu: moraće da prekrše niz međunarodnih normi i principa, tekovina zapadnog društva - kaže za "Novosti" dr Sanda Rašković-Ivić. PILATOVSKO PRANjE RUKU NEMICA Doris Pak nedavno je uporedila Srbiju - s nacističkom Nemačkom? - Mnogi bi hteli da uvere Srbe da bi gubitak dela teritorije bio zaslužena kazna, ili kompenzacija za zlo koje su nanosili drugima. Dovođenja Srba u vezu s nacističkom Nemačkom, ili s aparthejdom, veoma su uvredljiva i zaista nemaju nikavu osnovu. Može li Srbija od toga da se brani? Treba li da krene u kontraofanzivu i podseti, recimo, Nemce na neke "detalje" iz istorije? - Mislim da bi trebalo da budemo glasniji. To je čista zamena teza i pilatovsko pranje ruku, prebacivanje tereta genocida na tuđa pleća. Za vreme Drugog svetskog rata, ljudi koji nisu pružali otpor masovno su ubijani, samo zato što nisu "arijevci". Ovde je bio građanski rat, a preko toga se namerno prelazi. POLITIČKA PRIČA KOLIKO danas kosovski Albanci koriste sisteme države Srbije - konkretno - koliko njih se leči u bolnicama u Beogradu i Srbiji? - Nismo ih popisali, a trebalo bi. Naročito se deca leče u Beogradu, i to ona koja su prošla sve moguće lekare na Kosovu i Metohiji, pa i u Skoplju. Našim lekarima, ipak, veruju. Čak i oni Albanci koji su na Kosmetu bojkotovali srpske lekare, nisu bojkotovali beogradske. Ta priča o srpskom aparthejdu je, očito, bila čisto politička priča. http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=1&status=jedna&vest=84708&datum=20 06-01-29 Srpska Informativna Mreza sim@antic.org http://www.antic.org/
