24.03.2006.

OTVORENO PISMO SANDE RAŠKOVIĆ VISOKOM PREDSTAVNIKU UN ZA KOSMET

PETERSEN PROMOTER ALBANSKIH SEPARATISTA

 

Do juče sam verovala da Vi na Kosovu i Metohiji ipak predstavljate Ujedinjene nacije, istakla je Raškovićeva u pismu šefu UNMIK-a.


Predsednica Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Sanda Rašković-Ivić poslala je otvoreno pismo šefu UNMIK-a Serenu Jesen-Petersenu u kome je ocenila da je Petersen "izrastao" u jednog od najuticajnijih promotera ciljeva albanskih separatista iz južne srpske pokrajine.

Ona je obrazložila da je do tog utiska došla posle Petersenovog poziva zapadnim zemljama da ignorišu poternice koje je Srbija raspisala za Agimom Čekuom i Hašimom Tačijem.

Prekoračenje ovlašćenja

"Uprkos svim dosadašnjim postupcima, izjavama, odlukama i ponašanju koje je najmanje bilo neutralno, do juče sam verovala da Vi na Kosovu i Metohiji ipak predstavljate Ujedinjene nacije", istakla je Raškovićeva u pismu šefu UNMIK-a.

Ona je naglasila da, umesto da smiruje strasti i podstiče ravnopravnost Srba i Albanaca, šef misije UN povlači po
teze koji prelaze granice njegovih ovlašćenja i "svesno nastoji da ponizi državu Srbiju i njeno rukovodstvo".

"Srbija je poternice za CCekuom i Tačijem izdala na osnovu opsežne istrage i obilja prikupljenih dojkaza koje Vi, na ovaj način, nedopustivo potcenjujete", istakla je Raškovićeva.

Uvreda srpskih porodica

Ona je ukazala da, u situaciji kada je Srbija ispunila sve zahteve prema Haškom tribunalu u vezi s optužnicama koje se odnose na Kosovo i Metohiju, i po cenu velikog rizika od mogućih političkih previranja, jesen-Petersen "zarad interesa svojih prijatelja Albanaca traži da se ignoriše minimum poštovanja zakona i prava".

"Ovakvim svojim postupkom Vi ste grubo uvredili i srpske porodice koje su, delovanjem Čekua i Tačija, izgubile svoje najmilije. Šta je sledeće gospodine Petresen", upitala je Raškovićeva.

Ona je istakla da se posle ovakvog postupka šefa misije UN "neodoljivom silinom nameće zaključak da je nedavna odluka Haškog tribunala da se Ramušu Haradinaju na privremenoj slobodi dozvoli javno političko delovanje - posledica Jesen-Petresenovih preporuka i intervencija".

 

24.03.2006.

IZJAVA PREDSEDNIKA POSLANIČKE GRUPE DSS

ALIGRUDIĆ: VLADA NE GUBI PODRŠKU

 

Do sada nije bilo kontakata predstavnika DSS-a sa socijalistima, ali ni sa poslanicima DS oko njihove eventualne podrške manjinskoj vladi


Šef poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije u Skupštini Srbije Miloš Aligrudić izjavio je u četvrtak, 23. marta, da nema nikakvih nagoveštaja da bi vlada mogla da izgubi podršku Socijalističke partije Srbije.

"Sve je moguće, ali za sada nema nikakvih najava da bi socijalisti mogli da uskrate poverenje Vladi Srbije", rekao je Aligrudić .

Prema njegovim rečima, do sada nije bilo kontakata predstavnika DSS-a sa socijalistima, ali ni sa poslanicima Demokratske stranke oko njihove eventualne podrške manjinskoj vladi.

SPS podržava manjinsku Vladu Srbije od njenog formiranju u martu 2004. Pojedini funkcioneri DS kazali su da bi demokrate mogle da podrže vladu ako socijalisti, nakon sahrane Slobodana Miloševića, uskrate podršku zbog saradnje sa Haškim tribunalom.

Aligrudić je kazao da DSS za sada nije dobio zvaničnu ponudu demokrata, već da o tome funkcioneri DS govore samo u medijskim nastupima.

Prema njegovim rečima, niko ne sprečava DS da, bez novih dogovora, podržava reformske zakone Vlade Srbije, menja ih amandmanima u Skupštini Srbije i sa ostalim strankama radi na novom republičkom ustavu.

Na pitanje da li je moguće da socijalisti uskrate podršku vladi u slučaju hapšenja i izručenja Ratka Mladića, šef poslanika DSS-a je kazao da je svima u parlamentu jasan stav vladajuće koalicije o saradnji s Haškim tribunalom.

Aligrudić je dodao da je Vlada Srbije jasno saopštila da će se u rešavanju slučaja Mladić primenjivati sva sredstva propisana Zakonom o saradnji s tim sudom.

Tim Zakonom predviđeno je i hapšenje i izručenje optuženih, a SPS je saopštila da neće podržati izručenja, već samo dobrovoljne predaje optuženih.

Aligrudić je kazao da postoji politička volja da se slučaj Mladić reši, kao i da veruje službama bezbednosti kada kažu da ne znaju gde se krije optuženi.

 

24.03.2006.

IZJAVA PREDSEDNIKA IO DEMOKRATSKE STRANKE SRBIJE

PALALIĆ: SAČEKAJMO DA DS OTVORI KARTE

 

U DSS-u "nismo razumeli da će SPS srušiti Vladu i u tom smislu verujemo da i dalje postoji skupštinska većina", istakao je Palalić


Predsednik Izvršnog odbora Demokratske stranke Srbije Jovan Palalić izjavio je u petak, 24. marta, da u rešavanju državnih problema ne bi trebalo da bude razlike između DSS-a i Demokratske stranke.

"Oko niza ključnih pitanja potrebno je da se u ovoj državi napravi dogovor, jer je pred nama nekoliko važnih problema koje moramo rešiti", rekao je Palalić za novosadski "Dnevnik" povodom poziva predsednika Srbije i DS-a Borisa Tadića na dogovor demokratskih stranaka o najbitnijim državnim pitanjima i izborima.

Poziv predsednika Tadića je vrlo uopšten i trebalo bi sačekati "šta će u javnosti izaći nakon sednice Glavnog odbora DS-a u subotu i koji su konkretni predlozi" o tome kako DS u budućnosti vidi svoju podršku Vladi Srbije za reforme i napore koje čini u rešavanju državnih pitanja, ocenio je Palalić i dodao da će se tek posle toga DSS odrediti prema pozivu.

DSS prvenstveno očekuje povratak DS-a u republički parlament i uključivanje te stranke u izradu i donošenje novog ustava, čime bi se Srbija "oslobodila opterećenja koje joj stoji nad glavom od 2000. godine, kad je krenula put evropskih integracija", kazao je on.

U DSS-u "nismo razumeli da će SPS srušiti Vladu i u tom smislu verujemo da i dalje postoji skupštinska većina", rekao je Palalić i napomenuo da će se to potvrditi sledeće sedmice kad bude počelo redovno prolećno zasedanje Skupštine Srbije.

 

24.03.2006.

SUSRET KOŠTUNICE I SENATORA VOJNOVIĆA

NEOPHODAN KOMPROMIS O BUDUĆEM STATUSU KIM


Predsednik Vlade Republike Srbije Vojislav Koštunica naglasio je u četvrtak, 23. marta, u razgovoru sa senatorom iz Ohaja (SAD) Džordžom Vojinovićem da rešenje za budući status Kosova i Metohije mora da se zasniva na poštovanju osnovnog principa međunarodnog prava, a to je očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta država.

Predsednik Vlade je tom prilikom ukazao na to da je Srbija spremna da obezbedi suštinsku autonomiju na Kosmetu u sastavu Srbije i dodao da je neophodno pronaći kompromisno i održivo rešenje za pokrajinu.

Koštunica je istakao da se prilikom iznalaženja rešenja za budući status mora voditi računa o stabilnosti celog regiona, uz napomenu da bi svako nametnuto rešenje imalo ozbiljne posledice.

Vojinović je rekao da se rešenje za budući status Kosova i Metohije ne sme nametati, već da se ono mora tražiti kroz dogovor.

On je naglasio da se u pokrajini mora obezbediti multietničnost i poštovanje ljudskih prava svih zajednica i da je potrebno zaštititi kulturno nasleđe.

 

24.03.2006.

U BEOGRADU ODRŽAN PARASTOS ŽRTVAMA NATO BOMBARDOVANjA

POKLONjENjE ŽRTVAMA AGRESIJE

 

Onima koji su nas bombardovali teško je da sada, u svetlu svega što se dešavalo, opravdaju svoj čin, isričenj Sanda Rašković Ivić


Episkop hvostanski i vikar srpskog patrijarha Atanasije Rakita održali su u petak, 24. marta, u crkvi Svetog Marka u Beogradu parastos žrtvama bombardovanja SR Jugoslavije 1999., na kome su, među oko 200 građana, prisustvovali premijer Srbije Vojislav Koštunica i ministri Radomir Naumov i Aleksandar Popović.

U crkvi su bili i predsednica Kordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Sanda Rašković-Ivić, predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo Dušan Proroković, portparol Demokratske stranke Srbije Andreja Mladenović i akademik Matija Bećković.

Rašković-Ivić je u izjavi novinarima ocenila da je onima koji su bombardovali teško da sada u svetlu svega što se dešavalo, opravdaju svoj čin.

"Srbija je bombardovana, razorena. Odnosi između nas i Albanaca koji su bili loši postali su posle bombardovanja beznadežni", istakla je ona, podsećajući na drastična kršenja ljudskih prava na sadašnjem Kosovu.

"Od dolaska međunarodnih snaga ubijeno je 927 ljudi, porušeno je 156 pravoslavnih crkava i bilo je 7.000 etničkih napada na Srbe", rekla je Raškovićeva.

"Kosovo i Metohija još nije rešeno u pogledu statusa, ljudskih prava i tehničkih pitanja, poput decentralizacije, crkvene imovine i ekonomije", navela je ona, ocenjujući da je ipak ohrabrujuće što su počeli razgovori srpske i albanske strane o tim pitanjima.

"Naša država stoji iza srpskog i ne albanskog naroda na Kosovu i Metohiji i postaraće se i potruditi da to tako ostane", istakla je ona.

Rašković-Ivić je podsetila da je bombardovanje Jugoslavije "počelo zbog navodno 200.000 mrtvih Albanaca i zbog ogromnog etničkog čišćenja i strahovitih zločina", a da je na kraju konflikta broj poginulih bio znatno manji od prvobitno navedene cifre - pet i po hiljada na albanskoj i dve i po hiljade na srpskoj strani.

Informativna služba DSS

 

Одговори путем е-поште