DO 30. JUNA MOŽE SE ZATRAŽITI POVRAĆAJ NACIONALIZOVANE IMOVINE
Rok za prijavljivanje imovine oduzete posle Drugog svetskog rata u Srbiji ističe 30. juna, a zainteresovani se moraju prijaviti do tog datuma, bez obzira da li imaju kompletnu dokumentaciju ili ne, izjavio je juče koordinator udruženja "Mreža za restituciju" Mile Antić.
- Apelujemo na sve građane da se obavezno prijave bez obzira da li imaju kompletnu dokumentaciju, jer ukoliko to ne učine do predviđenog roka mogli bi da izgube pravo na povraćaj imovine- objasnio je Antić.- Ukoliko podnesu prijavu, pa makar i sa nekompletnom dokumentacijom, ili bez nje, oni će ispuniti uslov da kasnije zahtevaju povraćaj, a dokumentaciju će naknadno dostaviti.
On je podsetio da prema Zakonu o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine, koji je stupio na snagu 8. juna prošle godine, svi koji potražuju imovinu moraju je prijaviti tako što će do predviđenog roka popunjeni obrazac prijave poslati Republičkoj direkciji za imovinu. Taj zakon ne predviđa ni jedno pravo, već uslovljava da samo onaj ko se bude prijavio ispunjava uslov da podnese zahtev za povraćaj imovine, prema nekom budućem zakonu o restituciji, koji će se uskoro po svemu sudeći naći u skupštinskoj proceduri.
|
Stiglo samo 22.000 zahteva
Antić je naglasio da je do sada , prema njegovim saznanjima, Repuličkoj direkciji za imovinu predato više od 22.000 zahteva, a očekuje se da će do isteka roka biti više od
30.000 prijavljenih.
To je, međutim, mnogo manji broj od onih koji bi imali pravo na povraćaj imovine, jer se nezvanično procenjuje da bivših vlasnika ima oko 230.000.Ovako mali odziv Antić tumači isključivo neznanjem i neinformisanošću i to pre svega kada je u pitanju povraćaj građevinskog zemljišta.
|
U javnosti se često spekuliše o proceni vrednosti imovine oduzete posle Drugog svetskog rata, a cifre se kreću od 960 miliona dolara do 200 milijardi
evra.To je, međutim, potpuno pogrešan pristup, jer ta imovina nije predmet nikakvog prometa i prodaje (pre svega građevinsko i poljoprivredno zemljište) a kada nije u prometu ona i nema cenu, smatra Antić.
Vraćanjem imovine starim vlasnicima, prema njegovom mišljenju i budžet Srbije će plaćanjem većeg poreza na imovinu imati veće prihode, jer "onog trenutka kada vratite građanima imovinu vi ste vratili ne samo dug , već i obavezu plaćanja poreza na imovinu".
Antić je podsetio da je ove godine prvi put učešće poreza na imovinu u budžetu Srbije prešlo jedan posto, ukazavši da se u drugim državama ovaj procenat kreće između 25 i više od 40 odsto. Građanima Kosova i Metohije, bez obzira na trenutno nerešen status srpske pokrajine, savetovano je takođe da obavezno podnesu prijave za povraćaj imovine.
Pripadnici dijaspore će se, prema Antićevoj oceni, ipak u najmanjem procentu prijaviti jer su neinformisani, iako se poslednjih dana mnogo više ljudi iz dijaspore
prijavljuje.On je podsetio da su sve zemlje u regionu već donele potrebna zakonska rešenja i ušle u proceš restitucije osim Srbije.Sve do 1944. godine preko devedeset odsto imovine bilo je u privatnim rukama, da bi 23. avgusta 1945. godine donošenjem Zakona o agrarnoj reformi bila oduzeta imovina veleposlednika. Prema popisu u Kraljevine Jugoslavije iz 1931. godine takvig gazdinstava u Srbiji bilo je
49.314. Posle ovog zakona donete su i druga zakonska rešenja kojima je proceš nastavljen, a među njima je Zakon o konfiskaciji imovine i Zakon o nacionalizaciji čijom je primenom u državne ruke prešlo 4.257 fabrika u vlasništvu državljana Jugoslavije.
Novim Zakonom o nacionalizaciji iz 1958. godine podržavljeno je i svo građevinsko zemljište. E. D.
