Vilijam Montgomeri 

Kraj snova o strateskom partnerstvu Rusije i Zapada 

U govoru odrzanom 25. aprila 2005. pred delegatima Dume (donjeg doma ruskog
parlamenta) koji je prenosila nacionalna televizija, predsednik Vladimir
Putin rekao da je kolaps Sovjetskog Saveza " najveca geopoliticka katastrofa
veka ". Jasno je da on smatra da je njegova misija da Rusiju vrati njenoj
prosloj velicini.
Njegov tajming nije mogao biti bolji. Samo to sto cene nafte i gasa stalno
rastu donosi Rusiji ogromno bogatstvo, ali i jaca njen strategijski polozaj.

Nestankom Sovjetskog Saveza pocetni cilj Sjedinjenih Drzava i Zapada u
celini bio je privuci Rusiju u stratesko partnerstvo. Prednosti su bile
ocigledne: Rusija je mogla biti od velike koristi kad se radilo o pitanjima
kao sto su nesirenje nuklearnog naoruzanja, terorizam, medunarodni kriminal,
borba protiv HIV/AIDS i obezbedivanje sigurnih i pouzdanih izvora energije
za citav svet . Isprva je izgledalo da mogucnosti obecavaju, posto je Rusija
krenula istim putem demokratske tranzicije kojim su posle zemlje Centralne i
Istocne Evrope.

Vladimir Putin je izgledao spreman da nastavi taj trend. Nakon pijanog ,
nepredvidivog Borisa Jeljcina, Rusima se dopalo njegovo trezveno, mirno i
iskreno drzanje . Njegova spremnost da podrzi prisustvo americkih snaga u
bazama u Centralnoj Aziji za kampanju protiv talibana u Avganistanu nakon
napada 11. septembra bila je pozdravljena kao vazan znak one vrste opstih
odnosa kojima smo se nadali i ocekivali da cemo ih imati s Rusijom. Mnoge
njegove javne izjave na pocetku obecavale su punu podrsku demokratskom putu.
Bio je uspostavio dobre radne odnose s mnogim zapadnm liderima, ukljucujuci
predsednika Busa.

Na zalost, bar iz nase perspektive, sve je to sada krenulo naopako. Postalo
je bolno ocigledno da Putin svesno i metodicno preokrece demokratske korake
preduzete u Rusiji tokom poslednjih 15 godina i uvodi sve autoritarniju
vladavinu . Ponasanje prema privatnim korporacijama je proizvoljno i
kapriciozno i potpuno zavisi od odnosa njihovih menadzera prema Putinovoj
vladi. Dvojica njegovih zamenika sefa kabineta, ministri odbrane i
unutrasnjih poslova i rukovodilac nove agencije za borbu protiv narkotika
poticu iz redova KGB. Nacionalna televizija je pod cvrstom kontrolom vlade,
sto ukljucuje instrukcije koje vesti treba objaviti, a koje ignorisati.
Doneti su zakoni koji ostro ogranicavaju aktivnosti nevladinih organizacija,
a narocito bilo kakvo njihovo finansiranje izvan zemlje. Zaposljavanje i
otpustanje sudija sada je pod kontrolom vlade.

Americka organizacija Fridom haus r angira zemlje u svetu kao "slobodne",
"delimicno slobodne" ili "neslobodne". Rusija je upravo degradirana iz
kategorije "delimicno slobodnih" medu "neslobodne" , u drustvo zemalja kao
sto su Sudan, Severna Koreja i Somalija. Rat u Ceceniji sa svim njegovim
brutalnostima na obe st rane nastavlja se i kraj mu se ne nazire. 

Jedan od interesantnih detalja u vezi s Putinovim prilazom jeste u tome da
je on potpuno neideoloski . Sovjetski Savez stvoren je kao orude komunizma i
njegovi politicki i ekonomski programi bili su cvrsto zasnovani na toj
cinjenici. Putin, u to vreme verni clan KGB, vesto se oslobodio svake
ideologije. On primenjuje stil vladanja iz XIX veka u kome je preovladujuci
cilj povecanje vrednosti i vaznosti necije zemlje u nekoj vrsti igre do
totalne pobede s ostatkom sveta . Njegova spoljna politika je nepredvidiva,
posto u sustini nije zasnovana na bilo kakvim posebnim principima vec na
kratkorocnim ruskim interesima. On izgleda pokusava da krize kao sto je
sadasnja oko iranskih nuklearnih ambicija drzi na tacki kljucanja ili blizu
nje kako bi maksimirao uticaj Rusije u Savetu bezbednosti UN i drugde. On se
takode namerno opredeljuje za programe koji Rusiju razlikuju od zapadnih
pristupa. Takav jedan tipican slucaj predstavlja njegov prijem delegacije
Hamasa, u vreme dok su zapadne zemlje insistirale da se ta organizacija
odrekne svoje politike koja poziva na unistenje Izraela.

Predsednik Putin tvrdo veruje u hladnoratovske "sfere uticaja " i upravo je
u toj oblasti najdirektnije izlozen intenzivnim analizama i kritikama.
Izgleda da je njegov primarni cilj da ima poslusne tampon drzave, medu
bivsim republikama Sovjetskog Saveza. U tim zemljama primenjuje bukvalno
istu vrstu prakse koju je Slobodan Milosevic primenjivao u bivsoj
Jugoslaviji. Otvoreno je podrzavao secesionisticke pokrete u gruzijskim
provincijama Juznoj Osetiji i Abhaziji i u transdnjestrijskom delu
Moldavije. To ukljucuje obezbedivanje ruskih trupa za obuku, podrsku,
naoruzavanje i pomoc revolucionarima ciji su lideri svi dosli iz Moskve.

Stanovnicima tih oblasti dao je puno rusko drzavljanstvo i pasose. Odbio je
da ukloni ruske trupe iz tih oblasti ili Nagorno Karabaha u Azerbejdzanu.

Putin nije oklevao da otvoreno koristi naftu i gas kao oruzje u pokusajima
da kazni ili nagradi zemlje u svom "bliskom inostranstvu". To pokazuje
prekid snabdevanja Ukrajine gasom nakon sto je na predsednickim izborima
porazen kandidat koga su podrzavali Rusi. To je slucaj i s vestacki niskim
cenama za taj isti gas koje placa Belorusija, zemlja koju nazivaju
"poslednjom diktaturom u Evropi". Putin je bezuslovno podrzavao autoritarne
vladare u Belorusiji, Turkmenistanu i Uzbekistanu.

Sve gore pomenuto veoma je dobro primala vecina u ruskom narodu. Njima se
dopadalo da budu jedna od dve svetske supersile i uzivali su u sjaju
dostignuca ostvarenih u svemiru i na olimpijskim igrama, u armiji za koju su
smatrali da joj nema ravne. Kraj Sovjetskog Saveza, zajedno s kolapsom ruske
ekonomije, okrenuo je njihov svet naglavce. Rusija je jos imala nuklearno
oruzje, ali su je sve vise i vise tretirali kao nerazvijenu zemlju treceg
sveta. To je bio uzasan udarac za njihovu psihu. Vladimir Putin je direktno
iskoristio ova osecanja. "Rusija se vratila!!!", kaze on svim svojim
akcijama i kao rezultat sada ima kontrolu nad svim izborima i vecinu u
parlamentu da promeni ustav, tako da moze ostati na polozaju i posle
zavrsetka sadasnjeg mandata ako to pozeli.

Pitanje koje izluduje zapadne politicare jeste sta uraditi u vezi sa svim
ovim. Odgovor je do sada bio ignorisati sve. Ali, to postaje sve teze posto
Putinove akcije - bar iz zapadne perspektive - postaju sve neprihvatljivije.
Osim toga, mogucnost da jedna Rusija, koja je vec pokazala da je veoma
spremna da s naftno/gasnom kartom igra u politicke svrhe, dobije jos vecu
vaznost u svetu u kojem se smanjuju rezerve fosilnih goriva, ledi krv u
zilama zapadnih lidera.

Ruske akcije uzrokovale su da senator Dzon Mekejn i drugi pozovu na bojkot
predstojeceg sastanka G-8 u Sankt Peterburgu. Uticajni Savet za spoljne
odnose objavio je jednu opseznu studiju o Rusiji s preporukama za one koji
donose politicke odluke. Sazeto: "Americko-ruski odnosi jasno idu u
pogresnom pravcu. Svada ne ostavlja mesta za konsenzus . Sama ideja o
'strateskom partnerstvu' ne izgleda vise realno." U studiji se priznaje da
se Rusija sada suocava s dubokim problemima, ali se pokusava izbeci bilo
izolacija Rusije bilo ignorisanje njenog "loseg ponasanja".

Ironija je, naravno, da se predsednik Bus pre samo 14 meseci u svojoj drugoj
inauguralnoj besedi gotovo iskljucivo bio usredsredio na mandat uvodenja
demokratije sirom sveta. Rekao je da cemo "neumorno objasnjavati izbor pred
svakim vladarom i svakom nacijom: moralni izbor izmedu opresije, koja je
uvek losa, i slobode, koja je vecno dobra". 

Rec "sloboda" bila je upotrebljena 42 puta u tom govoru. Ako je to bio
njegov najveci cilj, onda nazadovanje Rusije od demokratizacije ka
autoritarizmu mora biti njegov najveci neuspeh.

Siroka podrska fundamentalistickim kandidatima na izborima na Bliskom istoku
bila je snazan udarac toj politici. Ali izvesno je da neuspeh u preduzimanju
bilo kakvih znacajnih mera protiv velikih krsilaca ljudskih prava kao sto su
Rusija i Kina pokazuje da je ta politika, ako je ikad zaista i postojala,
sada u sustini bacena u korpu za otpatke i da je ne treba uzimati ozbiljno.
U meduvremenu, problem Rusije nastavice da raste i postavlja povecane
izazove Sjedinjenim Drzavama, Evropskoj uniji i NATO. 

Snovi o Rusiji kao strateskom partneru u sve slozenijem svetu pali su u
vodu. Cilj je smanjen na pronalazenje nekoliko izabranih oblasti gde je
saradnja moguca i pokusaje da se izbegne povratak na jednu neprijateljsku
Rusiju. 
 
http://www.danas.co.yu/

                           Srpska Informativna Mreza

                                sim@antic.org

                            http://www.antic.org/

Одговори путем е-поште