Veliki broj nezaposlenih u Srbiji uskoro će biti još veći
Bez investicija nema ni zapošljavanja
Nadležni veruju da će novousvojena regulativa poboljšati uslove i za suzbijanje sive ekonomije, budući da nadzori koje vrši inspekcija rada zahvataju samo “vrh ledenog brega”: u prošloj godini izvršeno je više od 28 hiljada nadzora tokom kojih je inspekcija naterala poslodavce da zaključe ugovor sa oko 22 hiljade ljudi koje su upošljavali na crno. Međutim, procenjuje se da oko 300 hiljada građana Srbije na ovaj način obezbeđuje egzistenciju (među kojima je najviše mladih i lica starijih od 50 godina), odnosno da siva ekonomija ostvaruje oko trećinu društvenog proizvoda.
Neformalni sektor, a ne dinamičan ekonomski rast, jeste i glavni generator mobilnosti radne snage u Srbiji, koja je iznad proseka tranzicionih zemalja – oko 40 odsto radno aktivnih je u različitom statusu na tržištu rada u odnosu na prethodnu godinu
piše: Nenad M. Stevanović
Proces privatizacije u Srbiji trebalo bi da bude gotov do 2008. godine. Do tada će prestati da postoji društveni sector, koji upošljava oko 600 hiljada ljudi, a najavljuje se i smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru i poljoprivredi. U periodu od 2002. do 2005. godine privatizovano je 1.651 preduzeće, a proces restrukturiranja i privatizacije kontinuirano je praćen otpuštanjem viška radnika, koji je, prema rečima ministra za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku Slobodana Lalovića , na nivou celokupne privrede Srbije iznosio oko trećine ukupno zaposlenih.
On najavljuje da se ove i naredne godine može očekivati da će taj procenat biti i veći, “budući da nam predstoji privatizacija najlošijeg dela srpske privrede i da je realno očekivati da za veliki broj preostalih preduzeća neće biti kupaca, pa je u takvoj situaciji jedino rešenje stečaj i likvidacija kroz prodaju imovine firme”.
To u neposrednoj budućnosti znači još veći pritisak na Nacionalnu službu zapošljavanja, na kojoj je već evidentirano oko 900 hiljada nezaposlenih, a prema podacima za prošlu godinu prosečan period čekanja na zaposlenje je čak 44 meseca, dok u zemljama EU oko 80 odsto registrovanih nezaposlenih pronađe zaposlenje u roku od šest meseci.
Investicije u zapošljavanje
Stoga će prioritetni zadatak Ministarstva rada biti da se “ovaj period premosti sa što manje štete i spreči radikalno povećanje stope nezaposlenosti”, najavljuje Lalović, ističući da se zbog rizika od socijalnih tenzija ne sme oklevati sa završetkom procesa privatizacije, jer će tek nakon toga biti stvoreni uslovi za intenzivnije zapošljavanje. To će se, kako kaže, postići Nacionalnim akcionim planom zapošljavanja za period od 2006. do 2008. godine, koji je prvi u nizu operacionalizacija.
Strategijom zapošljavanja do 2010. godine, prema rečima pomoćnika ministra za rad Radmile Bukumirić-Katić , projektovano je da u uslovima rasta BDP-a od šest odsto zaposlenost raste po stopi od 1,5 odsto godišnje. Predviđeno je da se sadašnja prosečna stopa nezaposlenosti od 26,3 (po evidenciji Nacionalne službe zapošljavanja), odnosno 21,8 (po Anketi o radnoj snazi koja je rađena prema evropskoj metodologiji i nadležni je ocenjuju kao realniju), 2010. svede na oko 10 procenata i približi proseku koji u zemljama EU iznosi od šest do osam odsto.
Ukupno smanjenje nezaposlenosti u narednom periodu prevashodno će zavisiti od značajnijeg povećanja investicija u privatnom sektoru, a prema računici koju iznosi ministar Lalović, “da bi se nezaposlenost u 2010. godini svela na 10,5 odsto, uslov svih uslova jeste da se u domaću privredu direktno investira oko 3,5 milijardi evra, pri čemu taj iznos ne podrazumeva novac dobijen od privatizacije”.
Zvanični podaci pokazuju da se broj zaposlenih u 2005. godini povećao za 0,9 odsto u odnosu na prethodnu, pri čemu se broj lica zaposlenih u preduzećima, ustanovama, zadrugama i organizacijama smanjio za 2,1 procenat, a broj privatnih preduzetnika, lica koja samostalno obavljaju delatnost i zaposlenih kod njih – uvećao za 11 odsto. Prema akcionom planu predviđeno je da se merama za podsticanje razvoja malih i srednjih preduzeća stopa zaposlenosti u ovom sektoru poveća sa 51 u 2005. na 56,8 odsto u 2008. godini.
Rad na crno
Otvaranju novih radnih mesta u privatnom sektoru, prema oceni ministra, znatno će doprineti nedavno usvojeni Zakon o porezu na dohodak građana i Zakon o izmenama zakona o obaveznim socijalnim doprinosima, “čija je suština da se umanje troškovi poslodavaca za plate zaposlenih i da njihovo smanjenje bude najveće u radno intenzivnim delatnostima, kako bi se u ove sektore više ulagalo”.
Istovremeno, cilj je da se na ovaj način umanje i drastične regionalne razlike, koje, gledano prema rasponu zarada od čak 1 : 9 u različitim regionima, ali i drugim ekonomskim pokazateljima, upućuju na zaključak da u jednoj imamo devet različitih država.
Nadležni veruju da će novousvojena regulativa poboljšati uslove i za suzbijanje sive ekonomije, budući da nadzori koje vrši inspekcija rada zahvataju samo “vrh ledenog brega”: u prošloj godini izvršeno je više od 28 hiljada nadzora tokom kojih je inspekcija naterala poslodavce da zaključe ugovor sa oko 22 hiljade ljudi koje su upošljavali na crno. Međutim, procenjuje se da oko 300 hiljada građana Srbije na ovaj način obezbeđuje egzistenciju (među kojima je najviše mladih i lica starijih od 50 godina), odnosno da siva ekonomija ostvaruje oko trećinu društvenog proizvoda.
Neformalni sektor, a ne dinamičan ekonomski rast, jeste i glavni generator mobilnosti radne snage u Srbiji, koja je iznad proseka tranzicionih zemalja – oko 40 odsto radno aktivnih je u različitom statusu na tržištu rada u odnosu na prethodnu godinu.
Sa druge strane, prema istraživanjima Svetske banke, u 2004. godini samo 25 odsto preduzeća u Srbiji imalo je optimalan broj zaposlenih i relativno sigurnu poziciju na tržištu rada, dok je znatan broj lica zaposlen u preduzećima koja zahtevaju daleko manji broj radnika u odnosu na nivo produktivnosti koji ostvaruju. I analize rađene u pripremi Strategije privrednog razvoja, po rečima ekonomiste Jurija Bajeca , pokazuju da “projektovana stopa privrednog rasta od 7% u narednih sedam godina može biti ostvarena na bazi rasta produktivnosti za 40%, ali ne i nove neto zaposlenosti, koja bi rasla 5–6%, što je oko 140 hiljada novih radnih mesta”.
Otpremnine
Jedan od ključnih problema jeste neodgovarajući profil zanimanja i nekompetentnost radne snage na tržištu, s obzirom na to da je oko 36 procenata nezaposlenih bez završene osnovne škole, a svega 25 odsto svršenih srednjoškolaca ima odgovarajuće kvalifikacije u odnosu na potrebe poslodavaca. Ovakvo stanje potvrđuje i praksa, pa je tako prošle godine od oko 620 hiljada slobodnih radnih mesta popunjeno oko 460 hiljada, a poslodavci u 14 velikih gradova Srbije su u razgovorima sa predstavnicima Nacionalne službe zapošljavanja i Ministarstva rada kao najveću prepreku izneli neusaglašenost obrazovnog sistema sa promenama i potrebama na tržištu.
I pretpostavka da će osnivanje tranzicionog fonda omogućiti radnicima koji su proglašeni tehnološkim viškom da otpremninom započnu novi posao – pokazala se pogrešnom, jer je, usled nedostatka relevantnih informacija, ideja i elementarnih preduzetničkih znanja, od 2001. godine, kada je fond osnovan, više od 96 odsto korisnika otpremninu potrošilo i vratilo se na tržište rada kao nezaposleni.
Stoga će, počev od projekta “Otpremninom do posla” i niza drugih aktivnosti predviđenih programom za novo radno angažovanje tehnološkog viška, ovaj problem početi osmišljenije da se rešava, najavljuju nadležni, u paketu sa drugim aktivnim merama zapošljavanja, koje uključuju programe aktivnog traženja posla, dodatnog obrazovanja i obuke, samozapošljavanja i novog zapošljavanja i programe za prevenciju viška zaposlenih.
U ovoj godini, prema rečima Radmile Katić-Bukmirović, prioritet je dat podsticanju i finansiranju privrednih društava i preduzetnika koji otpočinju posao, dok su za aktivne mere zapošljavanja u 2006. godini obezbeđena ukupna sredstva u iznosu od 1,3 milijarde dinara, a za naredne dve projektovana na 2,5, odnosno 3,6 milijardi dinara.
No, već sada je jasno da ovako projektovana finansijska sredstva nisu dovoljna i dovode u pitanje realizaciju postavljenih ciljeva, ocenjuje direktor Nacionalne službe zapošljavanja Radovan Ristanović , izvodeći sledeću računicu:
“To znači da za celu ovu godinu naša služba za aktivnu politiku zapošljavanja raspolaže sa 16 evra po jednom nezaposlenom, sledeće godine taj iznos je planiran na 31 evro, a za 2008. na 41 evro. Šta sa tolikim sredstvima na godišnjem nivou može da se realizuje? Ove godine, za aktivno traženje posla za oko 900 hiljada nezaposlenih izdvojeno je 0,07% bruto društvenog proizvoda, a na ime nadoknada za nezaposlene, znači pasivne mere, koje koristi oko 75 hiljada lica, 0,74%, odnosno oko 10 puta više.”
Obrazovanje odraslih
Druga velika zamka jeste u neprestanom odgađanju usvajanja izmena Zakona o zapošljavanju kao ključnog u ovoj oblasti, ali ono što, prema mišljenju Ristanovića, preti da u potpunosti obesmisli dosadašnje i buduće napore u borbi protiv nezaposlenosti jeste spora reforma obrazovanja, pre svega u domenu srednjeg stručnog obrazovanja i obrazovanja odraslih.
Gotovo 80 posto srednjškolaca školuje se po starim programima, a što se tiče obrazovanja odraslih, Ristanović ističe sledeće:
“Iako smo u tranziciji već nekoliko godina, dozvoljavamo sebi luksuz da nemamo zakon o obrazovanju odraslih, odnosno standardizovane mere koje bi ljudima, spremnim da se prekvalifikuju, obezbedile sertifikovane diplome na tržištu rada.”
Istovetan stav dele i predstavnici poslodavaca, prozivajući pre svega lokalne političare da otvaraju škole bez ikakvih konsultacija o potrebama za kadrovima na tržištu. Ocenjujući ključne postavke i načine realizacije ciljeva navedenih u akcionom planu zapošljavanja, Rato Ninković , predsednik Unije poslodavaca, smatra pogrešnom strategiju Vlade, “iz koje proizilazi da se u pogledu investiranja u privatni sektor oslanja samo na strane investicije i suštinski ne pokreće pitanje gde su domaće”.
Prema Ninkovićevom mišljenju, one su potrošene u prevelikim fiskalnim opterećenjima i nastojanjima Vlade da, zbog slabih rezultata u suzbijanju sivog tržišta, budžet popuni pritiskom na firme koje legalno posluju. Shodno tome, pogrešna je i politika dodeljivanja jednokratnih novčanih nadoknada poslodavcima za otvaranje novih radnih mesta, jer ono što će zaista značajnije stimulisati razvoj, pa time i novo zapošljavanje u privatnom sektoru, jeste da izdvajanja za poreska opterećenja na zarade padnu ispod 50 odsto, ističe Ninković i dodaje da su dobar primer u tom pravcu poreske olakšice za zapošljavanje mladih kadrova.
