Šta sadrži "inicijativa" za razjašnjenje stavova Ahtisarija
Teško do Martijevog "I'm sorry"
Radun: Da bi se ostvarila diplomatska inicijativa, potrebna je ozbiljna
diplomatija koju mi nemamo
Kesić: Vlada je morala da izađe sa konkretnim
rešenjem, ali njeno ponašanje to ne pokazuje
BEOGRAD - Sve su učestalije najave predstavnika srpskog političkog establišmenta da je potrebno pokrenuti "široku diplomatsku inicijativu" kako bi se sporne tvrdnje specijalnog izaslanika za Kosovo i Metohiju Martija Ahtisarija o kolektivnoj krivici Srba do kraja razjasnile. Tako potpredsednik DSS-a Aleksandar Popović najavljuje da će vlada pokrenuti "diplomatsku inicijativu na svim frontovima,"dok se ne dođe do potpunog razjašnjenja Ahtisarijevih stavova". Šta, međutim, znači pokretanje diplomatske inicijative i kakvi efekti se od nje očekuju ?
Politički analitičar Branko Radun smatra da bi u situaciji u kojoj se našla Srbija bilo neophodno, pored delovanja klasičnim diplomatskim putevima, obezbediti podršku Rusije i EU. Ali, on naglašava da je za to, pre svega, potrebno posedovati snažnu diplomatiju, a srpska diplomatija je, tvrdi, "katastrofalno loša" i nespremna na odlučne odgovore.
 | ||||
 |
|
HRVATI SU BILI ODLUČNI - Kada su Hrvati svojevremeno negodovali zbog produženja roka misije snaga UN u Slavoniji, zapretili su da će isterati vojnike UN ukoliko se takav plan nametne. Pokazavši odlučnost dobili su novi plan koji im je išao u prilog. To pokazuje da država koja ozbiljno reaguje može da utiče na rešenja i da ih menja. Mora se pokazati ozbiljnost, što naša država nije učinila, ističe Kesić. |
|
|
| ||||
|
| |||
| ||||
- Naša diplomatija, pod vođstvom i Svilanovića i Draškovića, porazna je. Bojim se da u ovom slučaju klasični diplomatski metodi ne mogu dovesti do rezultata. Neophodno je uz vođenje bilateralnih razgovora, što pripada klasičnim diplomatskim metodama, nastojati da se za pritisak na Ahtisarija dobije podrška Rusije i EU, za šta mora postojati konsenzus ključnih političkih igrača iz vlasti i opozicije. Međutim, ne verujem da su Tadić i Drašković spremni da idu do kraja. Naša politika je poslednjih godina zapostavila Rusiju i to joj se sada vraća - napominje Radun.
Člankom u "Vašington tajmsu" dvojica američkih kongresmena Den Barton i Džo Vilson su se proteklog vikenda založili da Vašington tretira Beograd kao saveznika, suprotstavljajući se time dominantnoj politici SAD prema kosovskom pitanju. Slažući se da je i to "svakako vid pritiska", Branko Radun ističe da Srbi nisu stvorili pravi lobi u SAD, iako, naglašava, on ne veruje u njegovu "preteranu moć". Prema njegovim rečima, američka politika se ne može menjati malim lobijem, već je potrebno imati dogovor sa vodećim ljudima u američkoj administraciji. Najavljena poseta predsednika Srbije Borisa Tadića SAD "pre neće, nego što hoće", smatra Radun, promeniti postojeću sliku o Srbiji u Vašingtonu. Analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić podseća da je Tadićeva poseta pripremljena mnogo pre poslednjeg diplomatskog incidenta i izrazio očekivanje da će Amerikanci samo ponoviti ono što su preko ambasade u Beogradu već poručili, a to je neophodnost normalizacije odnosa sa Ahtisarijem.
- Ukoliko je Ahtisarijev stav zaista važno pitanje, Vlada Srbije je morala da
izađe sa konkretnim rešenjem. Međutim, ona nikakve mere nije preduzela. To se
radi vrlo jednostavno - ukoliko u toku pregovora jedan od glavnih pregovarača
pokaže pristrasnost, što je ovde nedvosmisleno, postoji opravdanje da se traži
njegova smena. Ovakvo ponašanje vlade samo govori da srpske vlasti nemaju snage
- kaže Kesić.
