O buducnosti Kosova raspravljace se
na
novembarskom samitu NATO u Rigi, otkriva
Hans Binendijk, direktor americkog
Centra za tehnologiju
i nacionalnu bezbednost, i kaze:
Kosovu prete
gora vremena
KFOR jos dugo na
KiM
Lideri 26 clanica NATO
imace pune ruke posla na predstojecem samitu Alijanse, krajem novembra u Rigi, u
Letoniji. Ocekuje se da ce glavna tema biti vojna i politicka reorganizacija
saveza, ali strucnjaci navode da ce se pitanje buducnosti Kosova naci visoko na
dnevnom redu, javlja BBC.
Nastavak transformacije zapadnog vojnog saveza na
samitu u Rigi, koji je najavila Kondoliza Rajs, americki drzavni sekretar,
ukljucuje i modifikaciju tradicionalnog tezista na Evropu. Ta transformacija, po
recima Adama Kobjerackog, pomocnika generalnog sekretara NATO za operativu,
vodice ka uspostavljanju vojnih partnerstava u svetu.
- Postoji konsenzus o
potrebi sirokog operativnog delovanja NATO sirom sveta - kaze Adam Kobjeracki, i
dodaje da ce situacija u Avganistanu biti prioritet samita, jer je NATO
odnedavno preuzeo komandu nad kompletnom operacijom u toj zemlji. Kobjeracki
tvrdi da Savez nije izgubio nijednu bitku u Avganistanu, ali da se konacna
pobeda ne moze ostvariti samo vojnim putem.
Hans Binendijk, direktor
americkog Centra za tehnologiju i nacionalnu bezbednost, medjutim, ocekuje da ce
se Kosovo takodje naci visoko na dnevnom redu samita:
- Potrebno je da se u
Rigi zakljuci da se stvari na Kosovu menjaju, da se situacija moze pogorsati, pa
ce snage KFOR ostati tamo, i to vrlo dugo.
Sedamnaest hiljada vojnika KFOR
zaduzeno je da odrzava stabilnost i bezbednost na Kosovu. Ukoliko razgovori o
buducem statusu pokrajine ne urode plodom, resenje ce biti nametnuto, a
nametanje resenja, kaze Binendijk, promenilo bi ulogu KFOR:
- Kljucno pitanje
glasi - sta ce biti s teritorijom severno od Ibra. KFOR ce, ako resenje bude
nametnuto, dobiti novu ulogu. Medjunarodne trupe morace da se pomere na sever
Kosova, sto do sada nije bio slucaj, i njihov zadatak bice da obezbede
sprovodjenje eventualno nametnutog resenja.
Binendijk dodaje da se samit u
Rigi nece baviti pitanjem prosirenja Saveza:
- Najvise sto se moze ocekivati
jeste najava otvaranja vrata za ulazak Makedonije, Hrvatske i
Albanije.
Politika otvorenih vrata zapravo znaci da ce NATO u svoje clanstvo
primiti sve tri zemlje clanice Jadranske povelje, ali tek nakon sto sprovedu
neophodne reforme. Otvorena vrata ne znace u ovom trenutku i poziv za
prikljucenje Savezu.
NATO se 2004. prosirio na sedam bivsih komunistickih
drzava, a prosle godine su SAD pozvale da se 2008. odrzi tzv. Samit prosirenja,
na kome bi se utvrdile smernice daljeg sirenja Alijanse. Amerika zeli da se NATO
prosiri i cvrsto podrzava aspiracije zemalja evroatlantskog podneblja koje su
spremne i voljne da se pridruze. Za razliku od prethodnih samita NATO, medjutim,
ovom nece prisustvovati predstavnici Rusije. Pomocnik generalnog sekretra NATO
Adam Kobjeracki ipak ocekuje da ce se razgovori o energetskoj politici Rusije,
voditi makar, kako kaze, po kuloarima.
D. S
