http://www.patriotmagazin.com/media/009.htm
PATRIOT (Republika Srpska)
BROJ 208
13. 02. 2006.
Da li će nekadašnji predsednik Srbije i Jugoslavije nastaviti lečenje u Rusiji
Borin lobi traži Slobu
Bori Miloševiću mora se priznati da je ličnost od integriteta,
nezavisno od položaja koji zauzima, a zahvaljujući izuzetnoj
komunikativnosti vrlo je prisutan u vodećim ruskim medijima. Zato
njemu nije bio nikakav problem da okupi, kao "lobi", mnoge istaknute
ličnosti ruske političke scene, uglavnom one koje su i inače
naklonjene Slobodanu Miloševiću i "srpskoj stvari"
piše: Nenad M. Stevanović
Da li je Moskva, koja nije uspela da sačuva Slobodana Miloševića od
pada u oktobru 2000, sada otkrila način da ga spase "iz kandži" Haškog
tribunala? Povodom garantija ruske države Sudu da će bivši
srpsko-jugoslovenski predsednik, ako mu se omogući lečenje u Moskvi,
biti vraćen u Hag "kad Tribunal to zatraži" – to se pitaju i u Rusiji
i u svetu. I još, da li su te garantije ruske Vlade, uz zahtev da se
Miloševiću omogući lečenje u moskovskoj klinici "Bakuljev",
izdejstvovali njegovi ruski pokrovitelji ili je u pitanju direktan
sporazum Haga i Moskve? Lansirana je, naime, i verzija da se, u
stvari, radi o "operaciji spasavanja" Miloševića, da su Rusija i
Tribunal sklopili dil u obostranom interesu. Lečenje je, navodno,
forma da se on obre u Rusiji, koja tako "pokazuje humanost prema
bivšem savezniku u nevolji", a Tribunal dobija mogućnost da nastavi
suđenje neopterećen zastojima zbog njegovih zdravstvenih problema.
Moskva i Tribunal su kategorički demantovali priču o tom aranžmanu,
dok je verzija o moćnom prosrpskom lobiju i dalje u igri.
"Ruska veza"
Ko su, dakle, "ruski mentori" Slobodana Miloševića za koje se tvrdi da
su obezbedili da Rusija ispuni glavni uslov Haškog tribunala da bi se
uopšte odlučivalo o njegovom zahtevu da se leči u Moskvi? Bez tih
garantija (da će se optuženik vratiti u Hag) sudsko veće ne bi ni
uzelo u razmatranje njegov zahtev. Zato, u očekivanju "specijalnog
saslušanja" na kojem sudsko veće treba da odmeri razloge za i protiv
privremenog oslobađanja svog glavnog optuženika, veliko interesovanje
javnosti izaziva ne samo to kakva će biti odluka Suda već i sastav
"lobija" koji je, navodno, izdejstvovao te garantije.
Glavnu ulogu u "ruskoj vezi" Slobodana Miloševića igra njegov stariji
brat Borislav, koji je u Rusiji "kao kod kuće", još otkako je pre više
od tri decenije prvi put službovao u Moskvi kao predstavnik SKJ pri
Ambasadi SFRJ u SSSR-u. Kao neka vrsta ambasadora jedne partije za
veze sa rukovodstvom druge, sovjetske.
Počev otada, Borislav Milošević je u Rusiji stekao širok krug
poznanika i uspostavio prijateljske i tesne veze sa raznim ličnostima,
od političara do pisaca, jer je tokom proteklih godina često dolazio u
Rusiju i kao član raznih delegacija. Bio je istaknuta figura jer je
mnogo puta bio prevodilac Josipa Broza u razgovorima sa sovjetskim
liderima. U prošloj deceniji bio je šef predstavništva INEKS-a u
Rusiji, zatim ambasador SRJ, a nakon isteka mandata jedno vreme bavio
se privatnim biznisom, da bi kasnije dobio važno mesto u ruskom
"Gaspromu", kao savetnik predsednika ove gigantske kompanije Alekseja
Milera .
Starijem Miloševiću mora se priznati da je ličnost od integriteta,
nezavisno od položaja koji zauzima, a zahvaljujući izuzetnoj
komunikativnosti vrlo je prisutan u vodećim ruskim medijima. Zato
njemu nije bio nikakav problem da okupi, kao "lobi", mnoge istaknute
ličnosti ruske političke scene, uglavnom one koje su i inače
naklonjene Slobodanu Miloševiću i "srpskoj stvari".
Najpoznatiji među njima su bivši ruski premijer Jevgenij Primakov ,
predsednik KP Genadij Zjuganov , lider raznih patriotskih pokreta i
potpredsednik Dume Sergej Baburin , prvi čovek pokreta "Rodina" i šef
njene poslaničke grupe u Parlamentu Dmitrij Rogozin , kao i
general-pukovnik Leonid Ivašov , koji je dugo bio načelnik Uprave
Generalštaba oružanih snaga za međunarodne odnose. I mnogi drugi gaje
iskrene simpatije prema srpskom narodu i otvorene antipatije prema
zapadnjacima, posebno pojačane posle NATO-agresije u proleće 1999,
koje se prenose i na dugogodišnjeg srpskog lidera, iako neki među
njima ne kriju da "nije uvek bio na pravom putu" ili da "nije vodio
ispravnu politiku".
Obećavaju podršku
Kao što se vidi iz liste Miloševićevih simpatizera u Rusiji, u pitanju
su istaknute ličnosti sa manje ili više važnom ulogom u Parlamentu i
na političkoj sceni, ali se ne može reći da imaju uticaja na državni
vrh i Kremlj. U većini, svi pomenuti spadaju u tzv. patriotsku
garnituru i, uglavnom iz sopstvenih, domaćih potreba i interesa, već
dugo "igraju na srpsku kartu", držeći se istih pozicija kao kad je
Milošević bio na vlasti, za vreme NATO-agresije i posle njegovog pada.
Okosnicu njihove politike i pozicija, kao i partija, pokreta i
grupacija koje predvode, predstavlja stalna potreba za očuvanjem
imidža "stubova antinatovske, antizapadne i antiglobalističke odbrane
ruskih i slovenskih interesa". Na taj način drže uz sebe, kao glasače,
starije generacije i članstvo koje još voli da se diči Rusijom kao
silom koja se suprotstavlja Zapadu. Nije tajna da većina Rusa
doživljava Miloševića kao "patriotu koji je branio svoju zemlju od
NATO-agresije".
Svi oni na tome zasnivaju svoje pozicije, što važi i za moskovskog
gradonačelnika Jurija Luškova, koji je Miloševiću poželeo dobrodošlicu
i obećao mu "bratski zagrljaj" kad stigne iz Haga. Ali, on se uvek
tako drži kad god neko iz Beograda dođe u Moskvu. U mnogim prilikama
svašta je obećavao – da će, na primer, "srpskoj privredi otvoriti
vrata", ali se svaki put sve završavalo na tim frazama, koje ga ništa
ne koštaju: lepo zvuči u srpskim ušima, ali nema rezultata.
Dugogodišnji vođa ruskih komunista Zjuganov, čija je popularnost
poslednjih godina znatno opala pošto je izazvao raskol u partiji,
obično naziva Haški trubunal "omraženom sudanijom". Povodom garantija,
Miloševiću je obećao "punu podršku i zaštitu" i da će se "komunisti
boriti za njegovo dostojanstvo". Jer, kaže Zjuganov, "od te evropske
pravde svako može da se razboli".
Sergej Baburin, koji je – samoinicijativno ili uz sugestiju Borislava
Miloševića – bio glavni inicijator da Državna duma u specijalnoj
izjavi zatraži od Vlade garantije, kaže da je Miloševića upoznao 1998.
godine i da je do tada bio njegov "veliki kritičar" zato što je
"okrenuo leđa Radovanu Karadžiću ". On je dobar govornik, slatkorečiv,
i u svakoj prilici naglašava da "majka Rusija neće izneveriti svoje
prijatelje". Kad je prestao da kritikuje Miloševića, Baburin je počeo
da novim vlastima u Beogradu zamera što "nisu spremne da u skladu sa
rezolucijom 1244 uvedu srpsku vojsku umesto NATO-a na Kosovo" i tako
"zatvore granicu prema Albaniji i Makedoniji".
Kao Baburin, i Dmitrij Rogozin, čija je "Rodina" jedva ušla u Dumu,
uporedo koketira i sa Kremljom i sa nacionalistima. On je u vreme
Miloševićevog režima bio obavezni domaćin delegacija iz Srbije i
Republike Srpske, posebno onih sa Vojislavom Šešeljem na čelu, kad su
se zajedno zalagali za prijem Jugoslavije u Savez Rusije i Belorusije,
ali je i on bio izdašan samo u lepim rečima. Samo dan pre nego što će
Milošević podneti ostavku, posle poraza na izborima septembra 2000,
Rogozin mu je obećao da "ne brine ako dođe u Moskvu" (pošto je Haški
tribunal već bio objavio optužnicu protiv njega) i da će "zapadnjaci
uzalud čekati da bude uhapšen u Rusiji".
Među svima njima jedini iskreno privržen Jugoslaviji, odnosno Srbiji
jeste general Leonid Ivašov, koji je bio i ostao dosledni protivnik
NATO-a i strategije zapadnih političara da dominiraju evropskom i
svetskom scenom. On je u mesecima uoči agresije NATO-a, kad je
predsednik Jeljcin grmeo da "Rusija neće dati Kosovo i ostaviti Srbiju
na cedilu", a režim Beogradu uporno zamlaćivao javnost da je "Moskva
iza nas", jedini poručio da se ne računa na rusku vojnu pomoć. I, za
razliku od Viktora Černomirdina , Jeljcinovog izaslanika, upozorio je
Miloševića da potpisivanjem ultimatuma – da bi bombardovanje bilo
obustavljeno – "prihvata da Kosovo više nikad ne bude vraćeno, ne samo
Srbiji već ni Jugoslaviji".
Lavrov: Inicijativa stigla iz Haga
Uporedo sa pričom o famoznom lobiju, proširena je glasina da je u
pitanju "špijunski dil" – da su visoki funkcioneri ruske obaveštajne
službe uspeli da postignu sporazum sa Tribunalom da se Miloševiću
dopusti da ode i da se onda uopšte ne vraća iz Moskve u Hag. Navodno
bi tako "i vuci bili siti i ovce ostale na broju". To jest, kada se
bivši srpski lider jednom nađe u Moskvi, tu će i ostati, a suđenje u
Hagu će se nastaviti i okončati bez njegovog učešća!
Tu verziju prvi je lansirao moskovski dnevnik Komersant dejli , a
potom su je prihvatili i beogradski listovi, pošto samo "neko naivan
može da veruje da je ta odluka (o garantijama ruske Vlade) bila doneta
bez saglasnosti predsednika Vladimira Putina ". Kao argument za taj
zaključak navodi se da Rusija ne bi rizikovala bruku da njene
garantije ne budu prihvaćene. Prema tim tumačenjima, radi se o
"garantijama za garantije" – pre nego što je dala svoje garantije,
Rusija je dobila garantije Haškog tribunala da će njena dobra volja
biti uvažena i da će Sud dopustiti Miloševiću da putuje u Moskvu.
Cela priča je, međutim, vrlo kompleksna, a splet okolnosti u vezi sa
ruskim garantijama za Miloševića, pozadina događaja koji su tome
prethodili i priče o ulozi i uticaju pojedinih ličnosti koje se
predstavljaju kao njegovi simpatizeri, nimalo ne umanjuju neizvesnost
koja će potrajati sve do konačne odluke sudskog veća u Hagu.
Zvanična Moskva se posredno ogradila od svih glasina, nagađanja i
pretpostavki da je neki "Slobin lobi" izdejstvovao garantije za
Miloševića, kao i to da je ruski državni vrh samoinicijativno rešio da
ih ponudi Tribunalu. Šef diplomatije Sergej Lavrov objasnio je da je
"zahtev za garancijama stigao iz Tribunala u Hagu" i da je Rusija
pozitivno odgovorila u skladu sa "praksom saradnje sa ovim sudom".
"Mi smo se složili i prihvatili takav zahtev. Dakle, inicijativa za
davanje garantija stigla je iz Haga, a ne iz Moskve", izjavio je
Lavrov i dodao da je sada na Haškom tribunalu da donese "odluku i
privremeno pusti Slobodana Miloševića da popravi svoje zdravlje".
To očigledno znači da Moskva očekuje da Milošević bude privremeno
oslobođen, ali i da svoje garantije nije uslovila takvom odlukom.
Takođe, da na odluku o pružanju garantija nije uticao nikakav domaći
lobi. ________________________________
Statut ne predviđa lečenje
Branko Rakić , pravni savetnik Slobodana Miloševića, izjavio je ruskoj
agenciji RIA Novosti da se "ne zna kada će sudije doneti odluku o
privremenom oslobađanju Miloševića". On ne zna ni da li će uopšte biti
održano "specijalno ispitivanje", jer odgovarajući član 65. Statuta
Tribunala "ne sadrži precizne stavove za takav slučaj". Naime,
privremeno oslobađanje se praktikuje, ali nije predviđeno da se
primenjuje radi lečenja.
Tribunalu je predočen "paket dokumenata" – nalazi lekarskih
konzilijuma o Miloševićevom zdravstvenom stanju, garantije Rusije,
lična obaveza s potpisom Miloševića da će se vratiti i informacija
Instituta za kardiovaskularnu hirurgiju "Bakuljev", u kojem bi se
Milošević podvrgao ispitivanjima i eventualnom lečenju. Specijalisti
ove klinike su do sada dva puta pregledali potencijalnog pacijenta –
2004. i ponovo novembra prošle godine.
________________________________
Uloga Primakova
Priča da su funkcioneri ruske Federalne službe bezbednosti
najzaslužniji što je Moskva dala garantije za Miloševića, jer su
prethodno postigli sporazum sa Tribunalom da on neće ni morati da se
vraća u Hag – najverovatnije je medijska konstrukcija s ciljem da se
celom sklučaju obezbedi dodatna dramatika. Može se pretpostaviti da je
ona u dalekoj vezi sa Jevgenijem Primakovom, koji je dugo, pre nego
što je postao ministar inostranih poslova, pa premijer, bio šef
Inostrane obaveštajne službe.
U tako osetljivoj stvari kao što su državne garantije, glavnu reč
imaju diplomate, a ne agenti. To potvrđuje i izjava njenog šefa ruske
diplomatije Sergeja Lavrova.
Za razliku od Černomirdina, koga je nasledio na položaju premijera,
Primakov uživa srpske simpatije. On je poznat po tome što je na vest o
početku bombardovanja Jugoslavije, 24. marta 1999. godine, otkazao
zvaničnu posetu SAD i, na pola puta u Vašington, okrenuo avion iznad
Atlantika i vratio se u Moskvu.
Srpska Informativna Mreza
sim@antic.org
http://www.antic.org/
