РУСКИ МИНИСТАР СПОЉНИХ ПОСЛОВА
О СТАТУСУ КОСОВА 


Не можемо бити већи Срби од Срба 
 
Русија ће подржати активнију и одлучнију улогу Срба у преговарачком процесу о 
статусу Косова, али неће се непотребно конфронтирати, изјавио је руски министар 
спољних послова Сергеј Лавров. „За сада српска страна не учествује довољно 
активно у тим преговорима, требало би да буде одлучнија и ми ћемо је подржати”, 
рекао је Лавров а пренела агенција Итар-Тас. „Ми не можемо да будемо више Срби 
од самих Срба”, нагласио је он и додао да ће „судбина Косова зависити од 
активности самих Срба”. 

„Питање Косова је, пре свега, питање Срба и у одређеној мери Црногораца, али 
пре свега Срба. Управо ће од њихове активности зависити како ће се решавати 
судбина Косова”, рекао је Лавров на седници Руске думе, на којој се разматра 
Конвенција Савета Европе о спречавању тероризма. Шеф руске дипломатије је 
истакао да ће се Русија чврсто залагати да решење о статусу Косова буде 
пронађено за преговарачким столом, а не наметањем. Према његовим речима, 
Министарство спољних послова ће при том штитити руске интересе, али „без 
непотребне конфрон�!
 �ације и прагматично”.

Сергеј Лавров је претходно у интервјуу за „Вечерње новости” рекао да Русија 
инсистира на више варијанти статусних решења за Косово и да не прихвата чврсто 
ограничење рока за преговоре. Он је такође одбацио наводе „Фајненшел тајмса” да 
су Москва и Пекинг пристали на независност Косова под условом да тај принцип не 
буде примењен на Чеченију, односно на Тајван и Тибет. „Ни ми ни наши кинески 
пријатељи нисмо трговали, нити се тајно договарали са САД”, рекао је Лавров. 

Павел Кандељ, шеф одељења за етнополитичке проблеме московског Института за 
Европу, каже да Вашингтон и Брисел желе да на брзину прогласе независност 
Косова. „Али, заступници независног Косова упорно избегавају да признају шире 
последице такве одлуке на међународну геополитику. Чим су почеле приче на ту 
тему, одмах се створила напетост у „непризнатим” постсовјетским државним 
творевинама – Придњестровљу, Нагорно Карабаху, Абхазији и Јужној Осетији. 
Судбина Косова била би потенцијални преседан и за Крим и закарпатске области. 
Груз�!
 �ја, Украјина, Азербејџан и Молдавија пожурили су да упозоре да свако решење 
за Косово треба да буде изузетак. Али, било би логичније да се деси супротно – 
да одјек косовске независности крене од Баскије до Курдистана”, упозорава 
Европу Кандељ, чији је институт део Руске академије наука. Он додаје да би прва 
последица независности Косова био коначни прогон Срба и распиривање новог 
сукоба.

Међутим, руски медији већ наводе да ће Москва искористити евентуалну 
независност јужне српске покрајине да реши проблеме у сопственом дворишту. 
Дневни лист „Ведомости” пише да је Русија решила да анектира Јужну Осетију 
(самопрокламовану републику у Грузији која не признаје власт Тбилисија) и да ће 
то урадити користећи косовски преседан. Ово је наводно на састанку с 
руководствима Јужне и Северне Осетије рекао помоћник руског премијера Михаила 
Фрадкова Генадиј Букајев. „Он је мало пожурио. То је требало да уради тек кад 
се приближи д!
 ан када ће Запад објавити своју коначну одлуку о Косову”, изјавио је 
„Ведомостима” један неименовани званичник из руске владе. 

-----------------------------------------------------------

Трибунал пред Саветом безбедности

Осим што се бави Косовом, руска дипломатија ових дана има пуне руке посла и са 
Хашким трибуналом. Како преноси Танјуг, секретаријат Уједињених нација доставио 
је у четвртак на захтев Русије чланицама Савета безбедности УН информацију о 
условима у којима бораве притвореници истражног затвора Међународног суда за 
злочине почињене у бившој Југославији у Хагу. Извештај је припремио Хашки 
трибунал под ознаком „поверљиво”. Стална руска делегација у УН тражила је и 
информацију о току истраге у трибуналу о околностима и узроцима смрти бив!
 шег председника Србије и Југославије Слободана Милошевића. Трибунал ће чланице 
Савета безбедности о томе додатно информисати.
 
В. Радомировић 




http://www.politika.co.yu/






                           Srpska Informativna Mreza

                                sim@antic.org

                            http://www.antic.org/

Одговори путем е-поште