Vilijam Montgomeri
Kraj snova o strateskom partnerstvu Rusije i Zapada U govoru odrzanom 25. aprila 2005. pred delegatima Dume (donjeg doma ruskog parlamenta) koji je prenosila nacionalna televizija, predsednik Vladimir Putin rekao da je kolaps Sovjetskog Saveza " najveca geopoliticka katastrofa veka ". Jasno je da on smatra da je njegova misija da Rusiju vrati njenoj prosloj velicini. Njegov tajming nije mogao biti bolji. Samo to sto cene nafte i gasa stalno rastu donosi Rusiji ogromno bogatstvo, ali i jaca njen strategijski polozaj. Nestankom Sovjetskog Saveza pocetni cilj Sjedinjenih Drzava i Zapada u celini bio je privuci Rusiju u stratesko partnerstvo. Prednosti su bile ocigledne: Rusija je mogla biti od velike koristi kad se radilo o pitanjima kao sto su nesirenje nuklearnog naoruzanja, terorizam, medunarodni kriminal, borba protiv HIV/AIDS i obezbedivanje sigurnih i pouzdanih izvora energije za citav svet . Isprva je izgledalo da mogucnosti obecavaju, posto je Rusija krenula istim putem demokratske tranzicije kojim su posle zemlje Centralne i Istocne Evrope. Vladimir Putin je izgledao spreman da nastavi taj trend. Nakon pijanog , nepredvidivog Borisa Jeljcina, Rusima se dopalo njegovo trezveno, mirno i iskreno drzanje . Njegova spremnost da podrzi prisustvo americkih snaga u bazama u Centralnoj Aziji za kampanju protiv talibana u Avganistanu nakon napada 11. septembra bila je pozdravljena kao vazan znak one vrste opstih odnosa kojima smo se nadali i ocekivali da cemo ih imati s Rusijom. Mnoge njegove javne izjave na pocetku obecavale su punu podrsku demokratskom putu. Bio je uspostavio dobre radne odnose s mnogim zapadnm liderima, ukljucujuci predsednika Busa. Na zalost, bar iz nase perspektive, sve je to sada krenulo naopako. Postalo je bolno ocigledno da Putin svesno i metodicno preokrece demokratske korake preduzete u Rusiji tokom poslednjih 15 godina i uvodi sve autoritarniju vladavinu . Ponasanje prema privatnim korporacijama je proizvoljno i kapriciozno i potpuno zavisi od odnosa njihovih menadzera prema Putinovoj vladi. Dvojica njegovih zamenika sefa kabineta, ministri odbrane i unutrasnjih poslova i rukovodilac nove agencije za borbu protiv narkotika poticu iz redova KGB. Nacionalna televizija je pod cvrstom kontrolom vlade, sto ukljucuje instrukcije koje vesti treba objaviti, a koje ignorisati. Doneti su zakoni koji ostro ogranicavaju aktivnosti nevladinih organizacija, a narocito bilo kakvo njihovo finansiranje izvan zemlje. Zaposljavanje i otpustanje sudija sada je pod kontrolom vlade. Americka organizacija Fridom haus r angira zemlje u svetu kao "slobodne", "delimicno slobodne" ili "neslobodne". Rusija je upravo degradirana iz kategorije "delimicno slobodnih" medu "neslobodne" , u drustvo zemalja kao sto su Sudan, Severna Koreja i Somalija. Rat u Ceceniji sa svim njegovim brutalnostima na obe st rane nastavlja se i kraj mu se ne nazire. Jedan od interesantnih detalja u vezi s Putinovim prilazom jeste u tome da je on potpuno neideoloski . Sovjetski Savez stvoren je kao orude komunizma i njegovi politicki i ekonomski programi bili su cvrsto zasnovani na toj cinjenici. Putin, u to vreme verni clan KGB, vesto se oslobodio svake ideologije. On primenjuje stil vladanja iz XIX veka u kome je preovladujuci cilj povecanje vrednosti i vaznosti necije zemlje u nekoj vrsti igre do totalne pobede s ostatkom sveta . Njegova spoljna politika je nepredvidiva, posto u sustini nije zasnovana na bilo kakvim posebnim principima vec na kratkorocnim ruskim interesima. On izgleda pokusava da krize kao sto je sadasnja oko iranskih nuklearnih ambicija drzi na tacki kljucanja ili blizu nje kako bi maksimirao uticaj Rusije u Savetu bezbednosti UN i drugde. On se takode namerno opredeljuje za programe koji Rusiju razlikuju od zapadnih pristupa. Takav jedan tipican slucaj predstavlja njegov prijem delegacije Hamasa, u vreme dok su zapadne zemlje insistirale da se ta organizacija odrekne svoje politike koja poziva na unistenje Izraela. Predsednik Putin tvrdo veruje u hladnoratovske "sfere uticaja " i upravo je u toj oblasti najdirektnije izlozen intenzivnim analizama i kritikama. Izgleda da je njegov primarni cilj da ima poslusne tampon drzave, medu bivsim republikama Sovjetskog Saveza. U tim zemljama primenjuje bukvalno istu vrstu prakse koju je Slobodan Milosevic primenjivao u bivsoj Jugoslaviji. Otvoreno je podrzavao secesionisticke pokrete u gruzijskim provincijama Juznoj Osetiji i Abhaziji i u transdnjestrijskom delu Moldavije. To ukljucuje obezbedivanje ruskih trupa za obuku, podrsku, naoruzavanje i pomoc revolucionarima ciji su lideri svi dosli iz Moskve. Stanovnicima tih oblasti dao je puno rusko drzavljanstvo i pasose. Odbio je da ukloni ruske trupe iz tih oblasti ili Nagorno Karabaha u Azerbejdzanu. Putin nije oklevao da otvoreno koristi naftu i gas kao oruzje u pokusajima da kazni ili nagradi zemlje u svom "bliskom inostranstvu". To pokazuje prekid snabdevanja Ukrajine gasom nakon sto je na predsednickim izborima porazen kandidat koga su podrzavali Rusi. To je slucaj i s vestacki niskim cenama za taj isti gas koje placa Belorusija, zemlja koju nazivaju "poslednjom diktaturom u Evropi". Putin je bezuslovno podrzavao autoritarne vladare u Belorusiji, Turkmenistanu i Uzbekistanu. Sve gore pomenuto veoma je dobro primala vecina u ruskom narodu. Njima se dopadalo da budu jedna od dve svetske supersile i uzivali su u sjaju dostignuca ostvarenih u svemiru i na olimpijskim igrama, u armiji za koju su smatrali da joj nema ravne. Kraj Sovjetskog Saveza, zajedno s kolapsom ruske ekonomije, okrenuo je njihov svet naglavce. Rusija je jos imala nuklearno oruzje, ali su je sve vise i vise tretirali kao nerazvijenu zemlju treceg sveta. To je bio uzasan udarac za njihovu psihu. Vladimir Putin je direktno iskoristio ova osecanja. "Rusija se vratila!!!", kaze on svim svojim akcijama i kao rezultat sada ima kontrolu nad svim izborima i vecinu u parlamentu da promeni ustav, tako da moze ostati na polozaju i posle zavrsetka sadasnjeg mandata ako to pozeli. Pitanje koje izluduje zapadne politicare jeste sta uraditi u vezi sa svim ovim. Odgovor je do sada bio ignorisati sve. Ali, to postaje sve teze posto Putinove akcije - bar iz zapadne perspektive - postaju sve neprihvatljivije. Osim toga, mogucnost da jedna Rusija, koja je vec pokazala da je veoma spremna da s naftno/gasnom kartom igra u politicke svrhe, dobije jos vecu vaznost u svetu u kojem se smanjuju rezerve fosilnih goriva, ledi krv u zilama zapadnih lidera. Ruske akcije uzrokovale su da senator Dzon Mekejn i drugi pozovu na bojkot predstojeceg sastanka G-8 u Sankt Peterburgu. Uticajni Savet za spoljne odnose objavio je jednu opseznu studiju o Rusiji s preporukama za one koji donose politicke odluke. Sazeto: "Americko-ruski odnosi jasno idu u pogresnom pravcu. Svada ne ostavlja mesta za konsenzus . Sama ideja o 'strateskom partnerstvu' ne izgleda vise realno." U studiji se priznaje da se Rusija sada suocava s dubokim problemima, ali se pokusava izbeci bilo izolacija Rusije bilo ignorisanje njenog "loseg ponasanja". Ironija je, naravno, da se predsednik Bus pre samo 14 meseci u svojoj drugoj inauguralnoj besedi gotovo iskljucivo bio usredsredio na mandat uvodenja demokratije sirom sveta. Rekao je da cemo "neumorno objasnjavati izbor pred svakim vladarom i svakom nacijom: moralni izbor izmedu opresije, koja je uvek losa, i slobode, koja je vecno dobra". Rec "sloboda" bila je upotrebljena 42 puta u tom govoru. Ako je to bio njegov najveci cilj, onda nazadovanje Rusije od demokratizacije ka autoritarizmu mora biti njegov najveci neuspeh. Siroka podrska fundamentalistickim kandidatima na izborima na Bliskom istoku bila je snazan udarac toj politici. Ali izvesno je da neuspeh u preduzimanju bilo kakvih znacajnih mera protiv velikih krsilaca ljudskih prava kao sto su Rusija i Kina pokazuje da je ta politika, ako je ikad zaista i postojala, sada u sustini bacena u korpu za otpatke i da je ne treba uzimati ozbiljno. U meduvremenu, problem Rusije nastavice da raste i postavlja povecane izazove Sjedinjenim Drzavama, Evropskoj uniji i NATO. Snovi o Rusiji kao strateskom partneru u sve slozenijem svetu pali su u vodu. Cilj je smanjen na pronalazenje nekoliko izabranih oblasti gde je saradnja moguca i pokusaje da se izbegne povratak na jednu neprijateljsku Rusiju. http://www.danas.co.yu/ Srpska Informativna Mreza sim@antic.org http://www.antic.org/
