Posledice ce se tek osetiti Milojko Kovacevic: Dejstvo osiromasenog uranijuma zavisi od mnogo faktora, ali bitno je da ne dode do njegovog unosenja u hranu i vodu, kao i da se ne udise Posledice bombardovanja osiromasenim uranijumom, prema oceni strucnjaka nevladine organizacije "Eko stud", osetice se kroz nekoliko godina registrovanjem veceg broja malignih tumora limfnih zlezdi, a posle dvadesetak godina i drugim tumorima.
U Institutu za zastitu zdravlja Srbije "Milan Jovanovic Batut" rekli su nam da je do sada otkriveno gde se nalaze projektili sa osiromasenim uranijumom, ali da nije moguce dokazati posledice njegovog dejstva. Posebno do sad nije moguce dokazati povezanost osiromasenog uranijuma i malignih oboljenja. - Od lokacija koje su tokom bombardovanja 1999. godine gadane projektilima sa osiromasenim uranijumom samo jos jedna nije sanirana - Reljan, u opstini Presevo, a njeno saniranje pocinje ovih dana - kazao je Milojko Kovacevic, direktor Laboratorije za zastitu od zracenja i zastitu zivotne sredine Instituta za nuklearne nauke "Vinca". Prema njegovim recima, mesta koja su gadana projektilima sa osiromasenim uranijumom prvo se pregledaju detektorima radijacije. Kada se otkrije gde je zemlja kontaminirana, zemlja se skida i smesta u staklenu burad, a zatim prebacuje u "Vincu". AMBROZIJI PRIJA RADIJACIJA Velimir Nedeljkovic, profesor niskog Fakulteta zastite na radu, rekao tokom tribine "Eko stud" da je danas udarna tema u svetu i kod nas ambrozija, a pre desetak godina je bila potpuno nepoznata. Prema njegovim recima, smatra se, mada dokaza jos uvek nema, da postoje biljke kojima radioaktivnost prija i koje tada bujaju. Medu tim biljkama je i ambrozija. - NJeno bujanje se dovodi u vezu sa Cernobiljom. Od Cernobilja do danas je proslo dvadesetak godina. Znacajnije posledice registrujemo sada. Slicno ce se desiti i sa bombardovanjem 1999. godine - 2020. godine doci ce do porasta malignih oboljenja zbog koriscenja municije punjene osiromasenim uranijumom - rekao je Nedeljkovic. - Problem je sto su mnogi od ovih projektila prilicno duboko u zemlji, pa zemlja mora da se vadi sa bagerima i slicnim masinama. Naravno, i ljudi koji rade na tim lokacijama moraju da budu obezbedeni. Tada po njih ne postoji nikakva opasnost - objasnjava Kovacevic. On je rekao da mu se cini kako kod nas u Srbiji postoji preteran strah od osiromasenog uranijuma, kao i da je to posledica neznanja. - Svi izvestaji o posledicama zracenja su preuvelicani. Naravno, to ne znaci da zracenje nije opasno. Opasno je i tu nema nikakve dileme. Ali se kod nas cesto steta prenaglasava. Odmah se pomislja na Hirosimu ili Cernobilj, ali nije bas tako strasno. U svakom slucaju, osiromaseni uranijum je radioaktivan i efikasno je oruzje. Pri tom je i jeftin - jasan je Kovacevic. Na primer, Rusi za protivoklopno oruzje koriste volfram zato sto ga imaju u velikim kolicinama. Sa druge strane, osiromaseni uranijum je jeftiniji i za nijansu efikasniji i najcesce ga za oruzje koriste Amerikanci, pa Francuzi, Britanci, Pakistanci... Naravno, posto su oni izvoznici oruzja, ko zna gde su ovi projektili sa osiromasenim uranijumom zavrsili. - Dejstvo osiromasenog uranijuma zavisi od mnogo faktora, ali bitno je da ne dode do njegovog unosenja u hranu i vodi, kao i da se ne udise. Uranijum je toksican. Samo jedan miligram moze dovesti do teskog oboljenja bubrega. Radioaktivna steta od osiromasenog uranijuma je nesto manja nego od neosiromasenog. Bitna razlika izmedu njih je sto se od neosiromasenog moze praviti nuklearno oruzje, a od osiromasenog ne - kazao je Kovacevic. http://www.glas-javnosti.co.yu/ Srpska Informativna Mreza sim@antic.org http://www.antic.org/
