http://www.patriotmagazin.com/media/009.htm
PATRIOT (Republika Srpska) BROJ 208 13. 02. 2006. Da li će nekadašnji predsednik Srbije i Jugoslavije nastaviti lečenje u Rusiji Borin lobi traži Slobu Bori Miloševiću mora se priznati da je ličnost od integriteta, nezavisno od položaja koji zauzima, a zahvaljujući izuzetnoj komunikativnosti vrlo je prisutan u vodećim ruskim medijima. Zato njemu nije bio nikakav problem da okupi, kao "lobi", mnoge istaknute ličnosti ruske političke scene, uglavnom one koje su i inače naklonjene Slobodanu Miloševiću i "srpskoj stvari" piše: Nenad M. Stevanović Da li je Moskva, koja nije uspela da sačuva Slobodana Miloševića od pada u oktobru 2000, sada otkrila način da ga spase "iz kandži" Haškog tribunala? Povodom garantija ruske države Sudu da će bivši srpsko-jugoslovenski predsednik, ako mu se omogući lečenje u Moskvi, biti vraćen u Hag "kad Tribunal to zatraži" – to se pitaju i u Rusiji i u svetu. I još, da li su te garantije ruske Vlade, uz zahtev da se Miloševiću omogući lečenje u moskovskoj klinici "Bakuljev", izdejstvovali njegovi ruski pokrovitelji ili je u pitanju direktan sporazum Haga i Moskve? Lansirana je, naime, i verzija da se, u stvari, radi o "operaciji spasavanja" Miloševića, da su Rusija i Tribunal sklopili dil u obostranom interesu. Lečenje je, navodno, forma da se on obre u Rusiji, koja tako "pokazuje humanost prema bivšem savezniku u nevolji", a Tribunal dobija mogućnost da nastavi suđenje neopterećen zastojima zbog njegovih zdravstvenih problema. Moskva i Tribunal su kategorički demantovali priču o tom aranžmanu, dok je verzija o moćnom prosrpskom lobiju i dalje u igri. "Ruska veza" Ko su, dakle, "ruski mentori" Slobodana Miloševića za koje se tvrdi da su obezbedili da Rusija ispuni glavni uslov Haškog tribunala da bi se uopšte odlučivalo o njegovom zahtevu da se leči u Moskvi? Bez tih garantija (da će se optuženik vratiti u Hag) sudsko veće ne bi ni uzelo u razmatranje njegov zahtev. Zato, u očekivanju "specijalnog saslušanja" na kojem sudsko veće treba da odmeri razloge za i protiv privremenog oslobađanja svog glavnog optuženika, veliko interesovanje javnosti izaziva ne samo to kakva će biti odluka Suda već i sastav "lobija" koji je, navodno, izdejstvovao te garantije. Glavnu ulogu u "ruskoj vezi" Slobodana Miloševića igra njegov stariji brat Borislav, koji je u Rusiji "kao kod kuće", još otkako je pre više od tri decenije prvi put službovao u Moskvi kao predstavnik SKJ pri Ambasadi SFRJ u SSSR-u. Kao neka vrsta ambasadora jedne partije za veze sa rukovodstvom druge, sovjetske. Počev otada, Borislav Milošević je u Rusiji stekao širok krug poznanika i uspostavio prijateljske i tesne veze sa raznim ličnostima, od političara do pisaca, jer je tokom proteklih godina često dolazio u Rusiju i kao član raznih delegacija. Bio je istaknuta figura jer je mnogo puta bio prevodilac Josipa Broza u razgovorima sa sovjetskim liderima. U prošloj deceniji bio je šef predstavništva INEKS-a u Rusiji, zatim ambasador SRJ, a nakon isteka mandata jedno vreme bavio se privatnim biznisom, da bi kasnije dobio važno mesto u ruskom "Gaspromu", kao savetnik predsednika ove gigantske kompanije Alekseja Milera . Starijem Miloševiću mora se priznati da je ličnost od integriteta, nezavisno od položaja koji zauzima, a zahvaljujući izuzetnoj komunikativnosti vrlo je prisutan u vodećim ruskim medijima. Zato njemu nije bio nikakav problem da okupi, kao "lobi", mnoge istaknute ličnosti ruske političke scene, uglavnom one koje su i inače naklonjene Slobodanu Miloševiću i "srpskoj stvari". Najpoznatiji među njima su bivši ruski premijer Jevgenij Primakov , predsednik KP Genadij Zjuganov , lider raznih patriotskih pokreta i potpredsednik Dume Sergej Baburin , prvi čovek pokreta "Rodina" i šef njene poslaničke grupe u Parlamentu Dmitrij Rogozin , kao i general-pukovnik Leonid Ivašov , koji je dugo bio načelnik Uprave Generalštaba oružanih snaga za međunarodne odnose. I mnogi drugi gaje iskrene simpatije prema srpskom narodu i otvorene antipatije prema zapadnjacima, posebno pojačane posle NATO-agresije u proleće 1999, koje se prenose i na dugogodišnjeg srpskog lidera, iako neki među njima ne kriju da "nije uvek bio na pravom putu" ili da "nije vodio ispravnu politiku". Obećavaju podršku Kao što se vidi iz liste Miloševićevih simpatizera u Rusiji, u pitanju su istaknute ličnosti sa manje ili više važnom ulogom u Parlamentu i na političkoj sceni, ali se ne može reći da imaju uticaja na državni vrh i Kremlj. U većini, svi pomenuti spadaju u tzv. patriotsku garnituru i, uglavnom iz sopstvenih, domaćih potreba i interesa, već dugo "igraju na srpsku kartu", držeći se istih pozicija kao kad je Milošević bio na vlasti, za vreme NATO-agresije i posle njegovog pada. Okosnicu njihove politike i pozicija, kao i partija, pokreta i grupacija koje predvode, predstavlja stalna potreba za očuvanjem imidža "stubova antinatovske, antizapadne i antiglobalističke odbrane ruskih i slovenskih interesa". Na taj način drže uz sebe, kao glasače, starije generacije i članstvo koje još voli da se diči Rusijom kao silom koja se suprotstavlja Zapadu. Nije tajna da većina Rusa doživljava Miloševića kao "patriotu koji je branio svoju zemlju od NATO-agresije". Svi oni na tome zasnivaju svoje pozicije, što važi i za moskovskog gradonačelnika Jurija Luškova, koji je Miloševiću poželeo dobrodošlicu i obećao mu "bratski zagrljaj" kad stigne iz Haga. Ali, on se uvek tako drži kad god neko iz Beograda dođe u Moskvu. U mnogim prilikama svašta je obećavao – da će, na primer, "srpskoj privredi otvoriti vrata", ali se svaki put sve završavalo na tim frazama, koje ga ništa ne koštaju: lepo zvuči u srpskim ušima, ali nema rezultata. Dugogodišnji vođa ruskih komunista Zjuganov, čija je popularnost poslednjih godina znatno opala pošto je izazvao raskol u partiji, obično naziva Haški trubunal "omraženom sudanijom". Povodom garantija, Miloševiću je obećao "punu podršku i zaštitu" i da će se "komunisti boriti za njegovo dostojanstvo". Jer, kaže Zjuganov, "od te evropske pravde svako može da se razboli". Sergej Baburin, koji je – samoinicijativno ili uz sugestiju Borislava Miloševića – bio glavni inicijator da Državna duma u specijalnoj izjavi zatraži od Vlade garantije, kaže da je Miloševića upoznao 1998. godine i da je do tada bio njegov "veliki kritičar" zato što je "okrenuo leđa Radovanu Karadžiću ". On je dobar govornik, slatkorečiv, i u svakoj prilici naglašava da "majka Rusija neće izneveriti svoje prijatelje". Kad je prestao da kritikuje Miloševića, Baburin je počeo da novim vlastima u Beogradu zamera što "nisu spremne da u skladu sa rezolucijom 1244 uvedu srpsku vojsku umesto NATO-a na Kosovo" i tako "zatvore granicu prema Albaniji i Makedoniji". Kao Baburin, i Dmitrij Rogozin, čija je "Rodina" jedva ušla u Dumu, uporedo koketira i sa Kremljom i sa nacionalistima. On je u vreme Miloševićevog režima bio obavezni domaćin delegacija iz Srbije i Republike Srpske, posebno onih sa Vojislavom Šešeljem na čelu, kad su se zajedno zalagali za prijem Jugoslavije u Savez Rusije i Belorusije, ali je i on bio izdašan samo u lepim rečima. Samo dan pre nego što će Milošević podneti ostavku, posle poraza na izborima septembra 2000, Rogozin mu je obećao da "ne brine ako dođe u Moskvu" (pošto je Haški tribunal već bio objavio optužnicu protiv njega) i da će "zapadnjaci uzalud čekati da bude uhapšen u Rusiji". Među svima njima jedini iskreno privržen Jugoslaviji, odnosno Srbiji jeste general Leonid Ivašov, koji je bio i ostao dosledni protivnik NATO-a i strategije zapadnih političara da dominiraju evropskom i svetskom scenom. On je u mesecima uoči agresije NATO-a, kad je predsednik Jeljcin grmeo da "Rusija neće dati Kosovo i ostaviti Srbiju na cedilu", a režim Beogradu uporno zamlaćivao javnost da je "Moskva iza nas", jedini poručio da se ne računa na rusku vojnu pomoć. I, za razliku od Viktora Černomirdina , Jeljcinovog izaslanika, upozorio je Miloševića da potpisivanjem ultimatuma – da bi bombardovanje bilo obustavljeno – "prihvata da Kosovo više nikad ne bude vraćeno, ne samo Srbiji već ni Jugoslaviji". Lavrov: Inicijativa stigla iz Haga Uporedo sa pričom o famoznom lobiju, proširena je glasina da je u pitanju "špijunski dil" – da su visoki funkcioneri ruske obaveštajne službe uspeli da postignu sporazum sa Tribunalom da se Miloševiću dopusti da ode i da se onda uopšte ne vraća iz Moskve u Hag. Navodno bi tako "i vuci bili siti i ovce ostale na broju". To jest, kada se bivši srpski lider jednom nađe u Moskvi, tu će i ostati, a suđenje u Hagu će se nastaviti i okončati bez njegovog učešća! Tu verziju prvi je lansirao moskovski dnevnik Komersant dejli , a potom su je prihvatili i beogradski listovi, pošto samo "neko naivan može da veruje da je ta odluka (o garantijama ruske Vlade) bila doneta bez saglasnosti predsednika Vladimira Putina ". Kao argument za taj zaključak navodi se da Rusija ne bi rizikovala bruku da njene garantije ne budu prihvaćene. Prema tim tumačenjima, radi se o "garantijama za garantije" – pre nego što je dala svoje garantije, Rusija je dobila garantije Haškog tribunala da će njena dobra volja biti uvažena i da će Sud dopustiti Miloševiću da putuje u Moskvu. Cela priča je, međutim, vrlo kompleksna, a splet okolnosti u vezi sa ruskim garantijama za Miloševića, pozadina događaja koji su tome prethodili i priče o ulozi i uticaju pojedinih ličnosti koje se predstavljaju kao njegovi simpatizeri, nimalo ne umanjuju neizvesnost koja će potrajati sve do konačne odluke sudskog veća u Hagu. Zvanična Moskva se posredno ogradila od svih glasina, nagađanja i pretpostavki da je neki "Slobin lobi" izdejstvovao garantije za Miloševića, kao i to da je ruski državni vrh samoinicijativno rešio da ih ponudi Tribunalu. Šef diplomatije Sergej Lavrov objasnio je da je "zahtev za garancijama stigao iz Tribunala u Hagu" i da je Rusija pozitivno odgovorila u skladu sa "praksom saradnje sa ovim sudom". "Mi smo se složili i prihvatili takav zahtev. Dakle, inicijativa za davanje garantija stigla je iz Haga, a ne iz Moskve", izjavio je Lavrov i dodao da je sada na Haškom tribunalu da donese "odluku i privremeno pusti Slobodana Miloševića da popravi svoje zdravlje". To očigledno znači da Moskva očekuje da Milošević bude privremeno oslobođen, ali i da svoje garantije nije uslovila takvom odlukom. Takođe, da na odluku o pružanju garantija nije uticao nikakav domaći lobi. ________________________________ Statut ne predviđa lečenje Branko Rakić , pravni savetnik Slobodana Miloševića, izjavio je ruskoj agenciji RIA Novosti da se "ne zna kada će sudije doneti odluku o privremenom oslobađanju Miloševića". On ne zna ni da li će uopšte biti održano "specijalno ispitivanje", jer odgovarajući član 65. Statuta Tribunala "ne sadrži precizne stavove za takav slučaj". Naime, privremeno oslobađanje se praktikuje, ali nije predviđeno da se primenjuje radi lečenja. Tribunalu je predočen "paket dokumenata" – nalazi lekarskih konzilijuma o Miloševićevom zdravstvenom stanju, garantije Rusije, lična obaveza s potpisom Miloševića da će se vratiti i informacija Instituta za kardiovaskularnu hirurgiju "Bakuljev", u kojem bi se Milošević podvrgao ispitivanjima i eventualnom lečenju. Specijalisti ove klinike su do sada dva puta pregledali potencijalnog pacijenta – 2004. i ponovo novembra prošle godine. ________________________________ Uloga Primakova Priča da su funkcioneri ruske Federalne službe bezbednosti najzaslužniji što je Moskva dala garantije za Miloševića, jer su prethodno postigli sporazum sa Tribunalom da on neće ni morati da se vraća u Hag – najverovatnije je medijska konstrukcija s ciljem da se celom sklučaju obezbedi dodatna dramatika. Može se pretpostaviti da je ona u dalekoj vezi sa Jevgenijem Primakovom, koji je dugo, pre nego što je postao ministar inostranih poslova, pa premijer, bio šef Inostrane obaveštajne službe. U tako osetljivoj stvari kao što su državne garantije, glavnu reč imaju diplomate, a ne agenti. To potvrđuje i izjava njenog šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova. Za razliku od Černomirdina, koga je nasledio na položaju premijera, Primakov uživa srpske simpatije. On je poznat po tome što je na vest o početku bombardovanja Jugoslavije, 24. marta 1999. godine, otkazao zvaničnu posetu SAD i, na pola puta u Vašington, okrenuo avion iznad Atlantika i vratio se u Moskvu. Srpska Informativna Mreza sim@antic.org http://www.antic.org/