Lice i naličje Partnerstva za mir Prijem Srbije u Partnerstvo za mir neki visoki funkcioneri iz aktuelne vlasti dočekali su euforično, a neki mediji su ovom događaju dali preveliki značaj. Objektivno govoreći, ovo je bio "nužno zlo", jer smo okruženi zemljama koje su članice Partnerstva za mir, ili NATO alijanse.
Nažalost, najviši funkcioneri Srbije, kao ni neki lideri opozicionih partija, čiji su poslanici u srpskom parlamentu, nisu ovdašnjoj javnosti objasnili šta to u praksi znači. U Glasu javnosti, čiji sam redovni čitalac, bilo je nekih napisa o napred pomenutom sporazumu, ali ni u jednom nije bilo reči da to nema nikakve veze, a još manje koristi za Srbiju kada se radi o njenom prijemu u EU. Takođe, kao ni povoljnijih uslova za Srbiju kada se radi o pregovorima za rešenje statusa Kosmeta. U aktuelnom i objektivnom napisu Brankice Ristić "Od neprijatelja do saveznika - dva koraka", objavljenom u Glasu 10. decembra ove godine, vojni komentator Milan Komar dao je intervju kome se nema mnogo šta zameriti. Zbog ograničenog prostora, pomenuću samo da se ne slažem što gospodin Komar prihvata tvrdnje funkcionera NATO i SAD da će ulazak u Partnerstvo za mir građanima Srbije doneti ekonomski boljitak, te da te priče "piju vodu". Poređenja radi, kao dugogodišnji dopisnik pisanih i elektronskih medija iz Skoplja (sve do jula 2000. godine) uverio sam se da se poboljšanje ekonomske situacije u Makedoniji nije dogodilo. Naprotiv, njoj su ogromnu štetu naneli NATO tenkovi uništavajući im asvaltirane puteve, drvene mostove i zasejene seoske njive. Za štetu, ova samostalna država - de fakto poluprotektorat SAD, nije dobila nijedan dolar ili evro. Osim toga, vojnici i starešine NATO trupa za ishranu nisu kupovali makedonske proizvode. Da ironija bude veća, čak su i vodu za piće dopremali transportnim avionima iz Nemačke u vojnu bazu SAD na "Krivolaku", nekada najvećem taktično-streljačkom vojnom poligonu u Evropi, koji je izgradila bivša JNA. Na kraju, treba reći i to da je makedonska vlada imala pismeni ssporazum sa NATO alijansom o nadoknadi eventualne štete, što srpska vlada nema. Takođe, bilo kojeg građanina Srbije (ne daj bože) može ubiti vojnik NATO snaga, a da srpski pravosudni organi nemaju pravo da mu sude za počinjeni zločin. Tako na primer, za ubistvo makedonskog ministra Stojkovskog (u saobraćajki) poručnik Severnoatlantske alijanse iz Norveške u svojoj zemlji osuđen je na samo 12 meseci zatvora. Neki mediji su pisali da je posle šest meseci oslobođen iz zatvora da bi otišao na neko od brojnih ratišta da se bori za interese Amerike i njenih satelita. Petar Knežević, Beograd http://www.glas-javnosti.co.yu/
