|
Dragan Bisenić
Nezavisnost i podela   Ističu poslednji dani do konačne diplomatske bitke na Kosovu
Polju. Snage SAD, Evrope, Beograda i Prištine, svaka sa svoje strane
nastoji da izadje iz odlučujućeg suočavanja na Kosovu s različitim, ali
maksimalnim dobicima. U tom suočavanju biće pobednika, ali nikome neće
biti dodeljena zlatna medalja. Amerika će najverovatnije jednostrano
priznati Kosovo kao nezavisnu državu, Evropa unija će se odlučiti za
"uslovnu nezavisnost", a Srbi i Albanci će podeliti Kosovo onako kako je
ono sada podeljeno: Albancima južno od Ibra, Srbi će vladati severnim
Kosovom. Kosovo će se pridružiti nizu "zamrznutih" konflikata poput Kipra
ili Tajvana u kojem će se držati status kvo uz jasne pretenzije svake
strane da jednog dana promeni to stanje. Srbija je već usvojila ustav u
kojem se Kosovo proglašava neotuđivom teritorijom Srbije. Nema sumnje ni
da će kosovski Albanci sa svoje strane u svoje dokumente uneti slične
tvrdnje - da je severno Kosovo "neotuđivi deo države Kosovo". Odjek ovakve
diplomatije imaće posledica i po Bosnu i Hercegovinu.
![]() ![]()
ŠTA JE DRŽAVA
- Jednostrano priznanje Kosova - mislim da je to upravo ono što žele da
učini sadašnja administracija, potvrđuje za Danas Ros Džonson, istraživač
Vudro Vilson Centra i Huver Instituta, čovek koji je decenijama pisao
političke preporuke za politiku američke vlade prema Jugoslaviji.
Ne
nedavnoj konferenciji u Vudro Vilson Centru na kojoj je učestvovao i
Džonson, uz Vetona Suroija i Stivena Majera, visoki zvaničnik američkog
Stejt departmenta Kristofer Ho najavio je mogućno američko držanje o
pitanju statusa Kosova i mogućne blokade u Savetu bezbednosti UN. "Države
se priznaju od drugih država, a Ujedinjene nacije ne mogu da odluče šta je
država, a šta nije kao što ne mogu da se izjasne o pitanjima suvereniteta
u takvim slučajevima". Prostije rečeno, Amerika smatra da druge države
nemaju prepreka da priznaju Kosovo kao nezavisnu državu, pa ko voli - nek'
izvoli. Ho je najavio da će na Kosovu biti uspostavljena i nova
međunarodna civilna misija.
Ovo je nastavak ideje koja je u maju
prošle godine naznačena u izveštaju Radne grupe njujorškog Saveta za
spoljne odnose pod naslovom "Zaboravljena intervencija - šta SAD treba da
rade na Zapadnom Balkanu", a čiji su autori Amelija Brenzik i general
Vilijam Neš. "Ujedinjene nacije, Evropska Unija i SAD moraju da se spreme
da preuzmu rešenje iz ruku Beograda i učine nezavisnost Kosova fait
accompli", zaključeno je u izveštaju.
"Mi se šalimo sa samim sobom
ukoliko mislimo da će rešenje Kosova biti bilo šta drugo osim
nezavisnosti", konstatovao je Ros Džonson, ali je naglasio da postoje
sasvim "otvorena pitanja". Po njegovom mišljenju (koje je izneo i u
intervjuu našem listu pre tri nedelje), sasvim je "van svake mašte da bi
kosovske vlasti mogle da uspostave vlast na severu Kosova, kada to nije
uspeo UNMIK".
![]() ![]()
PRIZNANJE NEUSPEHA
Srbi koji ostanu na Kosovu smatraće sebe
građanima Kosova i preuzeće na sebe obaveze koje slede iz tog
državljanstva. Optimistički scenario je da žive kao u južnom Tirolu ili
Rusi u baltičkim državama. Ali šta ukoliko Srbi koji žive u enklavama ne
bi želeli da ostanu? Manje optimistički scenario predviđa i da Srbi budu
preseljeni uz pomoć međunarodne zajednice. "Čini se da Srbi koji su
napustili Kosovo ne žele da se vrate, a oni koji su tu, žele da ga napuste
ukoliko Kosovo postane nezavisnost. Sadašnja ispitivanja pokazuju da 70
odsto Srba želi da napusti Kosovo. U takvoj migraciji biće potrebna pomoć
međunarodne zajednice koja bi obezbedila da proces bude miran i da ljudi
koji odlaze imaju mogućnost preseljenja. Ukoliko se takva migracija
dogodi, međunarodna zajednica će morati da prizna svoj neuspeh u stvaranju
multietničkog Kosova", objasnio je Džonson.
U kabinetima
predsednika Srbije i predsednika Vlade kolaju scenariji o tome kako bi
moglo da se nadje neko pravno pokriće za evropsko priznanje nezavisnog
Kosova. Za to je, navodno, potrebna presuda u procesu BIH protiv Srbije
kojom se Srbija proglašava krivom za agresiju na Bosnu. Uz to bi se
kasnije dodao i genocid, pa bi se stekli pravni uslovi da se Srbiji kao
državi koja je agresor i koja je počinila genocid oduzme Kosovo, a i da se
ukine Republika Srpska. Jedan od vodećih saradnika u kreiranju spoljne
politike predsednika Buša Džošua Moravčik je u svojoj knjizi "Imperativ
američkog vođstva" dao teorijsku podlogu tom pristupu. "Tokom rata, Srbija
je davala oružje, gorivo, rezervne delove i logističku podršku vojsci
bosanskih Srba... Po bilo kom standardu ovako duboko učešće od strane
Srbije (ili "Jugoslavije"), predstavlja agresiju. Činjenica da su borbe u
Bosni takođe građanski rat, ništa ne menja. U mnogo ratova, strane trupe
nalazile su domaće saizvršioce. Veliki broj sovjetskih građana koji se uz
Hitlera borio protiv svoje vlade teško da je rat u SSSR činio građanskim
ratom", piše Moravčik.
Istina je da ovakva mogućnost postoji kao
neka vrsta pretnje, ali u dosta komplikovanoj i po svemu sudeći
nepotrebnoj pravnoj proceduri. Evropljani će se radije okrenuti svojoj
omiljenoj strategiji "uslovnog priznanja" koja je već razrađena u predlogu
Amatove Komisije za Balkan kao i nešto ranije od Nezavisne međunarodne
komisije za Kosovo iz 2000. Taj pristup nije u suprotnosti sa američkim
pristupom, pošto pojedinačna priznanja ne donose automatski mesto u UN i
sve druge beneficije koje idu zajedno s tim. Čitavu studiju o "uslovnom
priznanju" kao "generalnoj politici Evropske unije", a ne samo kao
odgovoru na krizu i to upravo na primeru priznanja država bivše
Jugoslavije, napisao je oksfordski profesor Ričard Kaplan. U knjizi
"Europe and Recognition of New States in Yugoslavia", on pobija argumente
da je evropsko priznanje doprinelo izbijanju i širenju rata u Jugoslaviji,
tvrdeći da su one "preterane" i nalazi niz prednosti "uslovljavanja" i
"uslovnog priznanja". Profesor Kaplan je bio poslednjih meseci često u
prilici da pred evropskim zvaničnicima elaborira i obrazloži svoje ideje,
tako da ne treba sumnjati da u one imale adekvatnog odjeka u kabinetima
EU.
Kosovu sledi nastojanje da obezbedi dve trećine glasova u UN da bi
postalo članica svetske organizacije. "Borićemo se za svaki glas",
najavljuje Veton Suroi.
SRPSKI IZBOR
Predstojeći vremenski sled događaja ima ključnu
ulogu za percepciju kosovskog rešenja u Srbiji. Ukoliko do jednostranog
priznanja ili proglašenja nezavisnosti Kosova dodje pre izbora u Srbiji,
sasvim bi bilo izvesno da sadašnja vladajuća koalicija i ono što se uz to
nazivalo demokratskim blokom, neće imati mnogo šta da traži na njima.
Visoki predstavnik EU Havijer Solana traži stoga da se rešenje ne predlaže
pre izbora u Srbiji. Američki specijalni izaslanika za Kosovo Frenk Vizner
ponovo je ove nedelje da nema razloga za odlaganje rešenja. "Odlaganje ne
donosi prednost ni jednoj strani. Odlaganje može samo da frustrira nade
onih koji žele da žive na Kosovu i sprečiti jasno stanje srpskom narodu",
rekao je Vizner. On je pojasnio na Amerika vidi odlaganje kao postupak
koji će "ostaviti limbus u definisanju regiona koji treba za sobom da
zatvori vrata prošlosti i da počne da definiše budućnost", zaključujući da
rešenje treba da bude doneto do kraja ove godine. Nakon predstavljanja
"ideja" za status Kosova članicama Kontakt grupe, iz kancelarije Martija
Ahtisarija saopšteno je da nema promene u vremenskom planu za status
Kosova, što znači da kraj godine, što se Ahtisarija tiče, ostaje na snazi.
Odluka o datumu izbora u Srbiji, decembar ili mart, biće pouzdana najava
početka kosovskog raspleta.
Antrfile:
Nagrade za Srbiju
Autori izveštaja njujorškog Saveta za spoljne odnose računaju s
protivljenjem Beograda kao i mogućnim odgovorima od strane međunarodne
zajednice koji bi trebalo da Srbiji daju neku satisfakciju. "Mada će
Beograd biti protiv (nezavisnosti, prim. aut), stepeni protivljenja kreću
se od nasilnog do sasvim nominalnog, međunarodna zajednica treba da olakša
Beogradu da prihvati rešenje. Međunarodna zajednica treba da uzme u obzir
snažno osećanje o nepravednosti takvog rešenja i uključi prateću
strategiju u svoj pristup u kojoj treba pažljivo da naglasi korist od
nezavisnost za sve strane kao i činjenicu da će Srbija biti nagrađena za
svoju kooperativnost", predlažu autori izveštaja.
Međunarodnoj
zajednici se predlaže i da obezbedi dodatne stimulanse u vidu "političkog
pokrića za Beograd". "Politički lideri u Beogradu biće uništeni ukoliko
budu tesno povezani s tako nepopularnim rešenjem. Zato je potrebno izuzeti
rešenje iz ruku Beograda", navedeno je u izveštaju. Da bi Beograd lakše
prihvatio rešenje, preporučuje se pune garancije za kosovske Srbe,
istorijske spomenike i obeštećenje za one koji se odluče da napuste
Kosovo. Zanimljivo je da se rešenje za Kosovo smatra "gubitkom teritorije"
pa se predlaže da "UN, EU i SAD mogu da ponude kompenzaciju Srbiji za
gubitak teritorije u vidu ekonomske pomoći, a otpisivanje dela duga Srbiji
takođe je jedna od opcija".
http://www.nspm.org.yu/Debate/2006_bisenic1.htm
|
|
