http://host.sezampro.yu/radiomileva/?id=154
Nije lako osvojiti zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu u vaterpolu, a dobismo je. Nije bilo lako imati i himnu drzave, a da se ne zvizdi dok se intonira. Ajde vec jednom da svi zaplivamo u jedan normalniji i uspesniji zivot.
Ako necija svadba blokira saobracaj u ulici a da svi to postujemo i povinujemo se prohtevima svadbara, tada nemamo sanse za poduze vreme da se osvestimo gde zivimo i da sanjamo o Evropi kao zajednickom kucistu. Idi bre, ti ce mi kazes kad zenim sina gde cu kola da parkiram i kom komsiji cu pod prozor da sviram dok mi se prohte. Begaj bre. Sina zenim bre.
Mile
Nedelja, dan straha i nade
Veceras je u Beogradu na stadionu Tasmajdan svirana himna kojoj niko nije zvizdao, vec su svi stajali i pevali. Na Evropskom prvenstvu u vaterpolu u finalnoj borbi izmedju Madjarske i (uf, umal' da napisem Jugoslavije ili SCG) Srbije, na pobednicki tron popela se reprezentacija Srbije. Nakon druge cetvrtine 5:2 za Madjare. Uzas, ne znas da li smes dalje da gledas prenos i sta da radis. Onda, u daljoj igri iskljucen Sapic, s pravom zamene, koji je dao samo jedan gol u igri (u prethodnim utakmicama preko trideset). Potom jos nasa dva igraca iskljucena s pravom zamene. Jezivo krljanje u igri i sta da kazem, nemam pojma koliko je njih s obe strane bilo guseno i davljeno, al' reprezentacija Srbije uz malo sportske srece i sigurno puno napora osvojila je zlato s rezultatom 9:8. Publika i nasi igraci sve sa svojim stabom u delirijumu. Sjajna atmosvera koja se vatrometom okoncala. To naravno ne znaci da nam je sada sve lepo krenulo i da nema brige. To je samo jedna ekipa od stotinak ljudi uspesno obavila jedan posao, a ima nas na milione ovde u zemlji, pa valjalo bi da se na njih ugledamo.
A propo himne, s onom bivsom sam ziveo vise od pedeset godina (od kada me secanje sluzi) i nikad mi ne bi palo na pamet da zvizdim kada se intonira, ova sada nova (a zapravo stara) sasvim lepo zvuci, pa ajde da budemo pametni da je sacuvamo sledecih hiljadu godina, a ne da je menjamo kao vizit karte svakih par godina. Nadam se.
Prasece pecenje i opet parike
Gde cu ja subotom ujutro kad se prizovem, nego prvo na pijacu. Vesa rece da nju samo breskve zanimaju, a meni - od volje mi cime cu da se pozabavim. Na Vozdovackoj pijaci, posto smo u slast savladali one paprike od prosle nedelje (videti sliku http://host.sezampro.yu/radiomileva/SLIKE/2006/Septembar/pijaca.JPG), prvo sam tu tezgu obisao. Ja uvek kupujem paran broj bilo cega. To ne bih umeo da kazem zasto (mozda zbog cipela, a bice i zato sto nas je paran broj u kuci), al' po pitanju paprika pazim da taj paran broj bude deljiv sa tri. To sve iz prakticnog razloga jer mi na plotnu, kada ih pecem, lepo legnu tri paprike. Breskve sam nasao dobre, tako da Vesa nije imala primedbu da voce ne umem da kupim. Kod Pere Rumuna probao sam tri vrste sira - stariji, srednji i mladji, pa se po ukusu odlucih za, sad nemam pojma koji bese. Utom je naisao do tezge Pera Rumun i pita me imam li vremena da svratimo u kafanu kod "Bate" na pivo. Nije mi bas bilo do piva u to doba dana, al' dobro, ajd' kad covek insistira. Kad smo dosli u kafanu Pera se nesto uzmuvao i rece mi da ce brzo da se vrati. Eto ga stize nakon par minuta i nosi na velikom tanjiru prasece pecenje i vruc hleb iz pekare. Sta je bre to Pero, pitam ga ja, a on mi objasnjava da su mu neki narucili peceno prase, nisu se pojavili, pa steta da se to sve ohladi. Veli, sad su mi to ispekli u pekari, ovih nema, pa... Kada sam odlazio, skupilo se tu jos neko drustvo na Perin poziv da malo mezete. Sada dok ovo pisem, rado bih zgrabio jos malo od one krtine sa hrskavom koricom, al' dzaba. Tada rekoh: "Pero, ne mogu vise, trebalo bi nesto i da rucam danas". U povratku s pijace shavtio sam da ne mogu kolima kroz ulicu zbog svadbe u istoj. Uspeo sam nekako "na divljaka" da izadjem na autoput, pa da se legalno prikljucim na pravac ka kuci. Kada sam kuci pristigao Vesa je primetila da sam zaboravio prezle da kupim. Nema problema, peske cu do prve radnje da to nabavim. Kako sam izasao iz radnje, Vesa mi mobilnim saopsti da nemamo ni krompira u kuci. No problem. Peske sam otisao do pijacice na Vozdovcu. Nasao odlican krompir ispricao se sa Dekijem (prodavcem) i njegovom zenom i posao kuci, a onda kada sam vec odmakao, shvatih da nisam platio. Vratio se da platim, a oni rekose, ma daj, mogao si i sutra. Ko bi se sutra setio sta ono bese, velim ja. Bas mi je prijala, pred rucak, ta setnja, nakon one prasetine na pijaci.
Paprike sam ispekao veceras, i sta. Utvrdio sam da ih imam neparan broj - devetnaest. Niti sam sujeveran, niti mislim da sam pogresio u brojanju pri kupovini. Mora da mi je prodavac uvalio jos jednu, da dotera na meru. Nema veze, valjace ta devetnaesta sutra za sopsku salatu.
Mile
