TANJUG 30S080 1207 3005
SPR:BRISEL-KOSOVO-INSTITUT
"Nju Jurop": Hitno zaustaviti "balkanizaciju" Balkana
BRISEL, 30. maja (Tanjug) - Evropa mora da hitno zaustavi dalju "balkanizaciju Balkana" i sprecci nezavisnost Kosova i Metohije ako zzeli da izbegne opasan presedan i ssirenje procesa dezintegracije ne samo toga regiona, vech i Evrope i sveta, ocenio je analiticcki Institut 4S iz Brisela u analizi koju danas prenosi najnoviji broj evropskog nedeljnika "Nju Jurop" (New Europe).
U tekstu se isticce da je referendum o nezavisnosti Crne Gore probudio duhove independentista ssirom Evrope i dao poen visse procesu "balkanizacije" Balkana.
"To je mozzda suprotno logici evropskih integracija i znaku jednakosti izmedju Evropske unije i 'Evrope bez granica', ali je realno i dogadja se u 2006. godini, svega par nedelja pred junski samit o 'buduchnosti Evrope'", podvlacci se u analizi.
Stoga bi, isticce Institut 4S, lideri EU trebalo da na samitu postave sebi pitanje - da li evropska buduchnost prolazi kroz dalju balkanizaciju Balkana i da li Balkan mora najpre da izabere nacionalisticcku prosslost da bi tek potom otvorio sebi put ka evropskoj buduchnosti?
Ukoliko je odgovor na ta pitanja 'da', onda bi ministri finansija EU trebalo da odmah poccnu da planiraju budzzet za krizni menadzzment.
«Ukoliko, pak, odgovor glasi 'ne', 'balkanizacija Balkana' se mora zaustaviti - i to odmah!", naglassava briselski institut.
Razlog zbog kojeg je sada poslednji trenutak za zaustavljanje balkanizacije je u tome ssto je Crna Gora makar imala pravni osnov za nezavisnost, u skladu s preporukama Badinterove komisije o raspadu bivsse Jugoslavije, ali to pravo nema Kosovo, kao pokrajina Srbije.
"Nezavisnost Kosova, protivna volji Srbije, mogla bi, dakle, biti samo ilegalna, jednostrana i nametnuta", naglassava se u analizi i dodaje da bi "nezavisno Kosovo bilo pravi, univerzalan otvaracc Pandorine kutije separatizma".
U analizi se podsecha da u svetu danas zzivi visse od 5.000 etnicckih grupa u oko 200 zemalja sveta, a da 509 etnicckih grupa sebe smatraju politiccki diskriminisanim i da zato zzele za sebe ili autonomiju ili drzzavu.
"Occi svih separatisticckih pokreta sveta uperene su ka Kosovu, pogotovu ssto je vechina njih prossla kroz mnogo tragiccnije sukobe i ccekala mnogo duzze na ressavanje svojih problema nego ssto je juzzna srpska pokrajina, sa svojom albanskom vechinom", naglassava Institut 4S.
Kosovski presedan bi imao svetske posledice: mogao bi da uticce na odnose dveju nuklernih sila, Pakistana i Indije, oko Kassmira - regiona veoma sliccnog Kosovu po etnicckim proporcijama, nasilju ili verskom znaccaju.
Kosovo bi moglo da uticce i na najvechu zemlju sveta, Rusiju - sa Pridnjestrovljem u Moldaviji, Abhazijom i Juzznom Osetijom u Gruziji koji zzele da joj se pridruzze i CCeccenijom koja zzeli da se od nje odvoji.
Negativan uticaj bi se osetio i jaccanjem separatizma u najmnogoljudnijoj zemlji sveta, Kini, ali i u regionima kroz koje prolazi najvechi energetski transportni sistemi, kao ssto su Nagorno-Karabah ili etniccki Kurdistan.
"Na Balkanu, narodi joss ne znaju da li che biti deo buducheg prossirenja Evropske unije zbog 'sposobnosti prijema' EU, ali zato joss nastoje da nekako 'svare' poslednji talas balkanizacije iz 90-ih godina", ocenio je Institut 4S i upitao kakve bi posledice dalja balkanizacije imala na Bossnjake u Sandzzaku, Albance u juzznoj Srbiji i zapadnoj Makedoniji, Madjare u severnoj Vojvodini, Srbe u istoccnoj Slavoniji, istoccnoj Crnoj Gori ili istoccnoj Bosni.
"Zaista, ukoliko bi se reklo 'da' nezavisnom Kosovu, zassto se to isto ne bi moglo rechi i nezavisnosti, na primer, Republike Srpske, gde vechina - visse od 90 odsto - takodje zzeli otcepljenje?", pitaju se autori analize.
"Mogu li joss postojati tabui ako visse ne postoje principi?", zakljuccuje retoticckim pitanjem svoju analizu Institut 4S.
