ОТВОРЕНА ПОРУКА ЧИТАОЦИМА ИЛУСТРОВАНЕ ПОЛИТИКЕ
После прошлонедељног интервјуа Мирјане Карановић Илустрованој Политици, упутио
сам писмо уредништву тог часописа, у којем се указало на чињеницу да су цифре
од "20-50.000 силованих муслиманки" које је и сама Мирјана Карановић прихватила
и у том интервјуу изговорила као "истину", заправо лаж коју је побила сама
Комисија УН за људска права још 1994. године. Није морало баш моје писмо да
буде објављено, али морало је било чије које ту гнусну пропаганду демантује. То
би била дужност иоле одговорног новинарства. Нажалост, то се није десило.
Једини з�!
�кључак до којег се може доћи је да је уредник Илустроване Политике
заинтересован да што мање читалаца часописа којег уређује са том истином буде и
упознато, чиме је јасно показао да је поборник исте пропаганде и истих интереса
као и Мирјана Карановић, и да свесно ради на њиховом пропагирању.
Досад сам објавио преко 50 текстова у америчкој) штампи (WorldNetDaily.com, са
неколико милиона читалаца месечно), то јест оном њеном делу који је био и остао
спреман да објави другачију слику дешавања у бившој Југославији и Србији током
последњих неколико година. Видећи спремност странаца да објаве истину о
дешавањима у некој страној земљи, а поготову о глобално демонизованој Србији,
утолико више сам револтиран покушајима да се та истина цензурише и ускрати у
самој земљи, бомбардованој не само уранијумски осиромашеним НАТО бомбама већ и
обога�!
�еним НАТО лажима. Али, нека се бар о томе зна. Следи необјављено писмо
уредништву Илустроване Политике, као реаговање на интервју дат од стране
Мирјане Карановић 4.3.2006, поводом филма "Грбавица". Да се зна да је чак и
наводна "равнодушност јавности" диригована.
Поштовано уредништво,
Занимљиво је како је Мирјана Карановић спремна да се "храбро суочи" са свим
негативним појавама у народу из којег потиче. Све честитке на "бескомпромисном"
ставу. За то стварно треба храбрости у ово време - отприлике онолико колико и
за шутирање пса којег су сви други већ ишутирали. Али да ли има храбрости,
попут господина из Трстеника, да призна заблуду? Наиме, Комисија УН за људска
права је 1994. године начинила извештај заснован на 119 документованих случаја
намерно силованих жена, и навела укупну цифру од око 2.400, а не "20-50.000" -
на све три стра!
не.
"Лицитирање бројкама"? Не, него доказ да је било злочина, али не и организоване
кампање. Разлика је огромна и кључна када се доказују или оповргавају оптужбе
за, на пример, "геноцид", око чега се тренутно води поступак по тужби
фундаменталистичког дела Босне пред Сталним судом у Хагу. Но, међутим, у таквом
размишљању нема профита. Нека јој је срећно следеће снимање. Предлажем, на
пример, Рачак као тему. Нипошто Маркале I и II или, рецимо, масакр војника ЈНА
у Добровољачкој улици, или гранатирање избегличких колона из Крајине... За
крај, свако са �!
�стински доследним "анти-ратним" ставом не биx учествовао у било ком
лицитирању - на било чијој страни.
Александар Павић
Београд
Srpska Informativna Mreza
[email protected]
http://www.antic.org/
