Marti Ahtisari - dolarski humanista
Finskim zakonom kojim se regulišu prava predsednika Republike
Finske posle prestanka funkcije utvrđene su beneficije bivšeg predsednika. Pored
visoke predsedničke penzije - ako je otišao u penziju - predsednik koji to više
nije ima doživotno pravo na korišćenje službenog automobila sa vozačem, pravo na
plaćenog sekretara i nadoknadu za kancelarijske troškove. Cilj ovih privilegija
je da se bivšem predsedniku omogući, ako to želi, da piše memoare ili druge
društveno korisne radove.
Prema nezvaničnim informacijama, država plaća
zakupninu za prostorije privatne Agencije za posredovanje Martija Ahtisarija,
delimično plate nekolicini službenika (tri-pet), iako Agencija za posredovanje
nema nikakve veze s pisanjem memoara i slično. Agencija radi na isključivo
komercijalnoj osnovi i raznim državama, organizacijama ili Ujedinjenim nacijama
kao danas, a Ahtisari pruža posredničke uloge. Prema nekim informacijama,
honorari Martija Ahtisarija za posredovanje su astronomski. To, dakle, nema
nikakve veze sa humanizmom.
Uoči donošenja odluke o Nobelovoj nagradi za mir, finska štampa je zdušno navijala za Ahtisarija iako je bilo jasno da Ahtisari nije imao uslova za dobijanje te nagrade. Čini se da je ta propaganda više imala za cilj da podupre imidž Ahtisarija kao glavnog posrednika u formulisanju statusa Kosmeta. Javljala su se i izvesna poređenja. Legendarni finski predsednik Republike Urho Kekonen, koji je 25 godina bio neprekidno predsednik Republike, nije dobio Nobelovu nagradu za mir iako je, prema mišljenju ne samo finske već i svetske javnosti, to zaslužio. Otuda je poređenje Ahtisarija sa Urhom Kekonenom za mnoge u Finskoj bilo neukusno.
U Finskoj je dobro poznato da je Ahtisari bio najlošiji predsednik koga je Finska ikada imala. Ahtisari je na taj položaj došao kao džoker u sukobu unutar Socijaldemokratske partije Finske, u kome se partijska desnica socijaldemokrata energično suprotstavljala kandidaturi predsednika vlade Kalevi Sorse, naklonjenom saradnji s levicom. Po isticanju mandata, nikome nije ni padalo na pamet da ponovo kandiduje za predsednika republike.
Mračna uloga Ahtisarija u iznalaženju rešenja za status Kosmeta upućivala je na to kakav će se sudski proces voditi. Zadatak Ahtisarija nije bio ni diplomatski ni pregovarački. I mi smo imali "velikog državnika i stratega Edvarda Kardelja, učitelja u osnovnim školama. Ali je Kardelj bar završio Univerzitet Kominterne. Učitelj u finskim osnovnim školama, bez pravnog fakulteta i advokatskog ispita, angažovan je ponovo u svojstvu međunarodnog advokata. Zaista, istorija će Ahtisarija, umesto pregovarača, nazvati - advokatom. Jer, od samog početka "pregovora o statusu Kosmeta cilj i zadatak Ahtisarija nije bio organizovanje pregovora između Srba i kosovskih Albanaca, već iznalaženje sprovođenja rešenja koje su mu nalogodavci (SAD) unapred odredili.
