Čelnici grada Beograda tuđu dedovinu krčme kao svoju Žuta urbanistička mafija
Investitori ipak nisu sazidali objekat za snabdevanje radnih organizacija i mesnih zajednica, već poslovnu zgradu od 3.500 kvadratnih metara i teniske terene, koji se kriju pod maskom javnih sportskih objekata, mada se radi o privatnim terenima N. Bulatović Urbanistička mafija, koju čine funkcioneri Demokratske stranke, hara Beogradom, a rukovodeću palicu ima sadašnji gradonačelnik i nekadašnji gradski premijer Nenad Bogdanović. U glavnom gradu se otima imovina jednih privatnih lica da bi se dala drugim privatnicima. Ponekad ti procesi traju duže vreme, odvijaju se postepeno, godinama i sve je uvijeno u nekakvu, više nego sumnjivu, zakonsku formu, ali iza takvih postupaka se krije najobičnija pljačka. Pravnik Branislav Trajković, potpredsednik Srpske lige za restituciju, kao primer navodi slučaj njegove dedovine, koju su komunisti decenijama otimali, da bi na kraju uspeli o tome, a završne radove udarilo je njihovo potomstvo, koje se nakalemilo u DS-u. Naime, njegov deda Ljuba Davidović, ugledni beogradski advokat, posedovao je 3,42 hektara zemljišta na Banjici, u naselju Sunčani breg, gde je planirao da gradi bolnicu. U tome ga je omeo Drugi svetski rat. Ali kad se rat završio, njegove muke su tek počele. Krajnjim naporima je dugo godina uspevao da odbrani svoj posed od komunističkih lešinara, koji su pokušavali da ga preotmu, što mu je polazilo za rukom zahvaljujući advokatskom umeću. Naime, prema Zakonu o agrarnoj reformi bilo je dozvoljeno imati do 10 hektara u privatnoj svojini, a ovde se radilo o nepuna 3,5 hektara, što čini tek trećinu od dozvoljenog maksimuma. - Kada je Zakon o nacionalizaciji gradskog i građevinskog zemljišta stupio na snagu 1959. godine, posed Davidovića je ipak oduzet, ali je ovoj porodici prema važećim propisima ostavljeno pravo na korišćenje. U svim gradovima je bilo slično, zemljište je nacionalizovanao, ali je dotadašnjim vlasnicima ostalo pravo da žive na njemu, s tim što su pravo gradnje dobijali samo ako se to uklapa u generalni urbanistički plan. No i tu se komunistička vlast dovijala, pa je tako bilo predviđeno rešenje, u slučaju da se zemljište proglasi javnim ili odredi za neku drugu opštu namenu, kao što su javni objekti, bolnice, putevi, sportski objekti, tada korisnik mora da napusti nacionalizovanu imovinu koja mu je ostavljena na korišćenje, praktično bez ikakve naknade - kaže Branislav Trajković. Nakon smrti Ljube Davidovića, vlasti 1973. godine donose rešenje o eksproprijaciji njegovog zemljišta u korist toplane, koja treba da bude izgrađena, pa se advokatova udovica i naslednici proteruju bez nadoknade. Zakon je predviđao i da će se zemljište vratiti korisniku ako se u roku od tri godine ne privede nameni. Na stranu to što je toplana završena tek 1978. godine, već treba napomenuti da je ona svojim krakom samo beznačajno zahvatila Davidovićevo vlasništvo, zauzimajući tek dvadesetak ari. Preostala tri hektara i 23 ara morala su biti vraćena na korišćenje njegovim naslednicima. Ali to nikada nije učinjeno, iako je zbog toga pokrenuto nekoliko sporova koji traju još od osamdesetih godina. - To nije smetalo Siniši Nikoliću, direktoru Direkcije za gradsko građevinsko zemljište, da 23. jula 2001. godine dodeli 1,2 hektara tog zemljišta preduzimačima Jovanu Zukanoviću i Đorđu Antelju i njihovim preduzećima. Zukanović je poznat po vlasništvu nad teniskim terenima i restoranu „Koling", a poseduje i druge firme, kao „ZIB" i „IP-Neimar-co", dok je Antelj vlanik „Gemaksa". Kasnije se Antelj izgleda povukao, a pored ZIB-a i "IP-Neimara" kao suinvestitor se pojavljuje i firma "Banjica en", najverovatnije takođe Zukanovićeva. Da bi cela stvar bila legalna, 9. avgusta 2002. godine i 23. maja 2003. godine zaseda Izvršni odbor Skupštine grada i na tim sednicama donosi rešenja prema kojima je ovim preduzećima dato zemljište na sukorišćenje. Ovlašćenja su data po osnovu javnog nadmetanja održanog navodno 25. jula 2002. godine, za koje je konkurs objavljen u niskotiražnom listu "Danas". I jedno i drugo rešenje doneto je bez potpisa odgovornih lica, već samo sa pečatom. Prvi bez potpisa tadašnjeg predsednika gradske vlade Nenada Bogdanovića, a drugi bez potpisa potpredsednika Ljubomira Anđelkovića. Umesto toga, za njih na oba rešenja garantuje svojim potpisom izvesni Božidar Uzelac, pomoćnik sekretara za skupštinske poslove - precizira Trajković. Dozvole su date radi izgradnje objekata društveno-kulturnih aktivnosti i snabdevanja više mesnih zajednica i radnih organizacija. Međutim, iza ovog birokratskog rečnika krije se najobičniji privatni biznis. Gradi se poslovna zgrada sa podzemnim bazenom i spoljnim teniskim terenima. Kako je vlasnik zemljišta država, privatni investitori su mogli uknjižiti samo pravo korišćenja, pravo koje je oduzeto naslednicima Ljube Davidovića. - Ali nastao je problem za investitore jer su srušili staru porodičnu kuću Davidovića koja je bila na tom zemljištu. Iz opštine Voždovac kriju papire kao zmija noge ko je dao dozvolu za rušenje, jer se radi o krivičnom delu. Investitor je iskoristio infrastrukturu kuće, struju i vodu i priključio ih na novoizgrađeni objekat, za šta je platio taksu Direkciji za građevinsko zemljište - dodaje naš sagovrnik. Investitori ipak nisu sazidali objekat za snabdevanje radnih organizacija i mesnih zajednica, već poslovnu zgradu od 3.500 kvadratnih metara i teniske terene, koji se kriju pod maskom javnih sportskih objekata, mada se radi o privatnim terenima. Uložiš četvrt, dobiješ 3,5 miliona evra - Kako sam i ove godine pokrenuo spor kojim sam investitorima osporio pravo na korišćenje zemljišta, oni su našli način da operu pare. "Meridijan banka", u kojoj su na visokim položajima funkcioneri Demokratske stranke Aleksandar Vlahović i Božidar Đelić, dala je rivolving kredit od 249.480 evra, preduzećima "IP-Neimar-co" i ZIB. Ove firme su zauzvrat založile novoizgrađeni objekat koji, prema proceni koju je sama banka priznala, vredi 3.558.260 miliona evra. Hipotekarni dužnici su preduzeća „IP-Neimar-co", koje predstavlja Jovan Zukanović i ZIB, ispod kojeg potpis stavlja potpis Branka Zukanović. Kao jemci za dug se potpisuju fizička lica Jovan i Branka Zukanović. Drugim rečima, ako njihove firme ne otplate kredit od približno 250.000 evra, platiće ga oni kao fizička lica, ali će zgrada od 3,5 miliona evra preći u njihovo privatno vlasništvo. Na taj način, oni pored pranja novca pokušavaju da opstruišu i spor koji sam pokrenuo potiv njihovih firmi - smatra Branislav Trajković. http://www.tabloid.co.yu/politika.htm
