TADIC I KOSTUNICA PREDLOZILI PROMENU MODELA KOSOVSKIH PREGOVORA
Predsednik i premijer Srbije Boris Tadic i Vojislav Kostunica predlozili su Kontakt grupi i specijalnom izaslaniku UN za status Kosova Marti Ahtisariju da se u daljem toku pregovora prede na detaljno razmatranje buduceg statusa te pokrajine. Pismo dvojice koopredsedavajucih beogradskog tima za pregovore o statusu Kosova, s inicijativom za dalje vodenje razgovora o buducem statusu, predstavili su juce u Vladi Srbije koordinatori srpskog pregovarackog Leon Kojen i Slobodan Samardzic nakon sto su ga predali ambasadorima zemalja clanica Kontakt grupe i predstavniku Evropske unije u Beogradu. Kojen je naveo da bi, prema tom predlogu, direktni razgovori o statusu poceli rundom pregovora na najvisem nivou, a zatim bi bili nastaviljeni za cetiri stola, na kojima bi se razmatrali kljucni elementi koji bi konkretizovali sam status. Na prvom stolu razgovaralo bi se o bitnim elementima novog ustava Kosova, ukljucujuci politicko ustrojstvo koje treba uspostaviti u pokrajini i jemstva individualnih prava i sloboda i jemstva prava zajednica. Na drugom stolu razmatrana bi bila opsta pitanja bezbednosti, ukljucujuci mogucu demilitarizaciju Kosova i Metohije, kao i cilj, strukturu, velicinu, ovlascenja i trajanje predlozenog medunarodnog bezbednosnog prisustva u pokrajini. U trecoj grupi bi bila kljucna ekonomska i finansijska pitanja, ukljucujuci privatizaciju, pitanja javne i privatne svojine, deo spoljnjeg duga Srbije vezan za Kosovo i Metohiju i ponovno uspostavljanje ekonomskih veza izmedu Srbije i Kosova. Na cetvrtom bi se, pak, stolu razgovaralo o decentralizaciji, uzimajuci u obzir da su do sada Pristina i Beograd razjasnili stavove i nagovestili kojim putem bi se moglo doci do sporazuma. Nakon jedne ili dve runde razgovora za cetiri stola, dodao je Kojen, trebalo bi nastaviti razgovore o samom buducem statusu Kosova. Leon Kojen je ocenio da su pregovori o statusu Kosova negde na polovini, prvi put na "prekretnici", dodajuci da dosadasnji razgovori o decentralizaciji nisu dali odgovarajuci rezultat. Kojen je objasnio da je tehnicki preduslov predloga Beograda, da se sa neformalnog nacina, na koji su do sada vodeni pregovori, prede na striktniju formu, gde bi se vodio i stranama davao na odobrenje zapisnik, gde bi predsedavajuci nakon svake runde pregovora notirao tacke slaganja i neslaganja. Na taj nacin bi se, naveo je Kojen, obezbedilo da se razgovori vode na efikasan nacin, sa vise sanse nego do sada da se ispituju mogucnosti kompromisa. Samardzic obrazlozio da su se Tadic i Kostunica na pokretanje ove inicijative rukovodili dosadasnjim neuspehom pregovora o decentralizaciji vlasti na Kosovu, vodenim u Becu. "Razgovori koji su do sada vodeni ne daju nam osnova da kazemo Skupstini Srbije, gradanima SCG i, posebno, srpskoj zajednici na Kosovu i Metohiji da je ista bitno postignuto", citirao je pismo inicijative Tadica i Kostunice. Inace, Kojen i Samardzic su najavili da ce za najvise 10 dana biti objavljeni kljucni delovi pregovaracke platforme Beograda za buduci status Kosova. DRASKOVIC PONOVIO DA SRBIJA NECE PRIZNATI SUVERENO KOSOVO Nezavisnost nije kompromis Ministar spoljnih poslova Srbije i Crne Gore Vuk Draskovic zalozio se, tokom formalnog zasedanja Komiteta ministara Saveta Evrope u Strazburu, za kompromisno resenje buduceg statusa Kosova. On je pritom ponovio da Srbija ne pristaje na to da Kosovo postane suverena drzava. "Resenje mora da se trazi u skladu sa kompromisom, sto je i jedan od vodecih principa Kontakt grupe. Kompromis ne moze nikako da znaci nasilje nad medunarodnim pravom niti to da jedna strana dobije sve, a druga izgubi sve", rekao je Draskovic, zalozivsi se za resenje u kojem ce "sve strane, Srbija, kosovski Srbi i Albanci, region i Evropa biti dobitnici". "Mi insistitiramo na tri stvari: da legitimni zahtevi albanskle vecine budu ispunjeni; da prava srpske manjine i drugih nealbanaca budu zasticena, uz medunarodne garancije; i da povelja UN bude postovana", izjavio je Vuk Draskovic. Inace, juce je povodom Kosova doslo i do svojevrsnog diplomatskog skandala kada je specijalni izaslanik UN Marti Ahtisari saopstio je da je od Kontakt grupe "dobio mandat da pokrene pitanje statusa Kosova do kraja godine". Tu tvrdnju je, medutim, odmah demantovao ruski sef diplomatije Sergej Lavrov, navodeci da Ahtisari nije dobio mandat od Kontakt grupe, vec jedino njene preporuke o Kosovu. Nista od kosovske vojske Kosovski zastitni korpus nece automatski postati armija Kosova, bez obzira na buduci status Pokrajine, pise pristinski dnevnik "Koha ditore", pozivajuci se na diplomatske izvore u Briselu. List podseca da je premijer Kosova Agim Ceku, u susretu s generalnim sekretarom NATO Japom de Hopom Sheferom, izrazio zelju da Kosovo ima vlastitu armiju, ali istice da ta njegova ideja nije nigde dobila zvanicnu podrsku. Iako se, naime, mnoge zemlje slazu da ce Kosovo, na kraju pregovarackog procesa, dobiti neku vrstu nezavisnosti, niko ne zeli da prejudicira kakav ce biti njegov status, a u tom kontekstu se i pitanje armije ostavlja otvorenim. Izvori lista isticu da bi, ako se resenjem o statusu i predvidi postojanje armije za Kosovo, to bile male snage bezbednosti, a "nikako ne Kosovski zastitni korpus, samo pod drugim imenom". "Kohini" diplomatski izvori su, navodno, precizirali i da pomenute snage moraju biti profesionalne, multietnicke i "u sluzbi svih gradana". Verujemo u buducnost Srbije Evropska unija namerava da zakljuci Sporazum o stabilizaciji i pridruzivanju s Beogradom do kraja ove godine, naravno pod uslovom da Srbija ubrzo uspostavi punu saradnju s Haskim tribunalom, izjavio je juce u Briselu evropski komesar za prosirenje Oli Ren."Evropska unija namerava da s Beogradom potpise Sporazum pre kraja ove godine i to je jos ostvarljivo ako Srbija ne izgubi mnogo vremena u hapsenju i izrucenju Ratka Mladica Haskom tribunalu", izjavio je Ren. "Retko kada je, kao danas u Srbiji, politicko vodstvo jedne zemlje imalo toliko prilika da odluci o buducem putu svoje zemlje. Nadam se da ce Srbija izabrati evropsku buducnost", naglasio je Ren. On je najavio da ce Evropska komisija do leta izneti Savetu EU predloge za sporazum sa SCG o viznim olaksicama i readmisiji, uz ocekivanje da on moze biti potpisan do kraja godine. "Pregovori o viznim olaksicama nisu vezani za saradnju s Haskim tribunalom, jer Evropska unija zeli da tim olaksicama direktno pomogne srpskom narodu i doprinese evropeizaciji Srbije", rekao je Ren. http://www.dnevnik.co.yu/ Srpska Informativna Mreza sim@antic.org http://www.antic.org/
