27.07.2006.
VOJISLAV KOŠTUNICA
OKONČANjE SARADNjE S HAŠKIM TRIBUNALOM MENjA POZICIJU SRBIJE
Srbija je pokazala superiornost u odnosu na albanski pregovarački tim kada je reč o nastupu, dokumentovanosti i argumentima. Nije se čuo nijedan valjan argument zašto bi KiM trebalo da bude nezavisno, dok je izneseno mnogo čvrstih argumenata zašto KiM ne sme da bude nezavisno i zašto je suštinska autonomija najbolje rešenje za Srbiju, Kosmet, Evropu i odnose u svetu
Predsednik Vlade Republike Srbije Vojislav Koštunica izjavio je da bi okončanje saradnje s Haškim tribunalom omogućilo drugačiju poziciju Srbije u pregovorima o budućem statusu Kosova i Metohije.
Koštunica je na konferenciji za novinare, održanoj nakon sednice Vlade u Kruševcu, ocenio da bi uz nastavak pregovora sa EU ta saradnja bila veoma značajna u složenim prilikama kada se raspravlja o budućem statusu Kosmeta, onom delu Srbije koji je uvek bio i zauvek će ostati Srbija.
On je podsetio na to da je dosadašnja saradnja s Hagom rezultirala dobrovoljnom predajom 16 optuženika i dodao da se od tada do danas, zahvaljujući tome, promenio i odnos najšireg dela javnosti prema saradnji sa Tribunalom.
Predsednik Vlade je najavio da će Pregovarački tim za političke razgovore o budućem statusu Kosmeta u petak, 28. jula, dogovoriti dalje aktivnosti ovog tima.
Koštunica je objasnio da će biti dogovorena strategija za rešavanje konkretnih životnih pitanja srpskog stanovništva na Kosmetu i ponovio da je u svim dosadašnjim razgovorima Srbija pokazala superiornost u odnosu na albanski pregovarački tim kada je reč o nastupu, dokumentovanosti i argumentima. On je naglasio da tokom tih pregovora nije čuo nijedan valjan argument druge strane zašto bi Kosovo i Metohija trebalo da bude nezavisno, dok je srpski tim izneo mnogo čvrstih argumenata zašto Kosovo i Metohija ne sme da bude nezavisno i zašto je suštinska autonomija najbolje rešenje za Srbiju, Kosmet, Evropu i odnose u svetu. Mi smo jasno ukazali na to da je naše rešenje u skladu s međunarodnim pravom i demokratskim vrednostima, kao i na pogubnost rešenja nezavisnosti, rekao je predsednik Vlade.
Koštunica je napomenuo da je do sada izgubljeno mnogo vremena u razgovorima o konkretnim pitanjima u pokrajini, čemu je doprinelo i nedovoljno vešto vođenje pregovora specijalnog izaslanika UN za Kosovo i Metohiju Martija Ahtisarija i njegovog zamenika Albera Roana.
Ministar za rudarstvo i energetiku Radomir Naumov rekao je da je Vlada danas u Kruševcu podržala izgradnju regionalnog gasovoda kroz Srbiju, koji bi trebalo da obezbedi stabilno snabdevanje zemlje gasom i donese joj značajan godišnji prihod. Vrednost gasovoda je oko milijardu dolara, a njime će gas od Turske, preko Bugarske, Srbije, Hrvatske i Slovenije biti sproveden do severne Italije, rekao je Naumov. On je naveo da je kapacitet gasovoda 20 milijardi kubnih metara godišnje, čime će biti omogućena potpuna stabilnost snabdevanja gasom Srbije, kao i siguran dotok ka zapadnoj Evropi.
Ministar finansija Mlađan Dinkić istakao je da je to najveći investicioni projekat Vlade, te da će gasovod godišnje donositi 200 miliona dolara prihoda, koji će Srbija deliti sa ruskim partnerom "Gazprom-Gazeksportom". Iako je postojala odluka iz ranijeg perioda prema kojoj gasovod nije trebalo da prođe kroz Srbiju, u razgovorima Koštunice i ruskog predsednika Putina dogovoreno je drugačije, a prolazak gasa kroz Srbiju doprineće razvoju celokupnog juga i centralne Srbije, ukazao je Dinkić. Prema njegovim rečima, Vlada je usvojila i pet sektorskih planova u okviru Nacionalnog investicionog programa, ukupne vrednosti približno 800 miliona evra. Dinkić je precizirao da je reč o planovima za projekte u oblasti saobraćajne infrastrukture, zdravstva, kulture, turizma i rekonstrukcije verskih objekata. Više od 600 miliona evra predviđeno je za saobraćajnu infrastrukturu i zdravstvo, 100 miliona evra za turizam i kulturu i 15 miliona evra za verske objekte, naveo je ministar finansija. On je dodao da je deo sredstva obezbeđen iz kredita, a deo iz privatizacionih prihoda. Dinkić je napomenuo da je Vlada usvojila i Uredbu o nacionalnim priznanjima i nagradama za sportiste, kojom su predviđena trajna primanja za osvajače medalja na olimpijskim igrama i nosioce svetskih rekorda u olimpijskim disciplinama. Dobitnici zlatnih medalja primaće mesečno po tri prosečne plate, odnosno oko
60.000 dinara, bronzanih i srebrnih nešto manje, naveo je ministar i dodao da je planirano slično i za najbolje domaće umetnike.
Deo sednice Vlade bio je posvećen Kruševcu, a predsednik ove opštine Dragan Azdejković naglasio je da će Kruševac iz sredstava Nacionalnog investicionog programa dobiti 1,6 miliona evra za izgradnju lokalnih puteva, a 3,6 miliona evra za gasifikaciju pravca ka Trsteniku i Vrnjačkoj Banji. Azdejković je napomenuo da će Kruševac za vodosnabdevanje dobiti 4,8 miliona evra, a za projekte biogasa, odnosno deponiju u Srnju - 2,3 miliona evra. Takođe, istakao je on, najavljeno je i finansiranje završetka fiskulturne sale u Gimnaziji, nabavka opreme za Višu tehničko-tehnološku školu, rekonstrukcija zgrade Hitne pomoći, kao i 24 miliona dinara za izgradnju dečjeg pozorišta. Predsednik Vlade je sa ministrima, posle konferencije za novinare, obišao i obližnju crkvu Lazaricu.
27.07.2006.
VLADETA JANKOVIĆ
RAZGOVORI U BEČU NEPLODOTVORNI, ALI OPRAVDANI
Ideja pregovora je, po definiciji, da se postigne neki sporazum. U Beču se, međutim, razgovaralo tako što je jedna strana iznosila ponude i predloge, a druga stalno ponavljala jednu te istu priču - nezavisnost i ništa drugo
Savetnik srpskog premijera za spoljnu politiku, Vladeta Janković, ocenio je da je, uprkos manjku rezultata, susret najviših zvaničnika Beograda i Prištine početkom ove nedelje u Beču, ipak, bio opravdan. "Susret zaista nije doneo neke rezultate, ali ne bi valjalo da ga nije bilo, pa je već samim tim bio opravdan. Drugo je pitanje o čemu se zapravo razgovaralo i način na koji je taj razgovor vođen", izjavio je Janković britanskom radiju BBC, dodajući da u tom domenu, "nešto temeljno nije bilo u redu".
"Ideja pregovora je, po definiciji, da se postigne neki sporazum. U Beču se, međutim, razgovaralo tako što je jedna strana iznosila ponude i predloge, a druga stalno ponavljala jednu te istu priču - nezavisnost i ništa drugo", rekao je savetnik predsednika srpske vlade.
Za lidere kosovskih Albanaca, dodao je, "nema zajedničkog života sa Srbima u Srbiji, na Kosovu je sve da bolje biti ne može, a ljudska prava se ne poštuju nigde bolje nego tamo". "Taj razgovor je, u izvesnim fazama, bio čak doveden do apsurda... Svi razlozi, svi argumenti, pozivanje na pravo, na elementarnu logiku, moral, čak, ako hoćete, na poltiičke interese, racionalnost - sve to je jednostavno ostalo bez ođeka", rekao je Janković. On nije zadovoljan ni međunarodnim posrednicima koji, kako je rekao, "zaista nisu učestvovali u razgovoru, sem što je Marti Ahtisari otvorio i zatvorio sastanak i
davao
govornicima reč".
Odgovarajući na, više konstataciju nego pitanje britanskog radija da u svetu nema mnogo razumevanja za srpske stavove, Janković je rekao da se to ne bi moglo reći za celu međunarodnu zajednicu. "Vrlo mnogo zemalja, od kojih su neke čak u Kontakt grupi, imaju razumevanja za našu ponduu. Pogotovu je utisak ostavila naša ideja da, ako bi se nezavisnost priznala odmah, da bi to bilo neispravljivo rešenje, da bi to bilo rešenje koje bi prosto ostalo, više ne bi bilo povratka... Bojim se, međutim, da oni koji zapravo odlučuju nemaju razumevanja ni za to", rekao je Janković. "Ne bih navodio da li su to Vašington i Brisel", dodao je, "ali utisak je da nisu samo oni jedini činioci koji odlučuju".
Janković je, istovremeno, kritikovao uzmicanje međunarodne zajednice pred strahom od albanskih pretnji nasiljem u slučaju da ne dobiju ono što žele. "Kad se odbaci sve što je privid, što je neka dodatna argumentacija i ukras, kad se pogleda sama suštinu stvari, čovek se nađe suočen sa situacijom u kojoj se, iz bojazni od nasilja, pristaje na pravno, moralno i političko nasilje", ocenio je Janković. Mora se reći, dodao je savetnik srpskog premijera, da u pristupu međunarodne zajednice "ima pristrasnosti". "Ta pristrasnost se prenela sa onog ogromnog otpora, koji je s punim razlogom postojao prema Miloševiću, i na demokratsku Srbiju", rekao je Janković.
27.07.2006.
ANDREJA MLADENOVIĆ
BORIS TADIĆ JE I DALjE U SLUŽBI KARIĆA
Sve ono što je ranije dogovarano između njih u Skupštini Srbije, sada izlazi na videlo ovim činom predsednika republike
Nepotpisivanje Ukaza o proglašenju izmena i dopuna Zakona o radiodifuziji i vraćanje dokumenta Skupštini Srbije na ponovno glasanje, jasno pokazuje da se predsednik republike Boris Tadić još jednom stavio u službu Bogoljuba Karića i njegovih interesa, ocenio je danas portparol Demokratske stranke Srbije Andrija Mladenović.
"Nepotpisivanje Ukaza jasno pokazuje čiji uticaj stoji iza ovakve odluke i da se predsednik Tadić još jednom stavio u službu Bogoljuba Karića i njegovih interesa", naglasio je Mladenović u izjavi Tanjugu.
Portparol DSS smatra da je to pravi razlog nepotpisivanja zakona. Mladenović isti rečima, jake veze koje postoje još od ranije, očigledno nisu nikada ni prekidane. "Sve ono što je ranije dogovarano između njih u Skupštini Srbije, sada izlazi na videlo ovim činom predsednika republike", rekao je Mladenović.
Informativna služba DSS
