TANJUG 22S178 1407 2202
SPR:BECC-BRISEL-KOSOVO-ANALIZA
Beccki "Prese" o "deset razloga protiv nezavisnosti Kosova"
BECC, 22. februara (Tanjug) - Nezavisnost Kosova i Metohije je maksimalisticcko i neprincipijelno ressenje koje bi ugrozilo medjunarodno pravo, stvorilo opasan presedan u svetu i kaznilo multietniccku i demokratsku Srbiju, isticce se u analizi briselskog "Instituta 4S", koju danas prenosi beccki dnevnik "Prese".
U analizi Instituta, pod naslovom "Deset razloga zassto Kosovo ne treba da bude nezavisno", takodje se isticce - kako isticce "Prese" - da Srbija ne bi nikad prihvatila takvo ressenje.
"Takvo ressenje bi moglo biti samo nametnuto sa strane, bilo bi nepraviccno i destabilizovalo bi ceo region", konstatuje se u analizi.
Zassto od samog temelja graditi jednu potpuno novu drzzavu? - glasi prvo od ukupno deset pitanja Instituta 4S da bi se odmah u odgovoru istaklo da bi nezavisno Kosovo bilo potpuno neprincipijelno ressenje granica na Balkanu, nakon ssto je, tokom decenije 90-ih, ta ista nezavisnost onemoguchena nekim drugim narodima - Srbima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.
"Medjunarodna javnost godinama nastoji da od BiH stvori centralisticcku drzzavu. Na jednoj strani, dakle, integracija i perspektiva ulaska u Evropsku uniju, a na drugoj cepanje i raspadanje drzzava", isticce se u tekstu koji objavljuje "Prese".
U analizi se, takodje, upozorava da, kad bi vechinska albanska zajednica na Kosovu dobila nezavisnost, to izazvalo lanccanu reakciju na Balkanu.
"To bi bio primer za bossnjaccku vechinu u Sandzzaku, albansku u juzznoj Srbiji, srpsku u istoccnoj Crnoj Gori, albansku u zapadnoj Makedoniji, srpsku u istossnoj Slavoniji, madjarsku u severnoj Vojvodini", kazze se u tekstu koji prenosi beccki list.
U analizi se, istovremeno, postavlja pitanje - zassto ugroziti medjunarodno pravo?
"Okvir za ressenje buducheg statusa Kosova i Metohije se nalazi u Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN. Po toj rezoluciji, 'stanovnisstvo Kosova uzziva susstinsku autonomiju u okviru Savezne Republike Jugoslavije' (danas Srbije i Crne Gore). U dokumentu se 'susstinska autonomija' spominje tri puta, suverenitet Jugoslavije takodje tri puta, a recci 'samoopredeljenje' i 'nezavisnost' - nijednom!", kazze se u analizi.
U tekstu se, takodje, podsecha na ccinjenicu da je poccetkom decenije 90-ih, Badenterova komisija definisale granice medju bivssim republkama SFR Jugoslavije kao drzzavne granice.
"Kosovo je bilo autonomna pokrajina, nije bilo republika i nikada nije bilo drzzava", kazze se u tekstu i podsecha da se o nedodirljivosti granica govori i u Zavrssnom aktu iz Helsinkija.
"Zassto bi Kosovo bilo izuzetak?" - glasi sledeche pitanje, na koje odgovor Instituta 4S glasi:
"Kosovo ne sme biti izuzetak u svetu. Nezavisnost Kosova bi uticala na separatisticcke pokrete ne samo u regionu, vech i u Evropi i svetu - Baskija, Korzika, CCeccenija, Tibet, Tajvan, Kurdistan, SSkotska, Kvebek, Tamil Elam, Abhazija, Juzzna Osetija, Severni Kipar, Kassmir, Juzzni Tajland... Svi secesionisticcki pokreti u svetu che s velikom pazznjom gledati na Kosovo kao na eventualan presedan".
Odgovarajuchi na pitanje zassto je NATO bombardovao Srbiju 1999. godine, u analizi instituta iz Brisela se isticce: "S obzirom na dessavanja na Kosovu od 1999. godine, nezavisnost Kosova che, pre ili kasnije, najverovatnije dovesti do monoetnicckog albanskog Kosova. Kao takvo, u potpunosti che potkopati argumente onih koji su se zalagali za NATO bombardovanje 1999. godine u ime 'multietniccnosti' Kosova".
"Bombardovanje iz 1999. che istorijski biti vidjeno kao kampanja za nezavisnost Kosova, ssto je svetlosnim godinama daleko od proklamovanih ciljeva 'humanitarne intervencije'", isticce se u tekstu.
"Zassto kazniti demokratsku Srbiju?" - to je sledeche pitanje, na koje odgovor glasi:
"Demokratska Srbija se od oktobra 2000. nalazi na evropskom putu. Srbija je zapoccela pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruzzzzvanju sa Evropskom unijom, sprovodi evropske zakone i reforme u skladu sa preporukama svetskih finansijskih institucija... Zassto kazniti Srbiju oduzimanjem dela njene teritorije, prostora na kojem se rodila srpska drzzava i koje i dan danas ima oko
1.300 srpskih pravoslavnih objekata, vechinom dragulja srednjevekovne arhitekture?"
U tekstu se takodje postavlja pitanje - zassto u Evropi stvarati joss jednu albansku drzzavu? - i odgovara konstatacijom da bi nezavinost Kosova i njegov monoetniccki karakter znaccili bass to - stvaranje druge albanske drzzave na Balkanu.
U odgovoru na pitanje - otkuda ideja da bi nezavisnost bila najbolje ressenje za Kosovo? - u analizi briselskog instituta se kazze da je medjunarodna zajednica postavila okvire za pregovore o buduchem na sledechi naccin: Nema povratka na situaciju pre 1999, nema prisajedinjenja susednim drzzavama, nema podele.
"Postoji ccitav niz opcija koje izgledaju mnogo visse kao kompromisna ressenja od nametanja nezavisnosti. Odrzzivo i praviccno ressenje se nalazi izmedju standardne autonomije - neprihvatljive za Albance - i nezavisnosti Kosova - neprihvatljive za Srbe i Srbiju. Izmedju te dve opcije postoji ccitav niz kompromisnih opcija: susstinska autonomija, konfederacija, Kosovo kao evroregija, model Hong-Konga (jedna drzzava - dva sistema), kondominijum...", kazze se u analizi.
Najzad, odgovarajuchi na pitanje - zassto stvarati nove granice u "Evropi bez granica"? - u analizi se kazze:
"Ako cela jugoistoccna Evropa ide u susret evropskim integracijama i cclanstvu u Evropskoj uniji, gde granice visse 'nisu bitne' - ako je taj proces u toku i ako che biti zavrssen u narednoj deceniji, zassto onda stvoriti drugu albansku drzzavu u Evropi? Zassto je potrebno praviti granice po tako visokoj ceni ako che te iste granice biti srussene za samo nekoliko godina? Gde je logika evropskih integracija u nezavisnosti Kosova?"
(Kraj) mit/gb/max
Yahoo! Mail
Use Photomail to share photos without annoying attachments.
